GOSPODA ADVOKATI: Kad pravnici pređu sa reči na fizičko nasilje

U obračunu oko prevlasti u Advokatskoj komori Beograda pravnici konačno prešli sa reči na dela. Do sada zabeležena dva incidenta u kojima je upotrebljena fizička sila, a policija je bila primorana da interveniše
Sa verbalnih okršaja, obogaćenih urlanjem i vulgarnostima, u borbi za (pre)vlast u Advokatskoj komori Beograda prešlo se na fizičko nasilje. Dok je svojim telom branila jednu od kancelarija, Aleksandri Kosanić je telesne povrede naneo njen kolega Aleksandar Cvejić. Dan kasnije, do tuče ipak nije došlo kad je jedan advokat udario po ruci drugog tako snažno da je ovome ispao mobilni telefon kojim je snimao prepirku u Komori. Jer, napadnuti advokat je u svom kolegi video lošeg provokatora. Poveća rupa na ulaznim, drvenim vratima AKB svedoči da tu caruju mržnja, ostrašćenost i nemilosrdna upornost. Od policije je, da ne bi bilo obračuna sa tragičnim ishodom, traženo da iz AKB poizbacuje i Slobodana Šoškića i Jugoslava Tintora, zajedno sa njihovim sledbenicima. No, od iznošenja advokata iz njihove cehovske kuće nije bilo ništa.
Možda je istinit ovaj kroki trenutnog stanja u vrhu beogradske advokature. A možda i nije. Ko bi to znao kad u pravničkom razigravanju, čiji je cilj sravniti protivnika, dve sukobljene strane govore do te mere oprečne stvari da sve, ponekad, prerasta u grotesku. S obzirom na to da od pisaćeg stola niko ne može napraviti pritoku Velike Morave, jasno je da su, osim istine, u opticaju i očigledne laži. Saglasnost postoji tek u tome da samo protivna strana, rečeno po narodski, čim zine - slaže!
To vredi i za fizički napad na advokata Aleksandru Kosanić. U ponedeljak, 29. maja, uveče, saznali smo od Šoškića da je Kosanićevoj tog dana u Komori „lakše ili teže medicinske povrede" naneo advokat Cvejić. U tom času, naime, Šoškić nije znao težinu povreda, "ali nije bio ni očevidac napada na razboritu i razumnu koleginicu, pravog advokata". Tintor, koji je 13. maja izabran za predsednika AKB na skupštini koju ne priznaju Šoškić i istomišljenici, kaže da je sve posmatrao sa pet metara.
„Ona bez obrazloženja nije dala kolegi Cvejiću da uđe u kancelariju, preprečila se na vratima", priča Tintor. „Cvejić je pokušao da fizički prođe pored nje, ali je ona reagovala eksplozivno, provocirajući konflikt, pa je bilo guranja, ali ne i udaraca, pogotovo ne davljenja. U tom trenutku je Dragan Vasić prišao Cvejiću otpozadi, obuhvatio ga desnom rukom oko vrata i povukao unazad. Tog časa je momentalno nestala tenzija, da ne dođe do konflikta. A sve nije trajalo više od pet, šest sekundi. Očevici su bili zabezeknuti kad su prvi put videli sliku koleginice Kosanić sa tzv. medicinskom kragnom oko vrata, jer taj događaj ni izbliza nije izgledao kao nešto zbog čega bi ona trebalo na takav način da sanira navodne povrede."
Tintor ceni da je posredi klasično spinovanje, jer je iz medijskih krugova dva dana ranije saznao da Šoškić traži konsultanta za medije, da ga plati da im vodi kampanju. Novinari su, veli, zvali njega, Tintora, i pitali da li to on traži konsultanta, pa kako ga nije tražio, shvatio je da to radi Šoškić. Upitan da li to znači da Kosanićeva nije povređena, Tintor odgovara da on kaže ono što je video. „Video sam tom prilikom kako se organizuje spin, nisam spin-majstor, iz ovoga sam naučio." A kad smo već kod spinovanja, Tintor izjavljuje da se time bavi i Ivan Simić, „koji se u dva dana pojavi na četiri TV stanice i u pet novina, ponavljajući deset istih rečenica kao da je progutao čip, pa je klasičan primer nekog koga je u ovo događanje uključio konsultant za medije". Ko je taj konsultant, Tintor (još) ne zna.
Na sajtu AKB, u noći između 29. i 30. maja, objavljeni su faksimil lekarskog izveštaja nakon pregleda Kosanićeve u Urgentnom centru KCS, dve njene fotografije sa tzv. medicinskom kragnom oko vrata, policijski zapisnik o izjavi koju je tog dana dva sata davala o okolnostima pod kojima je povređena i Šoškićevo predsedničko saopštenje u ime AKB o napadu na koleginicu, inače ćerku poznatog advokata Ivana Kosanića.
U izveštaju koji su potpisali dr Goran Damjanović, specijalista ortopedije, i dr U. Stanković navedeno je da joj je pokretljivost vrata ograničena zbog bola, da ima hematom na desnoj nadlaktici, otok i bol „u predelu lumbalno-sedalnog dela kičme", tu su i dijagnoze, terapija, pečati...
„Sve što piše na sajtu AKB je tačno", kaže advokat Kosanić za „Ekspres".
"Trenutno sam zdravstveno bolje, povreda na vratu je blago splasnula. Sad mi je veći problem što sam udarena o kvaku na vratima, pa baš boli donji deo kičme. Sve se desilo u sekundi, u velikoj galami, jer je 28 mladih ljudi trebalo da položi advokatsku zakletvu, dok je Tintor delio letke i govorio da će im poništiti upis u advokatski imenik ako polažu zakletvu kod Šoškića. Zajedno sa kolegama bila sam u Komori da je sačuvamo od bezakonja, sile i nasilja. Strašno je to što je ovo jedini način da zaštitimo sve za šta se advokatura zalaže. Cvejić je neposredno posle napada na mene bio u kafiću sa Tintorom i smejali su se, to nam je rekla koleginica koja ih je videla."
Kosanićeva ne želi da komentariše izjavu Tintora koja se odnosi na nju, ali kaže da je zahvalna kolegi Vasiću koji je na njen vrisak imao dovoljno svesti da prileti i odvoji Cvejića od nje. A Cvejić se, u nasilnom pokušaju da uđe u kancelariju, takvom snagom bacio na Kosanićevu, koja se odupirala rukama za štokove, da bi ona pala na leđa, sa Cvejićem preko nje, da nije pritekao advokat Vasić. U najkraćem, tako je u policiji opisala kako je zadobila povrede. Ona ne zna da li će tužilac službeno pokrenuti postupak protiv Cvejića, a nije još odlučila da li će ga goniti i ona privatno. Na Cvejićevu izjavu za naš list, advokat Kosanić nema komentar.
Cvejić pak apostrofira da „ako su prostorije stručne službe otvorene kad je sin Šoškića doveo grupu ljudi, koji su nešto između kriminalaca i navijača, da sede u Komori", onda i on ima pravo tu da uđe.
„Vrata su bila zatvorena, uhvatio sam se za kvaku, u tom trenutku me alkoholisana mlada dama (Kosanićeva, prim. aut.) hvata za ruku, povlači me unutra, iako su vrata zatvorena, nisam je ni udario ni bilo šta uradio, a u tom času, dobro orkestrirano, hvata me s leđa i povlači unazad navodni advokat Dragan Vasić, vičući da ne napadam ženu", opisuje Cvejić. „Vasić počinje da me vređa, razdvojilo nas je privatno obezbeđenje i psovao sam ga jer nisam mogao da mu priđem. Te povrede mlade dame pitanje je kakve su, to ništa nije snimljeno. Možete da kažete lekaru da vas boli i da modricu imate ko zna od kada. Te povrede nisu konstatovane na zakonit način, pa će mlada dama od mene dobiti krivičnu prijavu."
Cvejiću je žao devojke, kako oslovljava koleginicu, jer su je na nečastan način iskoristili nečasni ljudi, svesno je stavljajući da brani položaj Šoškića i onih koji mu nezakonito čuče uz skute. Nije znao, tvrdi, da je „ulazak u tu prostoriju najednom postao zabranjen".
Ovo ilustruje princip po kome dve strane u sukobu govore o ma kojoj temi. Prema tome, i o noćnom haosu u petak, 26. maja, kada je zbog pretnji, vike, dreke, komešanja, gurkanja, psovanja i usijanja koje je pretilo da dovede do masovne tuče - u Dečansku 13 stigla policija. Prethodno, na poziv predstavnika "Šoškićevog" Upravnog odbora, u prostoriju predsednika AKB na razgovor su došli Tintor i četvorica saradnika. Da se dogovore kako da premoste problem. Kako dogovora nije bilo, sastanak je završen, Tintor i saradnici nisu hteli da izađu iz kabineta. To je revoltiralo advokate koji su uz Šoškića, u pomoć svom Tintoru poleteli su „njegovi" advokati iz Svečane sale (nalazi se sprat ispod), privatno obezbeđenje je reagovalo i unutar prostorija AKB i ispred zatvorenih ulaznih vrata, koje je tada neko nečim bukvalno probio. Moguće, udarom noge. A onda je stigla policija, naredila obezbeđenju da otključa vrata i otvori ih. U AKB su ušli policajci, za njima pristalice Tintora. U opštoj graji, jedni advokati su molili policajce da izbace Tintora i ekipu, drugi zvali tužioce, treći telefonirali kolegama i zvali ih da dođu u odbranu prostorija...
Od tada, Tintor drži u posedu predsednički kabinet. Od tada, osim privatnog obezbeđenja, advokati sa obe strane neprekidno borave u Advokatskoj komori. Non-stop. Kao dragstor. Imaju smene u kojima brane onaj deo poslovnog prostora koji je u posedu onog predsednika AKB kog oni priznaju za svog. Odu do kuće da se istuširaju, malo se odmore, pa nazad.

Kosanić: Povreda na vratu je blago splasnula. Sad mi je veći problem što sam udarena o kvaku na vratima, pa baš boli donji deo kičme

U utorak, 30. maja, kasno popodne, u kući beogradskih advokata bio je mir. Čak ni ispred ulaznih vrata nije se čulo ništa. Vrata zatvorena, ali otključana. Unutra, jedna prostorija u kojoj, sa leve strane, na foteljama i stolicama, za dva stola, sedi desetak ljudi. Advokati i dva, tri radnika privatnog obezbeđenja. Umorni, iscrpljeni, odlučni da 10. juna održe izbornu skupštinu na kojoj će Šoškić, ako ne dobije novi mandat, sa zadovoljstvom predati dužnost novoizabranom predsedniku AKB. Za njih, Tintor i svi koji su izabrani na skupštini 13. maja predstavljaju opasnost za samostalnost i prosperitet srpske advokature. Zato štite kancelariju sekretara AKB i prostor u kome su administrativni radnici.
Niko pijan, nigde alkohola. Nekoliko flaša „koka-kole" i sličnog. Uz predusretljivost Vladimira Petrovića, člana UO, moglo se ući u prostorije AKB kojima Tintor i njegovi ljudi nemaju pristup. Sve je uredno, čisto. Kad je o ovoj struji reč, ako na kraju agonije oni budu pobednici, a nema sumnje da će biti, poraženima se neće svetiti. Niko neće biti brisan iz advokatskog imenika, dakle neće ostati bez prava da se bavi ovom profesijom.
U predsedničkom kabinetu, isto tako, nekolicina advokata. Nešto kasnije dolazi i Tintor. Kaže, revanšizma neće biti ako jednog dana, kada svemu dođe kraj, ispadne da je on u pravu. Taj dan sigurno dolazi jer će veoma brzo i preostali poslovni prostor, kancelariju po kancelariju, preuzeti on i njegovi ljudi. Ništa na silu. Već tako što će Šoškić i ekipa shvatiti da treba da odu, pa će otići.
Na trećem i sedmom spratu zgrade, gde AKB takođe ima kancelarije (npr. disciplinskog tužioca, ili baze podataka, kasu), sve je pusto, zatvoreno, zaključano, nigde žive duše, nema čak ni privatnog obezbeđenja, od kog se, navodno, do tamo doći ne može. I, najzad, sprat ispod AKB, zaključana svečana sala Advokatske komore Srbije, jer tu rade samo do 17 sati.
A van zgrade... Poštanska štedionica banka, sa kojom je Šoškić potpisao ugovor o poslovnom računu, na zahtev Tintora, od srede, 24. maja, više ne isplaćuje nijedan nalog onih koji su ovlašćeni za rukovanje novcem. Račun je blokiran za isplate. Nešto više od milion evra, u dinarskoj protivvrednosti. Na taj račun knjiže se uplate, advokati, njih više od četiri hiljade, svakog meseca uplaćuju članarinu. Do petka, 2. juna, rukovodstvo i stručne službe banke razmatraće dokumentaciju koju su im dostavile obe strane, pa odlučiti kome će se privoleti carstvu. Šoškićevom, koji je zaprepašćen nezakonitim postupanjem banke, ili Tintorovom, koji čeka odgovor da li je odobrena promena deponovanog potpisa. U međuvremenu, petnaestak zaposlenih nisu primili plate, kaže Šoškić, a Tintor dodaje sa svoje strane da su svi do jednog otvorili bolovanje „verovatno zato što neće da trpe pritisak od Šoškića"...
Troškovi izborne skupštine koju je Upravni odbor zakazao za 10. jun u Centru „Sava", srećom, ranije su plaćeni, konstatuje Šoškić. Jedinstveni birački spisak je objavljen na sajtu Komore, upravo teče rok za prigovore, a na spisku je, uz ostale, i Jugoslav Tintor. Koji tamo osvanuti neće jer, smatra, nema šta tamo da traži.
Od prošlog utorka pojavilo se „Sto samostalnih advokata", koje predstavlja Ivan Simić, a koga Tintor označava kao glavnog Šoškićevog spin-potrčka. Ne lezi vraže, Simić kaže da Tintor spinuje javnost, i advokatsku i laičku, da on plaća marketinšku agenciju da bi hendlovao nasilno ponašanje samoproklamovanih i samozvanih članova njegovog Upravnog odbora i sprečio desetojulsku izbornu skupštinu. Simića ne interesuje Šoškić, već zakonitost i legitimitet umesto podvaljivanja javnosti...
Od rašomona u vrhu prestoničke, ali i srpske advokature, daleko su advokati koji imaju male kancelarije u odnosu na profesionalnu elitu. Neki od njih kažu da se stide zbivanja „u vrhu". Kažu, blam ih je zbog zla koje trese vrh profesije, a puca i preko njihovih leđa. Jer, nije jednostavno primati poglede prezrenja kojima su izloženi zato što i oni jesu advokati. Tintor ne misli da su svi prezreni, bar nisu u advokatskoj javnosti, ali „ako to kod opšte javnosti izaziva trenutnu nepovoljnu reakciju, meni je jako žao, međutim, sve ovo je od suštinske važnosti za advokaturu; lokomotiva je krenula, svaki dan po korak, dva i brzo će biti gotovo, to je pitanje dana, a ne nedelja ili meseci".
U poslednjem satu tog utorka, opet policija među advokatima. Ali, ne zna se ko ju je sad pa zvao, otud uznemirenost prisutnih. Srećom, samo dvočlana patrola. Proveravaju ljudi da li je sve u redu, jer se bliži dan inauguracije šefa države.
„Varnice će se pretvoriti u eksploziju", siguran je Šoškić. Zato je, kaže, i molio policiju („Ma, stalno ih zovem!") da sve advokate, zajedno sa njim, lepo izbaci iz AKB. A policija neće. Advokatska saga se nastavlja. Da bi se preostale neverne Tome uverile u istinitost reči Erazma Roterdamskog, pisca znamenite „Pohvale ludosti": Kada bi dunuo jak vetar i glave poletele niz ulicu, svako bi potrčao za svojom. Među njima i naši advokati".

PODELA KOMORE NA DVA DELA!

Ono što se sada događa u srpskoj advokaturi je jedna od kulminacija agonije započete 2010. godine uz nepošten izbor advokata u Visoki savet sudstva, koji razrešava sudije, ocenjuje advokat Božo Prelević, predsednik Lige eksperata (Lex).
„Po tome je odmah bilo jasno da počinje agonija advokature", kaže Prelević. „Sve vreme su u sukobu dve strane. Većina advokata u tome ne učestvuje. Advokatura sve vreme nema regularne organe i ne vidim način na koji će časno izaći iz svega. Postoji politizacija komora, jer ovakvo stanje odgovara vlastima. Vidimo da vri i u AK Vojvodine. Advokatura je zbog upliva politike izgubila snagu. Bila je moćna prilikom usvajanja nekih zakonskih rešenja, to vlast nije zaboravila. Indikativna je i sporost sudova pri odlučivanju u pojedinim slučajevima. Bio sam svojevremeno šokiran odbijanjem grupe advokata sa Slavkom Jelovcem na čelu da nezavisna grupa advokata, koji se ne bi kandidovali ni za jednu funkciju, pomoću CESID organizuje fer izbore. To smo bili predložili kolega Beljanski i ja. A ove godine je grupa na čelu sa Šoškićem, na sednici 24. aprila, odbila predlog respektabilnih advokata da jedinstvenu izbornu skupštinu pripremi radna grupa advokata od ugleda. Dakle, nedostaju časne namere da se izađe iz problema. Morali su da nađu kompromis i da nemaju dve izborne skupštine. Suština je u tome da oni neće poštene i regularne izbore, a u prošlosti su se dešavale čudne stvari prilikom brojanja glasova. Mislim da je majska skupština održana u skladu sa propisima, imala je kvorum i izabrala rukovodstvo, pa je ne znam kako će to oboriti! Sredstva advokature namenjena za pomoć mladim i starim advokatima, za izradu zakonskih modela, za stručno usavršavanje advokata, koriste se za plaćanje fizičkog obezbeđenja Komore. Tu je i potpuno neprimereno etiketiranje. Tako će kolege koje žele ovakvo stanje urušiti advokaturu, sve vreme govoreći da rade u ime profesije. Sa druge strane, izgleda da ima ozbiljnih privilegija na čelu Komore. Ne bi agonija ovoliko trajala, ne bi se grčevito držalo za funkcije da nema ozbiljnih privilegija. Sve će se završiti ili odlukom suda ili podelom AKB na dva dela, a obe opcije odgovaraju vlastima. Ovde nije reč samo o advokaturi, posredi je i funkcionisanje pravnog sistema, što je veći problem od problema advokature.