HIV REQUEST

Svakog meseca se kod više od deset osoba otkrije infekcija. Samo u prvoj polovini ove godine registrovana su 63 nova slučaja, od kojih su 59 muškarci

Prvo nastane tajac. Muk. A onda zaprepašćenje: „Da li je to moguće“, „Ne mogu da verujem“... Najčešće se s lica čitaju strah, neverica, potpuna blokada, šok... Najpre preblede, a zatim uslede suze, kajanje, prekrivanje lice rukama... Kod nekih pacijenata počne i napad panike. Najređe se dogodi ozbiljna ljutnja ili verbalna pretnja partneru za koga se posumnja da je prenosilac infekcije. To su prve reakcije kada se pacijentu saopšti da je HIV pozitivan. A skoro svaki drugi dan se otkrije po jedna osoba inficirana HIV-om.

Kontinuirani porast broja inficiranih u Srbiji je veoma zabrinjavajući. Od početka epidemije, 1984. godine, do kraja juna 2018. u Srbiji je evidentirano 3.727 osoba inficiranih HIV-om. Od tog broja, 1.916 je obolelo od side (kasni stadijum HIV infekcije), dok je 1.230 osoba umrlo. S druge strane, ukoliko se HIV otkrije na vreme, inficirana osoba može dugo i kvalitetno da živi uz redovno uzimanje propisane terapije. Međutim, kada se infekcija otkrije sa zakašnjenjem, smrt može da nastupi u roku od godinu dana.

Dr Mila Paunić, načelnica Centra za prevenciju side Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu, potvrđuje da su trenutno u našoj sredini pod najvećim rizikom za HIV infekciju istopolno orijentisani muškarci, ali i da na porast rizičnih seksualnih odnosa utiču neki trendovi koji promovišu promiskuitet.

Rizik brzog upoznavanja

- Nedopustivo je da u pojedinim medijima, pogotovo na televizijama, imate programe koji promovišu ponašanje koje predstavlja potpuni pad svih moralnih vrednosti. Koja je to poruka koju šaljemo našoj omladini? Mi trenutno imamo takve programe koji skoro da preporučuju promiskuitet kao potpuno prihvatljiv model ponašanja. I šta onda možemo da očekujemo od naših mladih, kojima ne nudimo nikakvu alternativu? Istovremeno, pomalo smo nespremni dočekali tehnološki napredak koji je u Srbiju stigao pre nekoliko godina, u osnovi zamišljen kao platforma za upoznavanje, ali je naše tržište preplavio kao platforma za brzi seks. Veliki broj pacijenata koji dolaze kod nas u savetovalište koristilo je ili koristi te aplikacije kaže dr Paunić.

Ona objašnjava da su aplikacije koje se lako instaliraju na mobilne telefone, prvenstveno zamišljene kao platforma za četovanje.

- Nažalost, vrlo brzo pojedine aplikacije postale su eufemizam za seks, što je doprinelo tome da seks nikada nije bio ogoljeniji i dostupniji. Duboko verujem da su te aplikacije u dobroj meri doprinele velikom broju novih HIV pozitivnih pacijenata. Nekoliko pacijenata mi je ovde, u ordinaciji, pokazalo kako aplikacija funkcioniše. Bilo je interesantno kada je pacijent sedeo ovde, upravo gde vi sada sedite, i uključio aplikaciju. Nasmejao se i rekao: „Evo, doktorka, na šest metara od mene je osoba koja je raspoložena za seks“. A šest metara od njega je bila osoba koja je sedela u čekaonici. Druga osoba koja je takođe bila raspoložena za seks bila je na 500 metara od savetovališta, negde kod Karađorđevog parka. Dopisivanjem se onda ugovori seks, bukvalno u roku od nekoliko minuta. Na taj način može da se ugovori veliki broj odnosa u toku dana, ugovaraju se i trojke ili grupne seanse... I sve to zajedno vodi u najviši rizik od HIV infekcije upozorava dr Mila Paunić.

Žrtve neznanja

Dr Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlje Srbije kaže da je u poslednjih deset godina u Srbiji registrovano 1.460 osoba inficiranih HIVom (1.329 muškaraca i 131 žena). U Beogradu je registrovano 715 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om, u Vojvodini 342 osobe, dok su 403 osobe registrovane u ostalim regionima. U istom periodu registrovano je 10 dece mlađe od 14 godina kojima su HIV prenele majke koje nisu znale da su inficirane HIV-om tokom trudnoće, porođaja ili u periodu dojenja. Više od trećine novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om su bili mladi uzrasta od 15 do 29 godina (508 osoba, od kojih je 18 uzrasta 15 do 19 godina).

- Prema načinu transmisije, skoro polovina svih novodijagnostikovanih HIV pozitivnih osoba u 2017. godini su muškarci koji su kao rizik prijavili nezaštićen seksualni kontakt s drugim muškarcima (119 osoba, odnosno 47 odsto), sledi nezaštićen heteroseksualni kontakt (27 osoba ili 15 odsto). U populaciji injektirajućih korisnika droga i dalje se registruje opadajući trend novodijagnostikovanih HIV pozitivnih osoba (dva odsto u 2017. godini u odnosu na sedam odsto 2011. godine, odnosno čak 70 odsto 1991). Tokom 2017. za jedan deo novootkrivenih HIV pozitivnih osoba način prenosa HIV infekcije ostao je nepoznat (27 slučajeva ili 15 odsto), slično kao i ranijih godina - kaže dr Simić.

Osnovni rizici za prenos HIV infekcije su seksualni kontakt (analni, vaginalni ili oralni) bez kondoma, pri čemu najveći rizik nosi analni seksualni odnos bez kondoma, a tek potom sledi vaginalni seksualni odnos sa inficiranom osobom, dok oralni seks nosi najmanji rizik. Rizičan je i kontakt oštećene kože sa zaraženom krvlju, najčešće upotrebom korišćenog pribora za ubrizgavanje droge, a ređe deljenjem pribora za ličnu higijenu (četkica za zube, brijač itd.) i upotrebom korišćenog pribora tokom tetovaže, pirsinga ili akupunkture. Takođe, seksualni odnosi s većim brojem partnera ili partnerki, kao i povreda oštrim predmetom kontaminiranim krvlju osobe inficirane HIV-om, mogu da budu rizici za prenos infekcije.

Međutim, u narodu postoje i zablude kada je u pitanju prenošenje HIV-a.

- Najčešća zabluda je vezana za poljubac. Infekcija ne može da se prenese poljupcem. Ne može da se prenese ni upotrebom istog peškira, korišćenjem pribora za jelo i za spremanje obroka, spavanjem u istom krevetu. Oni koji dele domaćinstvo sa HIV pozitivnom osobom često pitaju šta je sa korišćenjem daske od WC šolje, toaleta... Sve može da se koristi bez ikakve bojazni. Ukoliko bi se čak desilo da postoji neko krvarenje, od hemoroida na primer, samo je važno prebrisati površinu alkoholom ili bilo kojim sredstvom koje ima hlora jer hlor istog trenutka ubija virus. Takođe, u radnoj sredini sa osobom koja je HIV pozitivna možete bez ikakvog straha da koristite zajednički telefon, kompjuter, da pijete kafu iz istih šoljica - objašnjava dr Mila Paunić.

Test za život

Lečenje i praćenje toka HIV infekcije kod osoba inficiranih HIV-om ili obolelih od side koji su zdravstveni osiguranici pokriveno je u potpunosti sredstvima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Država godišnje izdvaja oko 10 miliona evra za testove i lečenje inficiranih HIV-om. Od 2008. godine dijagnostikovanje i lečenje infekcije je decentralizovano, odnosno realizuje se na Klinici za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, Kliničkom centru u Nišu, a od 2009. godine i u Kliničkom centru u Kragujevcu.

Ako se HIV kasno dijagnostikuje, posledice mogu biti veoma opasne po zdravlje, a neretko dolazi i do prerane smrti. Međutim, napredak u razvoju terapije tokom prethodnih 30 godina preobratio je dijagnozu HIV infekcije od osude na smrt u hroničnu infekciju.

- Većina osoba inficiranih HIV-om danas može da ima dug i kvalitetan život ukoliko im se HIV infekcija rano dijagnostikuje i ako koriste redovno antiretrovirusnu terapiju. Ukoliko se propisana terapija uzima redovno u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara, kod više od 90 odsto pacijenata na lečenju postiže se uspešna kontrola količine virusa u krvi, što znači da osoba inficirana HIVom ne može da prenese HIV na druge osobe putem krvi. U Zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV-a je povezana s povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u - ističe dr Danijela Simić.

U kojoj meri je bitno da se sve osobe koje su izložene rizicima da budu zaražene HIVom na vreme testiraju, govori i saznanje da je u ovom trenutku više stotina osoba u Srbiji inficirano HIV-om a da to ne zna. Te osobe mogu svaki dan nekoga da inficiraju.

- Trebalo bi da pođemo od toga da je odgovornost na svakome od nas. Trebalo bi da svako od nas razmišlja da je moguće da je njegov seksualni partner HIV pozitivan i da se praksa svaljivanja odgovornosti samo na ljude koji već žive sa HIV-om zameni sopstvenom odgovornošću, odnosno da svako razmišlja kako da se zaštiti. Volela bih da mediji tako i prenose informacije, da je potrebno da svako razmišlja svojom glavom i da ne pretpostavlja da je HIV potekao od nekog drugog jer smo toliko puta videli da mnoge osobe i ne znaju da su HIV pozitivne. Ujedno, neophodna je edukacija u smislu jasnih instrukcija na koji način se HIV prenosi, i na neophodnost korišćenja kondoma. - zaključuje dr Mila Paunić.

S HIV-om živi već 36 godina

Profesorka u penziji koja danas ima 75 godina s HIV-om živi već više od tri i po decenije. Ona je inficirana u bolnici prilikom transfuzije krvi daleke 1982. godine, kada se krv nije proveravala na HIV. Ima troje dece i unučad. Niko u njenoj okolini i porodici, osim partnera s kojim živi, ne zna da je inficirana HIV-om. Redovno uzima terapiju i odlično se oseća.

Zaražene trudnice rodile zdravu decu

Dobrovoljno testiranje trudnica na HIV još nije uobičajena praksa u Srbiji. Ukupan broj testiranih trudnica je i dalje na vrlo niskom nivou, godišnje samo 10 do 15 odsto.

- Da bi se postigli maksimalni efekti u oblasti prevencije vertikalne transmisije HIV-a, potrebno je da obuhvat trudnica testiranjem bude veći od 90 odsto, posebno u sredinama gde se registruje veća stopa slučajeva HIV infekcije. Kao jedan od rezultata sprovođenja Programa prevencije prenosa HIV-a s majke na dete u našoj zemlji u periodu od 2005. do kraja 2017. godine jeste taj da nijedno dete koje su rodile majke s dijagnostikovanom HIV infekcijom, njih oko 40, nije inficirano HIV-om - kaže dr Danijela Simić.

Anonimno testiranje

U svakom od 24 instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji Srbije, kao i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, omogućeno je tokom cele godine dobrovoljno poverljivo ili anonimno testiranje i savetovanje na HIV. Svi zainteresovani koji su imali neki rizik u bližoj ili daljoj prošlosti mogu da se testiraju bez uputa lekara. Da bi rezultati testiranja bili pouzdani, potrebno je da od rizičnog seksualnog ili bilo kojeg drugog rizika prođe takozvani period prozora, odnosno šest do osam nedelja.