SUPERVEŠTAČENJE: Drug Saše Jankovića ipak ubijen!

SUPERVEŠTAČENJE: Drug Saše Jankovića ipak ubijen!


Nepostojanje tragova gareži i barutnih čestica oko ulazne rane na telu Predraga Gojkovića govore da je hitac došao s razdaljine veće od 80 centimetara. Time je isključena mogućnost da je reč o samoubistvu. „Ekspres” je došao u posed obdukcionog nalaza u kojem piše da je testiranje izvršeno i da barutnih čestica nije bilo

„Čisto ubistvo”, ovim je rečima doslovce sagovornik „Ekspresa”, inače sudski veštak i priznati forenzičar, prokomentarisao smrt Predraga Gojkovića, dvadesetšestogodišnjeg mladića iz Loznice. Prvog aprila 1993. godine, oko 15 časova, policija je u stanu na Bulevaru Arsenija Čarnojevića broj 159 na četvrtom spratu zatekla beživotno telo Gojkovića, koje je ležalo na zemlji s prostrelnom ranom na glavi. Metak je ušao iznad gornje usne i izašao na potiljačnom delu lobanje. Smrt je bila trenutna. U stanu su zatečeni Janković Saša, Mišić Saša i Jakovljević Slavica, devojka Janković Saše. Inače, stan je bio u vlasništvu Branka Jankovića. Uviđaj je izvršila ekipa dežurne službe sekretarijata u Beogradu, koju je predvodio viši inspektor Sekulović Miladin. Zvanično, istraga je okončana i zatvorena kao samoubistvo. U poslednjih par godina ovo pitanje je ponovo aktuelizovano sa sve prisutnijim javnim angažovanjem tada ombudsmana, a sada predsedničkog kandidata Saše Jankovića.

„Ekspres” je došao u posed celokupne dokumentacije iz slučaja smrti Predraga Gojkovića. Materijal smo dali na uvid ekspertima iz ove oblasti. U dokumentaciji u čijem smo posedu, pored ostalih, nalaze se i izveštaji veštaka balističara Milana Kunjadića, koji je sproveo balističko veštačenje, zatim izveštaji stručnih službi gradskog SUP-a , kao i obdukcioni nalaz… Među njima je i izveštaj veštaka sudsko-medicinske struke Zorana Stankovića, našeg cenjenog patologa, koji je sačinjen na zahtev advokata porodice Gojković 2015. godine. Reakcija našeg sagovornika opisana je u prvoj rečenici, ali pored zahteva za anonimnošću usled svojevrsnog sukoba interesa, argumentacija koju je ponudio u odbranu svoje pretpostavke vrlo je intrigantna i logična.

Naime, u forenzičkim procedurama, kada se radi o smrtnom slučaju nastalom usled rane zadobijene od ručnog vatrenog oružja (pištolj, revolver, puška, automatska puška itd.), da li u pitanju ubistvo ili samoubistvo utvrđuje se, pre svega, na osnovu razdaljine s koje je ispaljen metak. Razdaljina se određuje na osnovu tragova gareži i barutnih čestica. Ukoliko je metak ispaljen s nekog kraćeg rastojanja, oko rane su prisutni tragovi gareži i barutnih čestica. Tu postoje dva slučaja, apsolutni prislon, kada je cev pritisnuta uz tkivo prilikom opaljenja, i pucanj s male udaljenosti. U slučaju Gojkovića, nije se radilo o apsolutnom prislonu.
Metak, kada prolazi kroz cev, usled eksplozije ili brzine ispaljivanja sa sobom nosi i ove dve nuspojave, koje se vrlo lako uočavaju oko ulazne rane u vidu ogaravljenosti. To sasvim sigurno pokazuje da se radi u pucnju izvedenom s male udaljenosti, u slučaju revolvera i pištolja ne više od 30 do 40 centimetara. Uobičajena procedura kod obdukcije je da se u neposrednoj okolini rane opiše i konstatuje ogaravljenost ukoliko se uoči. Takođe, obaveza obducenta je da pre pranja leša testira okolinu rane na prisustvo nesagorelih barutnih čestica. Ova dva elementa pokazuju sasvim pouzdano s koje je daljine ispaljen metak. Tako je bilo i u slučaju Gojkovića. U svom izveštaju od 9. maja 1994. godine, Milan Kunjadić, veštak balističar, konstatovao je sledeće:

U konkretnom slučaju, projektil je prošao kroz gornju usnu, i u samoj okolini usne nije identifikovana barutna garež, a okolina ulaznog otvora – na rastojanjima od 10 cm ukrug – nije ispitivana na prisustvo barutnih čestica kod obducenta. Iz tog razloga, veštak nije mogao u ranijem nalazu zaključiti drugačije, sem da je sigurno da cevi pištolja nisu bila prislonjena na usnu prilikom ispaljenja i da je zbog odsustva barutne gareži ispaljenje izvršeno s daljine koja je veća od 30 centimetara. U ovakvom slučaju, bespredmetno je vršiti probna ispaljenja iz pištolja ako se barutni raspored nema sa čime upoređivati. Dato mišljenje da nema nijednog očiglednog pokazatelja koji bi mogao da ukaže na mogućnost da je pokojni eventualno lišen života odnosi se na činjenicu da položaj pištolja nije na nekom neuobičajenom mestu, nego se nalazi pored desne ruke pokojnog Gojkovića, na kojoj su nađeni tragovi barutnih čestica, što takođe ukazuje na element ubistva. Položaj putanje koja je u padu od ulazne rane prema prozoru takođe ne može da direktno ukaže na ništa posebno, ali je činjenica da je netipična u odnosu na mogućnost ispaljenja od drugog lica. Daljina pucanja, koja nije sasvim utvrđena, ne može da se relevantno razmatra s obzirom na mogućnost otpadanja barutnih čestica s kože prilikom transporta i neutemeljnu obrađenu okolinu ulaznog otvora od obducenta (misli se na širu okolinu ulaznog otvora do 10-ak centimetara).”

U svom nalazu, Kunjadić ispravno konstatuje da se daljina utvrđuje na osnovu tragova barutnih čestica i gareži, i to za ovaj tip pištolja CZ 99 garež se može identifikovati na daljini od 30 cm, dok se trag barutnih čestica može uočiti do daljine od 80 cm. Međutim, Kunjadić u svom nalazu tvrdi da obducenti nisu testirali okolinu rane na prisustvo barutnih čestica, ali u tački tri obdukcionog zapisnika od 2. maja 1994. godine, koji je na zahtev Okružnog suda u Beogradu i istražnog sudije Mićunović Nikole uradio Institut za sudsku medicinu, konstatuje se da je „urađena proba na prisustvo nesagorelih barutnih čestica difenilaminom i koncentrovanom sumpornom kiselinom i materijalom uzetim iz okoline kanala ove rane te je ista dala negativan rezultat”. „Ekspres” je razgovarao s jednim od obducenata koji su učestvovali na ovom predmetu, a koji nam je potvrdio da je u tom slučaju poštovana procedura i da je testirana okolina rane na nesagorele barutne čestice. Nije ih bilo. Zašto je veštak Milan Kunjadić napisao da okolina rane nije testirana na prisustvo barutnih čestica, to je poznato samo njemu.

U daljem nalazu obdukcije opisuje se rana od koje je smrtno stradao Predrag Gojković:

„U predelu rumenog dela leve polovine gornje usne, na oko 170 centimetara iznad ravni tabana i 1,2 centimetra ulevo od središnje linije nalazi se ovalna rana koja zahvata celu debljinu usne u tom nivou, koja je na spoljašnjoj vidljivoj strani usne promera oko 0,9 x 0,8 centimetara, a na unutrašnjoj strani promera oko 1,2 x 0,9 centimetara, neravnih, krvlju podlivenih ivica i strana, tamnocrvene boje. Sluzokoža rumenog dela gornje usne je u neposrednoj okolini ivica opisane rane u položaju 12 brojčanika na satu u širini od oko 0,4 centimetra, u položaju 3 u širini od oko 0,4 centimetra, u položaju 6 u širini od oko 0,2 centimetra, i u položaju 9 u širini od oko 0,2 centimetra – nagnječena, krvlju podlivena, najvećim delom lišena nadsluznice, a ogolela sluznica suva, čvrsta, mrkocrvenkasta. Sluzokoža unutrašnje strane gornje usne je u okolini opisane rane, u pojasu širine do 1,4 centimetra krvlju podlivena, tamnocrvene boje.” U opisu rane nisu uočene barutne čestice. Prilikom ispaljenja metka, barutne čestice koje su teže od gareži i imaju oblik malih čioda zajedno sa zrnom pogađaju tkivo i zbog dejstva svoje kinetičke energije ostavljaju sitne oguljotine koje su vizuelno uočljive. Bez obzira na to da li se barutne čestice prilikom manipulacije telom unište, ove sitne oguljotinice, koje se još u forenzici nazivaju barutnom tetovažom, ostaju na koži oko ulazne rane. One u obdukcionom nalazu nisu konstatovane, a obducent s kojim smo razgovarali kaže da ih nije bilo i da zato nisu ni konstatovane. Oko rane nije bilo ni tragova barutnih čestica, što smo priznatom metodom dokazali, kao a ni gareži, kaže naš sagovornik.

Šta nam sve ovo govori? Prema rečima naših sagovornika, na osnovu svih iznetih podataka i dostupnih informacija, pre svega obdukcionog nalaza i mišljenja veštaka, sasvim je izvesno da je metak koji je napravio smrtnu ranu na glavi Predraga Gojkovića ispaljen s razdaljine veće od 80 cm. Ovu mogućnost ne isključuje ni veštak Kunjadić, koji je u izjavi na zapisnik o saslušanju u svojstvu svedoka u predmetu Kri 543/94 od 29. septembra 1993. godine izjavio: „Ja sam u nalazu rekao da nema tragova gareži koji ostaju pri pucnju s razdaljine do 30 cm i da je prema tome daljina pucanja bila veća od 30 cm.”

Dakle, skoro sasvim pouzdano se može isključiti mogućnost da se radilo o samoubistvu i u velikoj meri otvara se mogućnost da je reč o ubistvu. Čak ni takav scenario veštak Kunjadić nije osporio. U istoj izjavi je rekao: „Ja sam svoje mišljenje dao tumačeći tragove na osnovu svog znanja i iskustva i kod tvrdnji sam upotrebljavao izraz najverovatnije, prema tome ja ne mogu stoprocentno da tvrdim šta se u konkretnoj situaciji dogodilo, pa prema tome ne mogu da isključim nijednu mogućnost, ali kao što sam rekao, ja sam se o mogućnostima izjašnjavao samo na osnovu tumačenja konkretnih tragova.” Zanimljivo je da veštak Kunjadić u sličnim slučajevima – poput predmeta KTI 189/14, slučaj ubistva Velibora Dunjića, ili KTI 502/14, ubistvo Dosković Milana, ili čak u slučaju ranjavanja Milana Beka, pod gotovo istovetnim okolnostima u smislu izgleda rane i tragova gareži i barutnih čestica – nije imao dilemu da se radilo o ubistvu, i u svim tim slučajevima je konstatovao da se radi o ubistvu, a jedini argument je bila daljina s koje je metak ispaljen. Isto je bilo i u slučaju ranjavanja Milana Beka.
Bez namere da optužujemo bilo koga, a naročito ne Sašu Jankovića, tvrdnje i sumnje iznete u ovom tekstu nemaju nikakav poseban cilja po sebi. Naročito ne politički. Iz svega navedenog ne može se zaključiti da je Saša Janković uradio nešto nezakonito. Samo se može zaključiti da se Predrag Gojković nije sam ubio. Da bi se utvrdila potpuna istina, potrebno je ponovo ispitati određene činjenice. Do koga će ta eventualna nova otkrića dovesti i označiti ga kao izvršioca, u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da predvidi. Ubistvo ne zastareva. Čak ni u Srbiji.

ŽRTVI RUKA BILA U DŽEPU OD PANTALONA
U svom veštačenju od 2015. godine, Zoran Stanković nije želeo da se izjašnjava o poreklu smrti, odnosno nije želeo da da odgovor da li se radi o ubistvu, samoubistvu ili nekom nesrećnom slučaju. On je doslovce napisao: „Imajući u vidu navode o poreklu smrti u dostavljenoj dokumentaciji, a posebno izjavu veštaka balističara Kunjadića, lekar veštak se za sada neće izjašnjavati o poreklu smrti, tj. neće dati svoje mišljenje pored dostavljanja tražene dokumentacije.” Ali na jednom mestu u svom veštačenju, Zoran Stanković je izneo zanimljivo zapažanje:
„Obducenti su tokom vršenja obdukcije uzeli isečak tkiva s mesta ulazne rane u predelu rumenog dela leve polovine gornje usne radi patohistološkog pregleda i analize tragova barutne eksplozije (tačka 17 unutrašnjeg nalaza) na ulaznoj rani prostreline. Imajući u vidu da je to još jedna od pomoćnih metoda za određivanje daljine pucanja, potrebno je uzeti takozvani parafinski kalup s predmetnim isečkom tkiva, koji je Institut za sudsku medicinu u obavezi da čuva, i obaviti naknadnu patohistološku obradu i analizu uzetog tkiva. Svedok Grubačić Đorđe, koji je po dostavljenoj dokumentaciji jedini boravio s Gojkovićem u stanu u vreme ispaljenja projektila, po izveštaju SUP-a Beograd, izjavio je da je ‘bio u kupatilu i čuo repetiranje pištolja, a odmah zatim i pucanj’. Postavlja se pitanje da li je i kako mogao pokojni Gojković jednom rukom da izvrši repetiranje pištolja, s obzirom na to da mu je leva ruka u vreme zadobijanja prostrelne rane bila uvučena u levi džep pantalona.”

 

PARAFINSKE RUKAVICE

Odeljenje kriminalističke tehnike Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu 5. aprila 1994. godine je, na zahtev dežurne službe ovog sekretarijata, izvršilo analizu tzv. parafinskih rukavica skinutih s ruku Gojković Predraga, Janković Saše, Mišić Saše, Grubačić Đorđa i Jakovljević Slavice. U veštačenju br. VE-1369/93 izvršena je hemijska analiza. „Naime, dostavljene rukavice tretirane su koncentrovanim rastvorom difenilamina u sumpornoj kiselini… Izvršenom analizom dobijene su pozitivne reakcije na rukavicama Gojković Predraga, Janković Saše i Mišić Saše, a negativne na rukavicama Grubačić Đorđa i Jakovljević Slavice”, stoji u veštačenju koje je potpisala Otović Dragana.
Da ne bude zabune, prisustvo barutnih čestica ne znači da je neko od pomenutih pucao na žrtvu pošto se pomenute čestice prenose poput prašine. Dovoljno je da čovek bude u istoj prostoriji gde je bila pucnjava ili pak da ima fizički dodir sa žrtvom pa da se čestice prenesu. Međutim, policija nije testirala koncentraciju barutnih čestica, odnosno na kojim delovima šake se nalaze. Logično je da, ukoliko je neko pucao iz pištolja, barutne čestice budu koncentrisane na spoljnim delovima šake, dok neko ko je sekundarno pomerao telo iste ima na svojim dlanovima. Ova analiza nije sprovedena.

BEZ ODGOVORA

Nekoliko puta smo u toku nedelje pokušavali da stupimo u kontakt sa Sašom Jankovićem, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke. Napokon se u sredu oko 21 čas i 15 minuta na telefon predsedničkog kandidata javila njegova saradnica i saopštila nam da je gospodina Janković na sastanku i da ga pozovemo za jedan sat. U navedeno vreme javio nam se Saša Janković i izjavio:
„Gospodine, zovete me u 22 časa i 15 minuta. Nemojte da vam se to u životu više dogodi.” Nakon toga je spustio slušalicu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar