IMA LI PRIJATELJSTVA U MEĐUNARODNOJ POLITICI: Iz Rusije i EU bez ljubavi

Srpsko društvo i država, poznato je, imaju izraženu tendenciju da preteruju u pozivanju na istorijska prijateljstva i neprijateljstva i da zanemaruju konkretne interese i odnose snaga. Kada danas razgrnemo malo svu tu gomilu teških trauma i sentimentalnosti vidimo i neke druge stvari koje nam promiču...

Prema parametru koji se tiče spoljnotrgovinske razmene, lako je utvrditi da su najveći prijatelji Srbije Italija, Nemačka, Austrija i Francuska.
- Evropska unija je dominantan spoljnotrgovinski partner naše zemlje, a to su pre svih: Italija, Nemačka, Austrija i Francuska. To su zemlje s kojima imamo najveću razmenu, ali ujedno iz tih država dolaze i najveće strane direktne investicije, i zajednička ulaganja u Srbiju - kaže Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije.
Nije crno-belo
Po njegovim rečima, sledeći partner je Rusija, a iz te zemlje očekujemo više ulaganja u infrastruktu i energetiku.
- To bi moglo da se desi posle potpisivanja ugovora o "Turskom toku" između Putina i Erdogana, koji je zapravo mekša verzija "Južnog toka". Na trećem mestu je Kina koja takođe ulaže u našu infrastrukturu i industriju. Ne treba zaboraviti ni države nastale iz prethodne Jugoslavije, a pre svega Hrvatsku, koja najviše investira u regionu.
Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije, ističe da same cifre jasno kažu da su Evropska unija i region naši najveći partneri, i tu nema nikakve dileme.
- Mišljenja sam, međutim, da ne treba sva jaja stavljati u jednu korpu, pa zato treba tražiti i druga tržišta, ali je za to preduslov da proizvedemo kvalitetnu, i konkurentnu robu koja će osvojiti tržište od Atlantika do Pekinga. Lako se može dogoditi da se produbi kriza u Evropi i Americi, pa će u tom slučaju na scenu stupiti protekcionizam, što dalje znači da će radije kupovati domaće proizvode nego uvozne čak i ako su jeftiniji. Mi smo osuđeni da nalazimo nova tržišta i stvaramo nove proizvode, a ne smemo se osloniti samo na ono što je trenutno aktuelno jer to preko noći može da nam postane nedostupno. Takođe, prema investicionoj mapi najveći ulagači dolaze iz zemalja Evropske unije, i to svakako treba nastaviti.
Prema nedavno objavljenom istraživanju delegacije EU u Beogradu, građani Srbije smatraju da su najveći donatori, ovim redom, Rusija, EU, Japan, Nemačka i Kina. Činjenice međutim govore da, ma koliko nam to bilo teško da prihvatimo, Rusija i Kina tu jako slabo stoje.

Brojevi kažu da među prvih pet država koje su Srbiji poslale bespovratnu pomoć od 2000. do 2015. godine ovim redom stoje - SAD (sa 643 miliona evra), Nemačka (343), Švedska (191), Italija (187) i Norveška (156)

Pa i kada s ekonomije pređete na teren čiste politike, stvari ne izgledaju crno-belo.
- Prijateljstva u međunarodnoj politici nema. Velike sile imaju svoje interese, pa ostaje samo pitanje kako ćete se pozicionirati u određenim istorijskim trenucima - da li ćete im biti potrebni ili ćete im se naći na putu. To, naravno, ne znači da je to neka sudbina, naprotiv. To znači da treba da znate da svoju poziciju gradite tako da svoj položaj koristite za svoje dobro i dobro svojih građana - kaže istoričarka Dubravka Stojanović.
Po njenim rečima, mnogo je istorijskih situacija koje to potvrđuju.
- Rusija je 1878. godine podržala Bugarsku protivno srpskim interesima, da bi preko nje prišla Sredozemnom i Jadranskom moru. Napravila je zato Sanstefansku Bugarsku i to na račun onih teritorija na koje je Srbija imala aspiracije. Srbiju su tada "spasle" Austrougarska i Nemačka koje su organizovale Berlinski kongres, na kome je ukinuta Sanstefanska Bugarska, a Srbija i Crna Gora dobile su nezavisnost. Ali opet tu nezavisnost nisu dobile zbog lepih očiju, nego zato što je velikim silama bilo važno da zaustave rusko napredovanje ka morima. Eto to je tipična priča - Srbija je iskoristila igru velikih sila za svoju korist u toj situaciji. Tako da je najpogubnije uverenje da postoji ljubav ili prijateljstvo u međunarodnim odnosima, to vas uvek mnogo košta jer niste izračunali svoje interese, mogućnosti i niste dobro procenili situaciju.
Slučaj Jeremić
Slično je bilo sa Srbijom u Aneksionoj krizi 1908-1909 kad su svi, pa ponovo i Rusija, na kraju prihvatili aneksiju Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske.
- Tada su velike sile procenile da ne žele sukob zbog Srbije. Svega šest godina kasnije, nakon Sarajevskog atentata Rusija je podržala Srbiju pred austrougarskim ultimatumom, ali u prvom redu da bi zadržala poziciju velike sile, jer je pre toga suviše puta popustila Austrougarskoj i ostavila Srbiju na cedilu. Prema tome, velike sile gledaju svoje interese, a mi treba da se trudimo da se tu dobro postavimo.
U Ujedinjenim nacijama upravo smo imali situaciju da je naš kandidat za prestižnu poziciju generalnog sekretara Vuk Jeremić u poslednjem krugu izbora ostao bez podrške Rusije, za koju se očekivalo da će odigrati na njega i da će mu dati "vetar u leđa". Karte su se drugačije izmešale i velike sile su se na kraju, kao i nebrojeno puta pre, dogovorile prema svojim interesima a ne rukovodeći se emocijama ili nečijim očekivanjima.
- Prijateljstvo je, kao prvo, jedna lična kategorija i ta lična kategorija se krajem 19. i početkom 20. veka vezuje za države i narode koji žele da razvijaju bogate odnose na intelektulanom, kulturnom i ekonomskom planu. Ključno za razumevanje pojma prijateljstva u međunarodnim odnosima je ko se poziva na prijateljstvo, kada i u kom kontekstu - objašnjava dr Stanislav Sretenović, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.
On podseća da su pojam prijateljstva u međunarodnim odnosima najpre razvijala privatna udruženja intelektualaca, poslovnih ljudi ili kulturnih delatnika, umetnika koji stupaju u odnos s odgovarajućim udruženjima u drugim državama i na privatnoj osnovi razvijala taj koncept koji potom prenose na odnose među svojim narodima.
- Posle Prvog svetskog rata, država preuzima glavnu ulogu i ona se na neki način domogla monopola i želi da stavi šapu, da preuzume koncept prijateljstva zarad svojih interesa, odnosno održavanja savezničkih ili razvijenih ekonomskim i kulturnih odnosa s drugom državom. U tom smislu je karakteristična Francuska. Ona 1920. osniva instituciju unutar ministarstva spoljnih poslova koja se zove "Servis za francuske poslove u inostranstvu". On razvija kulturne, umetničke sportske i turističke odnose s drugim zemljama u celom svetu. Taj koncept preuzimaju i druge zemlje u Evropi. Prvo Englezi i bivše kolonijalne zemlje i to iz interesa i želje da se na demokratskim osnovama razvija ekonomski i kulturni uticaj velikih zemalja - kaže Sretenović.
Posle Drugog svetskog rata, u blokovskoj podeli taj koncept služi za prevazilaženje ideološkog jaza Istoka i Zapada, pa se razvijaju razne institucije koje se izdaju za institucije za razvijanje prijateljstva. Komunističke zemlje, poput SSSR-a, a posebno titoistička Jugoslavija koristile su koncept prijateljstva za svoju propagandu na međunarodnom i unutrašnjem planu.
Danas je pojam prijateljstva među državama izraz demokratskih tradicija jedne zemlje i najčešće se vezuje za parlamente i upravo ovih dana izabrani su šefovi grupa prijateljstva Srbije u našoj skupštini.
- Istorijski je važno da se kaže da insistiranje na prijateljstvu s nekom zemljom nije presudno u međunarodnim odnosima, jer vladaju interesi. Obično male zemlje insistiraju na tradicionalnom prijateljstvu s velikom silom. Recimo, komunisti su se pozivali na crnogorsko prijateljstvo s Rusijom. To je, zapravo trebalo da bude u službi promocije ideologije. S druge strane, pozivanje na prijateljstvo može da bude jedan podstrek da se razvijaju odnosi dve zemlje i i interesi približe. Ali ako nema interesa, Rusija Srbiji neće prodati 10 aviona na osnovu prijateljstva. Prijateljsvo tu može da bude samo pomoć u komunikaciji - ističe Stanislav Sretenović.
Činjenica je da s Rusima nikada nismo ratovali, ali i ti odnosi su bili promenljivi i oni kao jači i uticajniji su ih diktirali, a s druge strane mala zemlja insistira na prijateljstvu kada joj je potrebna pomoć. Ruska pomoć u poslednjih 15 godina pre svega se ogleda u stavu da se spreči priznanje nezavisnosti Kosova u UN i oko toga Srbija nema većeg prijatelja od Rusije i Kine. Istovremeno, mi smo Rusiji veoma povoljno otvorili prostor u energetskom sektoru, posebno prilikom prodaje NIS-a.
Francuzi i Nemci
Zanimljiv je i primer francusko-srpskog prijateljstva čiji su se koreni posle Prvog svetskog rata tražili sve do Srednjeg veka. Što više želite da se vežete za nekoga, idete sve dalje u prošlost. Mi smo u tome prednjačili. Zapravo, prvo udruženje u Francuskoj osnovano je 1928. a počasni predsednik je bio Franše d'Epere.
- Francusko-nemačko prijateljstvo građeno je posle tri teška rata od 1870. do Drugog svetskog rata. Evidentno je da je insistiranje na tom prijateljstvu bio izraz demokratske promene u Nemačkoj posle 1945. i sazrevanja nemačkog društva, ali pre svega interesa da oporave zemlju posle razaranja i da im se takva tragedija ne ponovi. I to je interes - podseća Sretenović.
Insistiranje na prijateljstvu u demokratskim društvima danas, kao što su evropska i kao što je srpsko, izraz je želje da se živi u miru i shvati i prevaziđe teška prošlost. Da se prevaziđe breme teške istorije pune ratova, užasa, siromaštva i pogibije kako se tako nešto više ne dogodi. Srbija je usred tog procesa u regionu, i on je spor i prepun iskušenja. I prepun interesa, pre svega.

NAJVEĆI DONATORI U SRBIJI

1. Zemlje članice EU - 3,5 milijardi evra
2. IPA programi - 2,4 milijarde evra
Realizovana bespovratna pomoć od 2000. do 2015. godine (u milionima evra)

1. SAD - 643, 2
2. Nemačka - 343, 2
3. Švedska - 191,2
4. Italija - 187,7
5. Norveška - 156,3
6. Švajcarska 132
7. Japan - 101,5
8. Kina - 10}