INTERVJU, VASELJENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ: Neuspesi svetskih lidera guraju ljude u tragediju.

Ne slažemo se da vera može propovedati nasilje. Pravoslavna crkva, učešćem u međuverskom dijalogu, stalno je podvlačila potrebu za mirnijim svetom, svetom bogatijim u pravdi i ljubavi

Vaseljenski patrijarh Vartolomej ljubazno je prihvatio da govori za Ekspres u danima kada hrišćani slave rođenje Isusa Hrista. Ipak, njegovu misiju ispunjavaju i teška iskušenja, sa kojima se suočava ne samo pravoslavni svet, poput izbegličke krize, terorizma, klimatskih promena... Prvi po časti među pravoslavnim episkopima govori i o dometima prošlogodišnjeg sabora na Kritu, kao i o svom odnosu sa papom Franjom.

Prethodna, 2016. godina bila je puna izazova, nepravdi, stradanja ogromnog broja ljudi širom sveta. Kako pravoslavlje - "nepromenljiva vera za menjajući svet", kako ste Vi rekli - može da pomogne u rešavanju problema?

- Sa velikim žaljenjem gledamo na prošlu godinu prepunu bola i patnje.  Pravoslavna crkva ne odnosi se ravnodušno prema tim problemima. Prvo što činimo jeste da se molimo Bogu jer molitva je prva briga svakog pravoslavnog hrišćanina. Ona je početak i kraj našeg života. Molitva nadahnuta milošću Božjom može učiniti čuda i ublažiti svaku ljudsku patnju. "Sve što zamolite pouzdano u molitvi, dobićete" (Mat. 21:22). U isto vreme, svaka od pomesnih pravoslavnih crkava posvećena je služenju onima u nevolji, naročito u 2016, kroz naše raznovrsne inicijative da se postaramo za izbeglice sa Bliskog istoka.

Kao pravoslavni hrišćani imamo svetu dužnost da štitimo našu braću i sestre u nevolji i da im na svaki način pomažemo. U praksi, to se može postići aktivnim učešćem u radu pomesnih crkava i dobrotvornih organizacija koje se staraju o izbeglicama

Svet je danas, više nego ikada, suočen sa talasom terorizma. Stiče se utisak da niko više nigde nije siguran. I ti nasilni akti čine se u ime vere. Ima li spasa od ovog zla?

- Pre svega, ne slažemo se da vera može propovedati nasilje. Posebno podsećamo na Bernsku deklaraciju iz 1992. godine, koja kaže da je „zločin u ime vere zločin protiv vere". Pravoslavna crkva, svojim učešćem u međuverskom dijalogu, stalno je podvlačila potrebu za mirnijim svetom, svetom bogatijim u pravdi i ljubavi.
Iz rata zahvaćenih područja milioni ljudi krenuli su ka bogatim evropskim zemljama.

Početna solidarnost pretvorila se u odbojnost. Kako pomoći izbeglicama?

- Zbog tekućeg sukoba na Bliskom istoku izbeglice i migranti u talasima beže ka Evropi. Svi smo mogli da vidimo kako su se prema njima odnosili njihovi progonitelji i oni koji iskorišćavaju njihovo očajno stanje, barem u slučaju onih koji stignu na evropsko tlo živi. Kao pravoslavni hrišćani imamo svetu dužnost da štitimo našu braću i sestre u nevolji i da im na svaki način pomažemo. U praksi, to se može postići aktivnim učešćem u radu pomesnih crkava i dobrotvornih organizacija koje se staraju o izbeglicama.

Uputili ste snažnu poruku susretom sa papom Franjom na ostrvu Lezbos u junu prošle godine. Da li je Vaš apel dao rezultate?

- Naša poseta ostrvu Lezbos zajedno sa papom Franjom i nadbiskupom Jeronimom Atinskim prošlog aprila bila je opipljiv znak solidarnosti sa našim napaćenim susedima, a posebno sa izbeglicama koje su dospele na to ostrvo. Naravno, poseta sama po sebi nije donela rešenje za izbegličku krizu, ali odigrala je važnu ulogu u podizanju svesti o njoj širom sveta i oblikovanju javnog mnjenja. To je veoma važno i mi verujemo da je naša poseta bila plodonosna.

Poznato je da svim silama pokušavate da ukažete na ekološke probleme i moguće katastrofalne posledice. Jeste li zadovoljni angažmanom svetskih lidera i pomacima na tom planu?

- Vaseljenska patrijaršija veoma je posvećena i aktivna u zaštiti životne sredine i mnogo godina smo isticali da je priroda deo Božje tvorbe. Moramo poštovati prirodu jer je ona Božji dar, mi njeni čuvari a ne njeni vlasnici, čija je dužnost da naš svet predamo narednim generacijama. Zadovoljni smo odlukama Pariske i Marakeške konferencije o klimatskim promenama i verujemo da će primena njihovih odluka od strane zemalja učesnica doneti pozitivne rezultate. Naravno, primena bilo kog sporazuma mora biti praćena i podizanjem svesti svakog pojedinca i obrazovanjem naše dece.

Vaseljenska patrijaršija pod Vašim vođstvom ulaže velike napore na uspostavljanju jedinstva kako unutar pravoslavnih autokefalnih crkava, tako i na dodatnom zbližavanju sestrinskih hrišćanskih crkava - Pravoslavne i Katoličke. Kakva je agenda na tom važnom planu?

- Kao što je Pravoslavna crkva objavila tokom Svetog i velikog sabora na Kritu, najvažnije je "proklamovati jedinstvo Pravoslavne crkve. Zasnovano na Svetoj evharistiji i apostolskom prijemstvu episkopa, treba da jača i donosi nove plodove. Jedna sveta, saborna i apostolska crkva jeste bogočovečanska zajednica, predokušanje i doživljavanje Eshatona u Svetoj evharistiji. Kao trajna Pedesetnica, ona je neućutni proročki glas, prisustvo i svedočenje Carstva Boga ljubavi". Što se tiče naših odnosa sa nepravoslavnim crkvama, Sveti i veliki sabor istakao je u svojoj poslanici: "Odazivajući se na dužnost da svedoči istinu i svoju apostolsku veru, naša crkva pridaje veliki značaj dijalogu, prevashodno dijalogu sa inoslavnim hrišćanima. Na taj način se i ostali hrišćanski svet upoznaje sa pravim pravoslavnim Svetim predanjem, sa vrednošću svetootačkog učenja, sa liturgijskim iskustvom i verom pravoslavnih hrišćana. Dijalozi koje Pravoslavna crkva vodi nikada ne znače kompromis u pitanjima vere." Stanovište Vaseljenske patrijaršije jeste nastavak teološkog dijaloga u cilju boljeg razumevanja naše braće i sestara hrišćana, i postizanje jedinstva svih, kada i ako to bude Božja volja.

Da li je Vaša svesvetost, uprkos svim nedaćama, ipak optimistična u odnosu na vremena koja nam dolaze?

- Kao pravoslavni hrišćani, uprkos teškoćama sa kojima bivamo suočeni, verujemo u Gospoda, optimisti smo i molimo se da se ispuni Njegova volja. Kako Sv. Siluan Atonski uči: "Potraga za Božjom voljom najvažnija je dužnost u našem životu, jer sledeći njen put postajemo učesnici u božanskom i večnom životu."

Vaša svesvetosti, šta biste poručili pravoslavnim vernicima u našoj zemlji u danima slavlja Hristovog rođenja?

- Božić je izvor radosti i optimizma za svakog hrišćanina. Dolazak našeg Spasitelja Isusa Hrista na ovaj svet, kao deo šireg plana Božanskog proviđenja za spasenje čoveka, izraz je beskrajne ljubavi Boga za ljudski rod. Na nesreću, čovek pada u greh i biva naveden na neprihvatljiva dela, kao što su rat i terorizam. Pre nekoliko godina naši voljeni ljudi iz Srbije iskusili su užase rata, i poznaju više nego dobro sav bol, jad i teškoće koje on nosi. Kao što smo naveli u ovogodišnjoj Božićnoj poslanici "dok se objavljuje Božićno jevanđelje, oružje se oglašava, a ljudi su izloženi nemilosrdnom i neizazvanom nasilju". Pozivamo ljude u Srbiji da se pridruže našim molitvama, zajedno sa svim hrišćanima širom sveta, kako bi se to zlo zaustavilo, a mir prekrio čitav svet. Divimo se otelotvorenju našeg Gospoda Isusa Hrista i njegovom rođenju kao deteta za naše spasenje, i nadahnuti tom velikom tajnom, u našoj godišnjoj poruci s molbom se obraćamo svakom čoveku da štiti decu. Stoga smo godinu 2017. proglasili godinom poštovanja identiteta i nepovredivosti detinjstva.

KO JE PATRIJARH VARTOLOMEJ?

Njegova svesvetost Vartolomej I, arhiepiskop carigradski, Novog Rima i vaseljenski patrijarh, jeste 270. naslednik na tronu 2.000 godina stare Pravoslavne crkve, koju je utemeljio Sveti Andrej.

Rođen je 1940. u mestu Agios Teodoros na ostrvu Imbros kao Demetrios Arhondonis. Kao turski državljanin, pripadnik grčke etničke zajednice, od najranije mladosti bio je posvećen pravoslavlju i poštovalac helenske tradicije.

Školovao se u Zografejon liceju i Haliki bogosloviji (patrijaršijsko-teološki fakultet) u Istanbulu. Služio je u turskoj armiji od 1960. do 1962. Postdiplomske studije i doktorat završio je u Rimu, Boseju (Švajcarska) i Minhenu. Za Vaseljenskog patrijarha izabran je 1991. godine. Govori grčki, turski, engleski, francuski, nemački, italijanski, kao i starogrčki i latinski.