JA SAM HOMO SAPIJENS, JA SAM BIĆE SVESNO: Za ovo možete platiti kaznu ako prljate javnu površinu u Beogradu

Prljanje javne površine, u koje osim bačenih opušaka ili smeća spada i pljuvanje po ulici, prekršaj je, i za to, ma koliko zvučalo bezazleno, možete platiti kaznu od 10.000 dinara

Da se Srbija, gle čuda, ekološki uređuje saznali smo pre neki dan kada je komunalni policajac ispred Aerodroma „Nikola Tesla" nahvatao jednog Norvežanina kako opušak baca na pod. Da bi „ispoštovao" tradicionalno srpsko gostoprimstvo, komunalac mu je samo privremeno oduzeo pasoš dok gost iz Skandinavije nije platio kaznu.

Verovali ili ne, u Beogradu ima još baksuza poput Norvežanina koji su platili kaznu za bačeni pikavac. U komunalnoj policiji tvrde da su samo u Beogradu tokom 2017. imali 950 prekršaja prljanja javne površine, a od početka ove godine još 410 takvih slučajeva. Komunalni policajci, čiji je delokrug nadležnosti od formiranja ostao fluidan, u jedno su sigurni: počinioca prekršaja moraju uhvatiti na delu. Tako ako slučajno naletite na brojne pseće kake u Smiljanićevoj u Beogradu (gde je sedište komunalaca), ovi momci u plavom vam ne mogu pomoći. Kako su nam svojevremeno pojasnili, „moraju zateći psa kako vrši nuždu" da bi uopšte mogli da reaguju.

Zbog takvih odredaba, oglašavanje na banderama, kapljanje klima na ulicu, širenje veša na terasi, crtanje grafita po fasadama, neočišćeno lišće ili sneg najčešće prolaze nekažnjeno, a zabranjeni su. Po republičkim zakonima i gradskim odlukama, nije dozvoljena ni prodaja alkohola pijanim osobama, vračanje i prosjačenje, ali malo je onih koji su zbog njihovog kršenja zaista sankcionisani. Pritom, počinioci retko znaju da su učinili nešto protivzakonito. Za razliku od izmena zakona o bezbednosti u saobraćaju, koji su po pravilu propraćeni ozbiljnom medijskom kampanjom, za gradske komunalne propise skoro niko nije ni čuo. A u njima stoji da je za pljuvanje po ulici ili bacanje pikavaca po trotoaru ili objedinjeno prljanje javne površine zaprećena kazna od deset hiljada dinara. Ili „samo" pet hiljada ako se plati u narednih osam dana.

Odluka o komunalnom redu Grada Beograda tako ima sijaset zanimljivih odredaba (vidi okvir). Između ostalog, kaže da se klima-uređaj postavlja tako da ništa iz njega ne kaplje na trotoar. Pošto vas je verovatno više puta pokapala klima, jasno vam je da to krše skoro svi. U prekršaju su čak i oni snalažljivi koji kraj creva sprovode u plastične flaše, jer je propisano da kondenzovana voda ne sme da se sprovodi u oluke, kao ni do same zemlje, već samo nazad u stan?! Iako nije objašnjeno kako to praktično da se izvede a da se ne napravi veća šteta, zakonodavac je jasno odredio kazne za nepoštovanje odluke, fizičko lice mora platiti 5.000, a pravno čak 50.000 dinara. Propise ne krše samo obični građani, već i institucije. Svakog dana možete videti koliko zgrada državnih organa ne poštuje odredbu da ukoliko kače zastavu ona mora biti čista i neoštećena. Kao po pravilu, trobojka je siva i uvijena oko šipke. Takođe, gotovo svaka domaćica koja ima terasu okrenutu ka ulici čini prekršaj kad god na nju „vidno" iznese da suši veš ili istresa tepihe. Dozvoljeno joj je, recimo, da ima cveće na toj terasi, ali samo pod uslovom da „ne oštećuje zgradu ili ne ugrožava bezbednost", što valjda znači da ih ne sme bacati na prolaznike.

Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović kaže da je nekad dobro da razne pojedinosti budu definisane propisima ukoliko za to ima potrebe.

-Ako je precizno definisano šta je zabranjeno, građani će znati šta smeju da urade, a šta ne. Međutim, ni prenormiranost nije dobra. Pisanju takvih propisa treba da prethodi ozbiljna analiza koja tačno utvrđuje zašto, na primer, oluk treba da bude tačno s jedne strane zgrade. Kada znate smisao odredaba, lakše ćete ih i poštovati. Nijedna od njih nije džaba napisana. Za ovo sušenje veša bilo bi preterivanje da neko tereti svaki stan, ali ne bi bilo ni prijatno da šetate Knez Mihailovom a da neko pored vas trese tepihe. Država treba da proceni kada joj se isplati da na teren šalje inspekcije i pokreće čitav državni aparat -ističe Marinović dodajući da bi bacanjem pikavaca ili otpadaka trebalo da se pozabavimo zbog nas samih, a ne zbog zaprećenih kazni.

-Ako nastavimo ovako, uskoro ćemo biti zatrpani smećem. Mogli bismo u bliskoj budućnosti da budemo turistička atrakcija za zemlje zapadne Evrope, da dolaze kod nas da vide kako je živeti bez ekologije. Šalim se, naravno, ali to je suština. Zato treba svaki takav propis da ima ozbiljnu medijsku kampanju, koja govori o prevenciji, a ne samo o plaćanju kazni za prekršaje i treniranju strogoće -napominje sudija.

Sličnog je stava i Ranko Šekularac iz Odeljenja unutrašnje kontrole Komunalne policije. On kaže za „Ekspres" da je u slučaju norveškog državljanina njegov kolega postupio u skladu sa zakonom.

-To se dešava stalno i sa našim građanima, ali medijsku pažnju privuku strani državljani. Da nije postupio tako, policajac bi mogao da bude kažnjen jer ne obavlja savesno svoju dužnost. Postavlja se pitanje da li bi istu stvar sprski državljanin ili isti taj čovek mogao da uradi u Norveškoj? Naravno da ne. Mi kako pređemo granicu postajemo obazrivi, a ovde može sve. Zato posao Komunalne policije nije samo da sankcioniše, već da poveća svest građana o tome šta se sme a šta se ne sme raditi -podvlači Šekularac.

Tu nije kraj spisku pravila za svakodnevni život u Beogradu. Posebno je zanimljivo ono, koje doduše važi za komunalna preduzeća, da „korpe za otpatke i đubrijere moraju biti izrađene od prikladnog materijala i estetski oblikovane". To je zakonodavcu vrlo važno.

Manje im je važno da kažnjavaju one koji lepe oglase ili plakate političkih stranaka po saobraćajnim znacima, banderama ili govornicama. Statistika iz medija kaže da za oglašavanje na nepredviđenim mestima u 2017. niko nije odgovarao. Da jeste, platio bi između 5.000 i 10.000 dinara kao fizičko lice, dok je za firmu zaprećena kazna od 50.000 do 100.000 dinara.
Precizni podaci o tome ne postoje, jer ovakvi prekršaji spadaju u nadležnost raznih inspekcija -komunalne, sanitarne, kao i policije, a tek manji broj završi na sudu. Građanin koji dobije prekršajni nalog, sa fiksnim iznosom kazne i rokom plaćanja, plati i to je to. Ako to uradi u narednih osam dana, plaća upola manje.

Ipak, na pitanje kako građani da poštuju sve ove propise ako od 20 pušača na trgu policajac kazni samo jednog, predsednik Prekršajnog suda ima spreman odgovor.

-To jeste nepravda koju građani osećaju, ali i to ima neku vaspitnu svrhu. Ostali prisutni neće ponoviti prekršaj. Komunalni policajac nije Šerlok Holms da utvrđuje čiji je pikavac, ali kad uhvati nekog na delu mora ga kazniti. Kad bi svi odjednom bili kažnjeni, to bi se shvatalo kao represija države, a i nije rešenje u tome da postoji po jedan policajac na svakog građanina. Problem je širi i pomalo pitanje kulture. Mi sudimo za nasilje na sportskim priredbama, i imao sam slučaj da dok traje utakmica dovedu mladića od 18 godina koji je pokušao da unese baklju na stadion. Na ulazu ga hapse, po skraćenom postupku dovode kod sudije Prekršajnog suda. Njemu su možda pretili batinama da mora uneti pirotehniku i on em nije uspeo u tome, em ga sprovode policajci na suđenje. Mi imamo mogućnost da mu odredimo i zatvorsku i ne tako malu novčanu kaznu, a dok odlučujemo o tome, na prenosu se vide desetine baklji na stadionu i komentator koji kaže „atmosfera je veličanstvena". I pitam se ko je tu lud -iskren je Marinović.

Ipak, apsurdnost pojedinih propisa ne čini ih manje važećim. Zato pokušajmo da budemo Norveška, samo bez Norvežanina.

Ko sve ovo poštuje?
l Zabranjeno je spoljne delove zgrade oštećivati, ispisivati, crtati, lepiti plakate, prljati ih ili na drugi način narušavati njihov izgled.
l Zabranjeno je na spoljnim delovima zgrade koji su okrenuti prema ulici ili trgu na vidljiv način sušiti veš, držati posteljinu ili tepihe, kao i odlagati druge stvari na način kojim se narušava izgled zgrade.
l Na prozorima, terasama, lođama i balkonima zgrade mogu se držati odgovarajuće posude se biljnim zasadom. Gajenje biljnih zasada i postavljanje posuda vrši se tako da se ne oštećuje zgrada ili njeni posebni delovi i ne ugrožava bezbednost građana.
l Na zgradama sa ulične strane mogu se isticati zastave pod uslovima i na način utvrđen posebnim propisima. Istaknute zastave moraju biti čiste i neoštećene.
l Klima-uređaj postavlja se tako da se onemogući izlivanje kondenzata iz klima-uređaja na spoljne delove te zgrade, susedne zgrade, kao i direktno izlivanje na površinu javne namene, odnosno površinu u javnom korišćenju.
l Na površinama javne namene, izuzev kolovoza i biciklističke staze, mogu se postavljati korpe za otpatke i đubrijere. Korpe za otpatke i đubrijere moraju biti izrađene od prikladnog materijala i estetski oblikovane.
Odluka o komunalnom redu -Beograd