KAD PORASTEM, BIĆU IZVRŠITELJ

KAD PORASTEM, BIĆU IZVRŠITELJ


 Zahvaljujući podacima Ministarstva finansija o tome koliko su izvršitelji i notari uplatili novca u budžet Srbije na ime javnih prihoda, dolazimo do podatka da su za poslednje četiri godine javni beležnici aproksimativno zaradili od 53 do 60 miliona evra, dok su za isti period izvršitelji prihodovali od 100 do 145 miliona evra bruto prihoda

Izvršitelj Milan P. počeo je karijeru u skromnoj kancelariji. Malo pomalo posao je napredovao, predmeti na stolu su se gomilali i Milan je uzimao dobre naknade. S vremenom mu je prostor postao skučen jer je morao da unajmi još ljudi. Razmišljao je da zaposli još dva saradnika, a da preko omladinske zadruge potraži studente za posao pomoćnika. Isplatiće se. Kad je došlo vreme da na konkurs pozove još nekoliko administrativnih radnika, pomislio je i da bi mogao da iznajmi čitav sprat u novosagrađenoj zgradi na Vračaru. U tome je pretekao većinu svojih kolega. Taman što se skućio, Milan je doživeo veliku neprijatnost. U kancelariju mu je upao penzioner sa sekirom, besan na njega što mu je tražio da naplati dug prema jednoj firmi. Na sreću, policija je brzo reagovala i penzionera su priveli, a Milan se rasterećeno vratio poslu.

Za to vreme beležnik Milan M. razvijao je svoj biznis. U kancelariji je radilo pet saradnika, a skoro svaki dan na overu mu je stizala hrpa dokumenata. Od sastavljanja smrtovnice, popisa imovine, pa sve do raspravljanja o zaostavštini. Usput je dobijao pohvale kako brzo i efikasno radi i rasterećuje sudove. Naravno, komplimenti nisu stizali od građana. Njima je bilo čudno kako to da taksa za sačinjavanje testamenta u sudu košta 980 dinara, dok kod njega istu uslugu plaćaju skoro 18.000. Milan je imao spreman odgovor: u notarskoj kancelariji se posao obavlja brže i komfornije, a od tih para, 7.500 dinara ide u budžet. Miran Milan, podmirena država.

Od oka je puno

Ipak, o zaradama Milana P. i Milana M. i danas možemo samo da nagađamo. Naime, kako je „Ekspres” već pisao, brojni izvršioci i notari nisu u obavezi da prijave finansijske izveštaje APR-u jer su prijavljeni kao preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo i svoje izveštaje moraju da podnesu samo Poreskoj upravi. S druge strane, izvršitelji i notari koji su prijavljeni kao privredno društvo ili preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo izveštaje moraju da podnose i Poreskoj upravi i APR-u. Međutim, građani na sajtu APR imaju uvid u finansijske izveštaje svega 72 od 233 izvršitelja i 50 od 165 notara. Prihodi svih ostalih beležnika i izvršitelja su potpuna nepoznanica. Barem za javnost. Komore i jednih i drugih tvrde da ne poseduju podatke o zaradama svojih članova iako zakon propisuje da moraju da vode evidenciju. Iz Ministarstva pravde i Ministarstva finansija prebacuju odgovornost jedni na druge. Naime, Poreska uprava je pre sedam meseci odbila da nam dostavi finansijske izveštaje notara i izvršitelja, kao i podatke o tome koliko su na ime javnih prihoda uplatili novca u budžet Srbije. Urgencijom Poverenika za informacije od javnog značaja, tek sada stigao nam je odgovor. Doduše delimičan, budući da se u istom odgovoru navodi da Poreska uprava nije u mogućnosti da nam dostave finansijske izveštaje jer se oni nalaze u Agenciji za privredne registre.

„U vezi sa zahtevom za dostavljanje finansijskih izveštaja javnih izvršitelja i beležnika, obaveštavamo vas da su u skladu sa odredbama člana 33 i 34 Zakona o računovodstvu, pravna lica, odnosno preduzetnici dužni da redovne godišnje finansijske izveštaje dostavljaju Agenciji za privredne registre radi javnog objavljivanja. Odredbom člana 36 navedenog zakona propisano je da podatke iz potpunih i računskih tačnih finansijskih izveštaja i dokumentaciju iz člana 33 i 34 ovog zakona Agencija javno objavljuje na svojoj internet stranici, u okviru registra finansijskih izveštaja.”

Prema podacima koje nam je Poreska uprava dostavila, ispada da su beležnici za četiri godine na ime javnih prihoda uplatili 2.836.711.552 dinara (oko 23.997.221 evro). Ako se uzme u obzir da Ministarstvo finansija vodi evidenciju o tome koliko su notari uplatili na ime PDV-a od 20 odsto, poreza na dobit od 10 procenata i poreza na dohodak građana do 15 odsto, grubom računicom dolazimo do toga da su od 2014. do 2017. notari aproksimativno zaradili od 6,3 do 7,09 milijardi dinara (odnosno od 53 do 60 miliona evra).

„Javni beležnici u budžet uplaćuju iznose na osnovu PDV-a, što je 20 odsto, potom od preostalog iznosa uplaćuju 30 procenata na ime doprinosa za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, zatim 10 odsto poreza na dobit i 15 odsto poreza na dohodak građana. Kada se sve to sabere, ukupno se u budžet uplati više od 60 odsto od naplaćenih nagrada u javnobeležničkim kancelarijama u Srbiji. Od ostatka, beležnici plaćaju troškove kancelarije, u koje spadaju i zarade zaposlenih, porezi i doprinosi na te zarade, kao i troškove osiguranja od profesionalne odgovornosti. Od ovog iznosa, za 30 odsto koji se plaćaju za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu podacima raspolaže Ministarstvo pravde, dok o ostalim stavkama koje beležnici uplaćuju u budžet vodi računa Ministarstvo finansija. Mi nemamo podatak o prosečnoj zaradi beležnika, ali moramo da napomenemo da ni oni koji obavljaju najviše poslova nemaju preterano visoke zarade, kako se to u javnosti ponekad navodi”, naveli su iz Komore javnih beležnika, dodajući da notari čije su kancelarije velike i koje imaju veliki broj predmeta imaju i veće troškove.

„Ne smatramo da su zarade javnih beležnika niske, ali svakako nisu takve da bi neko vođenjem kancelarije mogao da se obogati. Mi u Javnobeležničkoj komori želimo da naša funkcija bude respektabilna i da je prate i odgovarajuće zarade, ali, naravno, u skladu sa ostalim pravosudnim funkcijama i standardom zemlje u kojoj radimo.”

S druge strane, izvršitelji su za četiri godine na ime javnih prihoda uplatili 4.350.880.516 dinara (oko 36.806.366 evra). Kad se izvede računica, ispada da su aproksimativno zaradili od 11,8 milijardi dinara do 17,11 milijardi dinara (odnosno od 100 do 145 miliona evra bruto prihoda).

Iz Komore javnih izvršitelja za „Ekspres” kažu da za izvršitelje važe ista pravila kao i za sve preduzetnike i ortačka društva, te su i oni obveznici PDV-a i drugih poreza i doprinosa, dok se iz prihoda izvršitelja plaćaju svi troškovi poslovanja kancelarije.

„Javno izvršiteljskom tarifom, koju donosi ministar pravde, propisana je naknada za rad javnog izvršitelja i za stvarne troškove u izvršnom postupku, kao i način utvrđivanja visine naknada i njenog plaćanja. Visina naknade za uspešnost određuje se prema ukupno naplaćenom iznosu potraživanja za poverioca, odnosno vrednost nenovčanog potraživanja navedenog u izvršnoj ispravi. U tom smislu iznosi naknade se kreću u velikim rasponima, te bi svako davanje konkretne procene bilo krajnje proizvoljno”, navode iz Komore.

On pak kažu da Komora trenutno ne raspolaže podacima kolika je prosečna zarada izvršitelja i da je u toku propisivanje načina podnošenja podataka iz finansijskih izveštaja koje javni izvršitelji podnose Poreskoj upravi.
Istovremeno, Svetlana Manić iz ove komore za „Ekspres” kaže da sve i da Komora poseduje podatke kolika je prosečna zarada izvršitelja, to nije javni podatak koji može da se iznosi u medije.

„Sve i da znamo koliko svi izvršitelji zarađuju, ja to ne mogu da vam kažem. To je poverljiv podatak. Komora uopšte nema pravo da obrađuje takvu vrstu podataka na bilo koji način”, objasnila nam je Manićeva.

Inače, kada je „Ekspres” pre nekoliko meseci pisao o tome da većina izvršitelja, iako ih na to obavezuje zakon, svoje finansijske izveštaje uopšte ne dostavlja Komori, tada je Manićeva objasnila da se to dešava zato što još uvek nije donesen interni akt koji će faktički dodatno urediti nešto što je, uzgred rečeno, već određeno zakonom?!

„Da, da, problem je bio taj interni akt, sad ste me podsetili… Ne znam šta se s tim sada dešava, bolje je da se obratite PR službi Komore za tačne odgovore”, prisetila se Svetlana Manić.

Babin usud

Srbija je 2012. donela novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kojim su uvedeni privatni izvršitelji. Kao glavni razlog država je navela da sudski organi nisu u mogućnosti da se punim kapacitetom bave izvršnim postupcima u predmetima. Činjenica je da su izvršitelji rasteretili srpsko pravosuđe, ali su isto tako zakonom iz 2012. određene ogromne tarife i ovlašćenja koja su otvorila mogućnost malverzacija na štetu građana, naročito u predmetima koji su se ticali naplate dugova za komunalije. Stoga je Zakon o izvršenju i obezbeđenju pretrpeo izmene 2016. godina s posebnim akcentom na smanjenje i limitiranje naknada izvršitelja za pripremu i vođenje postupka. Izmenama je uveden i pravni lek žalbe za građane, doduše bez odloženog dejstva, što znači da jednom započet proces izvršenja teče bez obzira na to što se dužnik žalio Višem sudu.

Ovo nisu jedine zamerke na račun izvršitelja. Pojedini mediji, poput „Informera”, i dalje opširno pišu o njihovim prljavim radnjama, pa sa zgražavanjem konstatuju kako su jednoj baki zbog duga od 500 evra uzeli kuću, plac i vinograd od 60.000 evra i prodali na dobošu po ceni od 10.500 evra. Tim povodom oglasila se i pomoćnica ministra pravde Jelena Deretić, koja je istakla da će do kraja godine biti usvojene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima će izvršiteljima biti smanjena ovlašćenja i nagrade.

„Uvodimo velike novine zbog kojih izvršiteljima neće biti ostavljeno prostora da krše propise. Pre svega, tu mislimo na prodaju imovine dužnika na licitaciji, koja će se ubuduće obavljati elektronskim putem, čime će sve biti mnogo čistije. Kuće i stanovi neće se prodavati po višestruko nižim cenama. Uz to će biti znatno smanjene i tarife i nagrade izvršiteljima, pogotovo tamo gde su izvršitelji uložili minimum rada”, objasnila je Deretićeva za „Informer”, dodajući da će ministarstvo sprečiti izvršitelje da zbog nekoliko stotina evra duga prodaju čitave kuće i izbacuju ljude na ulicu.

Kada se sve stavi na papir, jasno je zašto mladi u Srbiji žele da se bave tim profesijama. Niko vam ne gleda u novčanik, pomažete državi i ona vas štiti. Jedino što mogu je da vas mrze. A koga još briga za to kad imate kancelariju na spratu zgrade na Vračaru. A skoro da i niste kontroverzni biznismen.

beležnici

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar