KAKO JE UBIJEN HADRI: Kristijan povučen iz akcije zbog saobraćajnog prekršaja

KAKO JE UBIJEN HADRI: Kristijan povučen iz akcije zbog saobraćajnog prekršaja


Sukob republičkog i saveznog SUP, ubistvo kriminalca u diskoteci i poverljiva dokumenta koje je Hagu dostavila srpska tajna policija, i svedočenja Kristijana Glubovića i njegovih roditelja, otkrile ubicu albanskog emigranta, zbog čega su na doživotnu robiju osuđeni Vesko Vukotić, Andrija Drašković i Boža Spasić

Gde li smo to pogrešili? Ovo pitanje je verovatno jedino koje će se motati po glavama Božidara Spasića nekadašnjeg radnika SSUP, Andrije Draškovića biznismena i Veselina Vukotića. Nakon presude belgijskog suda po kojoj su sva trojica osuđena na doživotne robije, ponovo su otvorena pitanja o čudesnoj simbiozi srpske i jugoslovenske javne i tajne policije s momcima sa vrelog asfalta. Kohabitacija po sistemu ja žmurim na jedno oko a ti obavljaš prljave poslove za državu u inostranstvu glave je koštala mnoge. Zatvora? Retko koga.

Ekspres je imao uvid u presudu izrečenu pred sudom u Belgiji iz koje je vidljivo da opisana kohabitacija nije bila incident već pravilo, a likvidacija emigracije zaista državni posao pošto je naređenje, bar u slučaju Envera Hadrija, potpisivao niko drugi do savezni sekretar, general Petar Gračanin.

Naime, belgijski sud je utvrdio postojanje organizacije sa zadatkom da kontroliše i iskoreni delovanje albanskih emigranata s Kosova i Metohije u inostranstvu. Kako su eksperti izložili na glavnoj raspravi, u Srbiji je nakon ubistva Andrije Lakonića, u noći između 23. i 24. marta 1990, u čuvenoj diskoteci “Nana”, jasno je da postoji određena veza srpske tajne policije i kriminalnih krugova. Postojanje saradnje između podzemlja, prisustvo Darka Ašanina, Andrije Draškovića i Veska Vukotića naročito, i SSUP, postojanje lažnog pasoša koji je bio u posedu žrtve koji je izdao SSUP i kojim je inspektor Bižić pokušao da sakrije identitete, korišćene u raznim akcijama. Iako je postojala saradnja sudija iz tog vremena, obelodanjivanjem podataka i međunarodnom pravnom pomoći ovi podaci postali su dostupni.

Inspektor Bižić telefonom obaveštava Jusu Bulića da će Hadrija eliminisati neka druga ekipa, pošto je policija zaustavila Kristijana Golubovića i Bulića zbog neplaćene saobraćajne kazne

Ova saznanja bila su korisna da se otkriju elementi za istragu ubistva Envera Hadrija, navodi se u presudi. U jednom momentu, tokom 1989. godine, nesvestan potpunog činjeničnog stanja, Republički SUP izdaje nalog za prisluškivanje Miroslava Bižića. Izveštaji i transkripti s ovog prisluškivanja i drugi izveštaji RSUP postali su dostupni putem saradnje dve države i putem pomoći Komisije međunarodnog Tribunala u Hagu.

Iz informativnog izveštaja SDB od 9. 4. 1990. godine i saslušanje Miroslava Bižića od 5. 4. 1990. jasno je da su nekih godinu i po dana ranije funkcioneri DB Božidar Spasić i Zoran Savićević kontaktirali sa šefom GSUP Beograd Markom Nicovićem radi uspostavljanja kontakta s jednim policajcem dobro povezanim s kriminalnim miljeom. Nicović zahteva od Bižića da on bude taj, Bižić prihvata i stupa u kontakt sa članovima beogradskog podzemlja, među kojima su Andrija Drašković Dača, Veselin Vukotić, Jusuf Bulić, Darko Ašanin, Radislav Matić Beli, Dušan Stanimirović Nane, Raka Dilinger, Andrija Lakonić, Šilja s NBG. On potvrđuje postojanje ove organizacije na svedočenju pred sudom u Beogradu u okviru procesa za ubistvo Andrije Lakonića u diskoteci Nana u noći između 23. i 24. marta 1990.

U okviru iste istrage, 10. 9. 1990, Marko Nicović potvrđuje postojanje ovog sastanka i precizira da je kriminalitet u Beogradu bio naročito interesantan SSUP. Miroslav Bižić je rekao da o svojim kontaktima sa Spasićem i Savićevićem nije morao da izveštava svog nadređenog Nicovića pošto se radilo o poverljivim misijama u inostranstvu. Učesnici ne poriču održavanje ovog sastanka. Tako Zoran Savićević navodi da je od oktobra 1988. godine SSUP intenzivirao saradnju s kriminalcima, mada to nije zavedeno ni u jednom izveštaju. Postojanje organizacije zadužene za likvidaciju Albanaca s Kosova u inostranstvu od strane pripadnika kriminalnog miljea potvrdio je u svom svedočenju i Kristijan Golubović i supruga Darka Ašanina, navodi se u presudi. Miroslav Bižić je zapravo predložio da oni dobiju kao kontrauslugu imunitet od gonjenja na jugoslovenskoj teritoriji i druge usluge. Recimo otvaranje firmi, novac za troškove, lažne papire, pasoš, vozačku dozvolu, dozvolu za nošenje oružja… Sve to obezbeđivao je Božidar Spasić.

Miroslav Bižić je svedočeći pred istražnim sudijom u slučaju ubistva Andrije Lakonića 10. 5. 1990. godine izjavio da je video u Bižićevoj kancelariji izveštaj s naređenjem za egzekuciju Envera Hadrija parafiran od strane Saveznog sekretara za unutrašnje poslove generala Petra Gračanina.

Presuda dalje navodi da je 16. januara 1990. godine Kristijan Golubović došao u Belgiju s Jusom Bulićem i zadatkom da usmrti Envera Hadrija. Međutim, belgijska policija hapsi Jusu Bulića zbog neplaćene saobraćajne kazne koju je pred tamošnjim organima i priznao. Pošto su bili otkriveni, odustaju od svog plana. Na ispitivanju je Kristijan Golubović priznao da je pored učešća u pokušaju atentata na Hadrija 16. januara 1990. godine video Andriju Draškovića, Veselina Vukotića i Darka Ašanina u kafeu u Vizerfu, i da je izgledalo da diskutuju u ubistvu Envera Hadrija. U daljem tekstu se navodi da su Kristijana belgijske vlasti prihvatile kao kredibilnog svedoka jer je pružio informacije potvrđene u policijskom izveštaju o njihovom privođenju 16. januara 1990. godine zbog saobraćajne kazne, kao i one o postojanju organizacije koja je imala za cilj likvidaciju Albanaca s Kosova u inostranstvu.

Naređenje kojim je SSUP naloženo da likvidira Hadrija, potpisao je lično savezni sekretar, narodni heroj i general Petar Gračanin

U svedočenju Golubovića pročitanog na javnoj raspravi govori se o telefonskom razgovoru između Juse Bulića i Miroslava Bižića, koji mu nakon neuspele akcije od 16. januara saopštava da će doći druga ekipa da završi posao. Saslušani u Beogradu, roditelji Kristijana Golubovića potvrdili su da je on bio kontaktiran radi ubistva Envera Hadrija. Čak mu je bila uručena i njegova fotografija. Božidar Spasić u svojoj knjizi detaljno opisuje operaciju ubistva Envera Hadrija objašnjavajući da je operacija nadzirana i koordinirana. Nakon izvršenja akcije, na licu mesta su ostali samo interventni tim i čistači. U izjavi od 5. aprila Bižić je potvrdio ko je sve učestvovao, i da je svu potrebnu logistiku obezbedio Spasić, a da su akciju izveli Andrija Drašković i Veselin Vukotić. Rekao je i da je Drašković bio miljenik funkcionera iz SSUP za ove poslove, stoji u presudi.

Sve navedeno bilo je dovoljno belgijskom sudu da izrekne kaznu doživotnog zatvora Andriji Draškoviću, Veselinu Vukotiću i Božidaru Spasiću.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar