KO JE HRVATSKI GENERAL PRALJAK KOJI JE POPIO OTROV U HAGU: Završio tri fakulteta, bavio se režijom, napisao 18 knjiga i oslobođen za rušenje mosta u Mostaru

KO JE HRVATSKI GENERAL PRALJAK KOJI JE POPIO OTROV U HAGU: Završio tri fakulteta, bavio se režijom, napisao 18 knjiga i oslobođen za rušenje mosta u Mostaru

Slobodan Praljak; Foto: Robin van Lonkhuijsen,Pool Photo via AP


Slobodan Praljak je šest godina bio u istom razredu sa hrvatskim ministrom odbrane Gojkom Šuškom. Dve-tri godine sedili su u istoj klupi. Studirao je u Zagrebu. Elektrotehniku je diplomirao 1970., filozofiju i sociologiju 1971. a sledeće godine završio je i Akademiju za pozorište i film

Haški tribunal potvrdio je danas prvostepenu presudu hrvatskom generalu Slobodanu Praljku, koji je danas osuđen na 20 godina robije. Međutim prilikom izricanja presude za ratne zločine, general Praljak  je rekao: ‘Ja nisam ratni zločinac, odbacujem presudu’, a zatim popio nešto, što po rečima njegove advokatice je bio otrov.

HAOS U HAŠKOM TRIBUNALU

Dok se utvrđuje da li je ili nije bio otrov u čašici, što je popio penzionisani general Praljak, njegova biografija je veoma slikovita i iz nje može da se vidi odakle je proizašao njegov nastup u Haškom tribunalu dok se izricala presuda.

Kad se pita ko je general Praljak, hrvatski mediji pišu obično da je do čovek, koji je diplomirao na tri fakulteta, bio pripadnik tri vojske, bio je vlasnik brojnih preduzeća i nekretnina koje je kasnije preneo na članove porodice, pre nego što je otišao u haški pritvor.

Slobodan Praljak u sudnici ispija otrov; Foto: Printscreen Youtube/N1

Slobodan Praljak u sudnici ispija otrov; Foto: Printscreen Youtube/N1

Penzionisani general-pukovnik Hrvatske vojske rođen je 2. februara 1945. u Čapljini, Bosna i Hercegovina. Nadimak mu je Brada. Njegov otac Mirko bio je pripadnik bezbednosnih policijskih struktura bivše SFRJ nakon Drugog svetskog rata. Slobodan Praljak je gimnaziju pohađao u Širokom Brijegu. Šest godina je bio u istom razredu sa kasnijem hrvatskim ministrom odbrane Gojkom Šuškom. Dve-tri godine sedili su u istoj klupi. Studirao je u Zagrebu. Elektrotehniku je diplomirao 1970., filozofiju i sociologiju 1971. a sledeće godine završio je i Akademiju za pozorište i film. Radio je napre kao pozorišni režiser, a kasnije je, među ostalim, snimio televizijsku seriju „Blesan i tulipan“, dokumentarni film „Smrt psa“ i film „Povratak Katarine Kožul“. Početkom devedesetih postajesekretar Hrvatske demokratske stranke (HDS) iz koje se u proleće 1991. ispisao. Kao dobrovoljac 3. septembra 1991. odlazi u Sunju – Banija gde kasnije postaje komandantom odbrane tog mesta nedaleko Siska. Od 24. jula do 8.novembra 1993. bio je komandant Glavnog štaba Hrvatskog vijeća odbrane (HVO). Iz tog perioda datira vest da je u Prozoru stao na tenk i rekao vojnicima da krenu za njim prema Uskoplju nakon što su linije odbrane počele popuštati pod naletom muslimanskih snaga.

https://youtu.be/3edZtyIDtjM

Kada je u Čitluku bio zaustavljen humanitarni konvoj za istočni Mostar, Praljak je postupio slično. Pripisuje mu se odgovornost za rušenje Starog mosta u Mostaru, za šta ga je danas Haški tribunal oslobodio, iako je dan ranije smenjen s dužnosti zapovednika HVO-a. Praljak je tvrdio kako je most srušen aktiviranjem eksploziva postavljenog na levoj obali Neretve na kojoj je bila Armija BiH.

Foto: Beta/AP

Foto: Beta/AP

U nepravosnažnoj presudi šestorici bosanskohercegovačkih Hrvata stoji da je Stari most bio legitiman vojni cilj jer se njime koristila Armija BiH, što je danas i potvrđeno. Praljak je kasnije objasnio kako je sa mesta komandanta HVO-a otišao na vlastiti zahtev. Međutim, prema izvještaju Hrvatske obaveštajne službe (HIS) iz 1993. (Nacional) Praljak, čiji je Glavni štab imao sedište u Posušju,  je zapravo otišao zbog pritiska  Mladena Naletilića Tute. Uprkos svemu tome Praljak je 2002. bio svedok obrane u procesu protiv Naletilića pred Haškim sudom. Tvrdio je da Tuta nije imao komandna ovlaštenja. Haški sud je optužnicu protiv Praljka i ostale petorice funkcionera Herceg-Bosne objavio 2004. U optužnici se tvrdilo da su zajedno sa rukovodstvom Republike Hrvatske učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo proterivanje bošnjačkog stanovništva, stvaranje etnički čistih prostora te njihovo odvajanje od BiH i priključenje Hrvatskoj u granicama Banovine Hrvatske iz 1939. godine, što je Žalbeno veće Haškog tribunala i potvrdilo. Zajedno s drugima otišao je u Hag 2006. a nepravosnažnom presudom od 29. maja 2013. osuđen je na 20 godina zatvora, što mu je danas potvrđeno. Tokom suđenja Praljak je, uz pomoć svojih saradnika, izdao 18 knjiga s dokumentima iz “Domovinskog rata” i analizama rata u Bosni i Hercegovini. Ministarstvo finansija te je knjige proglasilo šundom, na koje se plaća PDV. Sekretarijat Haškog suda je od Praljka zatražio da podmiri troškove odbrane u visini od 3,3 milijuna evra jer su procenili da poseduje imovinu i akcije u vrednosti od 6,5 miliona evra. Praljak je to odbio tvrdeći kako nema nikakvu imovinu na svoje ime.  Poslove u  firmama koje se vezuju uz njega vodi njegov sin. Uglavnom u Zagrebu poseduje dve poslovne zgrade, hotel, podzemnu garažu, restoran,  kompanija koja se bavi pretovarom i prevozom tereta u rečnim lukama, a sam Praljak nekada je bio među suvlasnicima tvornice duvana u Ljubuškom, BiH.   Praljak dobiva hrvatsku penziju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar