KO JE KRIV, NEKA PLATI

Odvojili smo u budžetu 20 milijardi dinara za plaćanje kazni, penala i sudskih presuda u 2018. godini. Nema preciznih podataka zbog čega je Srbija izgubila sporove ili zašto plaća penale. Suma uvećana više od tri puta u odnosu na prethodne godine

Država Srbija odredila je dvadesetak milijardi dinara (oko 170 miliona evra) u budžetu za 2018. godinu za „penale i kazne po rešenjima sudova". To je skoro dvostruko više nego što je bilo planirano za 2017. godinu. Osim što je reč o velikoj sumi, dovoljnoj da se, na primer, izgradi bar 80 kilometara autoputa ili da se opremi desetak kliničkih centara poput onog novootvorenog u Nišu, iz ovog objavljenog podatka malo toga možemo da zaključimo.

Mnogo više možemo da zaključimo na osnovu onoga što nije objavljeno - koliki deo od ove sume otpada na penale, a koliki na kazne, zbog čega nam sudovi lupaju ove finansijske packe... Možemo, dakle, pored ostalog, da zaključimo da država od svojih građana krije na šta troši novac od poreza koji oni plaćaju ili čak ni sama ne raspolaže preciznom evidencijom problema koje mora da sanira iz budžeta.

- Nema javnog dostupnog pregleda koji na sistematičan način prati učešće Republike Srbije u sudskim sporovima, niti je poznato koje bi potencijalne obaveze i u kojem roku mogle da opterete budžet. Načelno je poznato da je reč o nekim poznatim propustima u radu državnih organa, kao što su neisplaćeni prekovremeni rad, dnevnice, penali usled neizvršene eksproprijacije, ali i o nekim novim izdacima (po osnovu dugovanja bivših društvenih preduzeća i slično), premda Zakon o budžetu ne daje više detalja o konkretnoj nameni ovih sredstava - kaže za „Ekspres" dr Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Veliki novac izdvajan je prethodnih godina i za prinudne naplate i očekivane presude Suda u Strazburu, pa za tužbe za neisplaćene naknade za, recimo, prekovremeni ili smenski rad, za sporove iz oblasti privatizacije...
Ali nigde nije navedeno za koju od tih stavki i u kojim slučajevima je tačno rezervisan novac.

Fiskalni savet je, kako ističe dr Vučković, tražio preciznije podatke o strukturi planiranih izdataka, ali priznaje i da ih nisu dobili.

Bor nije u budžetu

Jedna od prvih asocijacija zbog čega je famozna stavka 483 (kazne i penali po rešenju sudova) u budžetu za 2018. godinu toliko uvećana u odnosu na prošlu godinu vodi ka letošnjoj presudi međunarodne arbitraže u Ženevi, prema kojoj Srbija zbog RTB „Bora" grčkoj kompaniji „Mitilineos" treba da isplati odštetu od 40 miliona američkih dolara ili oko četiri milijarde dinara.

Dr Vučković, međutim, kaže da, prema informacijama kojima Fiskalni savet raspolaže, ovaj potencijalni trošak nije budžetiran za 2018. godinu.

- To nije budžetirano jer se još ne zna kakav će biti krajnji ishod. To, doduše, ne piše nigde, ali usmeno nam je rečeno da ovaj trošak nije predviđen u budžetu za narednu godinu. Kada su ove kazne i penali u pitanju, mi tapkamo u mraku. Kombinujemo ono što piše i ono što nam kažu, ali objedinjeni podaci ne postoje - kaže dr Vučković i dodaje da je, imajući u vidu rastući broj tužbi i izgubljenih sporova pred domaćim i međunarodnim sudovima, moguće da budžet za 2018. godinu nije u potpunosti obuhvatio sve potencijalne obaveze koje bi država mogla da preuzme tokom godine, usled čega bi plan mogao da bude probijen za najmanje nekoliko milijardi.
Ako se ima u vidu da se isto dogodilo i s planiranim izdacima za penale i kazne u 2017. godini, ovaj skok na 20 planiranih milijardi nije neočekivan. Odgovorna država, kako ocenjuje dr Vučković, odgovorno budžetira nastale troškove, te je stoga dobro što su ti izdaci unapred planirani.

- Nekad nešto mora da se plati pa je bolje da to predvide nego da se prave ludi kad stigne za naplatu - kaže dr Vučković.

Nije, međutim, dobro što se oni iz godine u godinu povećavaju. U 2013. godini iznosili su sedam milijardi dinara (oko 62 miliona evra), a u 2017. su bili 11 milijardi dinara (oko 90 miliona evra).

Da bi se dala potpunija i tačnija ocena odnosa države prema sopstvenoj kasi, odnosno ocena toga u kojoj je meri svaka dosadašnja vlast doprinela povećanju ovih izdataka, trebalo bi pre svega, prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodraga Savića, utvrditi koliko otpada na kazne, a koliko na penale.

- Sudske kazne mogu da budu i posledica nekih sporova koji su započeti pre 15-20 godine. I tu se onda ne može govoriti o odgovornosti aktuelne vlasti, koja je te sporove nasledila. Ali penali su druga priča - kaže dr Savić.
Kako, međutim, ni te jasne diferencijacije na penale i kazne u budžetu nema, sve i daje ostaje u najvećoj meri u domenu nagađanja.

A samo iz dinamike rasta izdataka za stavku 483, koji su za poslednje četiri godine uvećani tri puta, moglo bi da se zaključi kako se vlasti ponašaju sve manje odgovorno, upozorava dr Savić, ali opet uz ogradu da zbog nedovoljno informacija kojima javnost raspolaže nije poznato da li je u međuvremenu stigla za naplatu neka kazna za spor koji je započet pre, na primer, 10-15 godina, što utiče i na sumu potrebnu da se izdvoji iz budžeta.

Država se, istovremeno, ne trudi da objasni gde odlazi taj novac, što dr Savić direktno kvalifikuje kao „neodgovorno ponašanje države".

- Bahato je ponašati se tako kao da ne moraju da podnose račun građanima Srbije. Ali takav je bio odnos svih dosadašnjih vlasti. Dešava se da neko kad radi, ponekad i pogreši. To se dešava i običnim ljudima. I onda mora da se plati kazna. Ali kada je država u pitanju, mora da se objasni građanima zbog čega se plaća - dodaje dr Savić.
Odgovore, međutim, nismo dobili iako smo ih tražili.

To objašnjenje pomoglo bi da se shvati gde je nastao problem. Da li je u pitanju „viša sila" ili je kazna/penal posledica aljkavosti i nemara nekog ministra, ministarstva ili neke službe, odnosno službenika nekog od ministarstava.
I možda baš u tome leži odgovor na pitanje zbog čega izostaje detaljan prikaz kazni i penala koje država plaća. Jasno naznačeni sporovi i problemi koji nas koštaju milione evra vodili bi i ka onima koji su odgovorni za njihov nastanak.

- Činjenica da nemamo potpunu analizu i transparentne podatke o tome šta se i zašto plaća loša je za građane Srbije. Kada su u pitanju kazne, tu ne možete mnogo da utičete jer pojedini sporovi mogu da traju veoma dugo i da na naplatu stignu u vašem mandatu. Ali penali su druga stvar. Oni se odnose na tačno određen vremenski period ako niste povukli neka sredstva iz prethodne godine, a u ugovoru lepo piše da i na rezervisana i na nepovučena sredstva plaćate kamatu. Neshvatljivo je da iz godine u godinu i predsednik i premijer konstatuju da je to neshvatljivo. A od koga to zavisi? Pa, pre svega od predsednika Vlade - ocenjuje dr Savić.

Tako, naime, stoje stvari kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti, jer se često dešavalo da se rezervišu velika sredstva koja potom ostanu nepotrošena, najčešće zbog nedovoljne prateće projektne dokumentacije.

- Neko, naime, uđe u kredit zbog nekog velikog projekta a da pre toga nije obezbedio vladinu projektnu dokumentaciju. To se najčešće dešava pred izbore. A kada se krene u realizaciju, cela stvar stane, gubi se vreme i sredstva se ne potroše u predviđenom roku. Setite se samo koliko je onaj hrast produžio radove na koridoru 11. A sve zbog toga što neko nije uradio posao oko projekta kako treba - objašnjava dr Savić.

Za takve stvari neko bi trebalo da odgovara jer donosi višestruku štetu. Em se kasni s radovima, em se plaćaju dodatni penali.

- Ne mislim da to treba da bude premijer. Mada je njegova, da tako kažem, komandna odgovornost. Ali ne može premijer da se spusti na taj nivo da tera svakog činovnika da radi svoj posao. Ali zato postoji hijerarhija i podela nadležnosti. Kada bi se odmotao taj film, videlo bi se ko je odgovoran, pa ako ništa drugo, da ubuduće ne ponavljamo iste greške. Ali pošto nama stalno rastu penali i kazne, to znači da se neko ipak ne odnosi pažljivo prema tim sredstvima. Za to ne može, doduše, niko da odgovara krivično, ali može da bude uklonjen s radnog mesta, da ga zameni neko ko će raditi posao - kaže dr Savić.

Uz povećanje odgovornosti državnih službi, prema mišljenju dr Vladimira Vučkovića, svakako bi trebalo ispitati i da li državni pravobranioci u potpunosti i kvalitetno preduzimaju sve potrebne radnje da spreče nastanak štete za državu.

- Nekada jednostavno ne možete da izbegnete tužbu, ali pitanje je da li je pravobranilac učinio sve što je bilo potrebno da taj spor ne bude izgubljen - kaže dr Vučković.

Gde idu pare

Osim na presude pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, veliki deo novca iz budžeta odlazi na presude domaćih sudova. Takav je, na primer, MUP, u kojem najveći deo para za kazne otpada na tužbe koje su od 2006. do 2010. godine zaposleni podneli protiv ministarstva na ime troškova prevoza, prekovremenih sati, rada u vreme praznika...
Ministarstvo pravde rezervisalo je sredstva za zaštitu prava pred domaćim sudovima, za izvršavanje odluka Ustavnog suda za isplatu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, za isplatu materijalne naknade zaposlenih u preduzećima u restrukturisanju, za isplatu rehabilitacionih oštećenja (Goli otok i sl.), kao iza naknade neosnovano pritvorenim licima.

Izdaci za kazne i penale*

Ministarstvo2017. godina2018. godina
Finansije3.973.964.0009.008.676.000
MUP 1.200.000.0001.408.793.000
Pravda998.845.0001.540.599.000
Poljoprivreda317.600.000312.983.000
Prosveta215.500.000194.958.000
Građevinarstvo177.993.000100.051.000
Privreda150.000.000150.000.000
*U dinarima. Izvor zakoni o budžetu Republike Srbije za 2017. i 2018. godinu