Društvo
09.03.2018. 14:03
Mateja Mirković, Foto: Mateja Mirković, Foto: Promo
KO SVE KRADE NAŠE LIČNE PODATKE: Šta je GDPR i zašto je bitan za našu privatnost
Opšta odredba zaštite podataka o ličnosti Evropske Unije (GDPR), koja treba da nam obezbedi kontrolu nad ličnim podacima predstavlja značajan korak u zaštiti privatnosti, ali nosi sa sobom mnoge izazove, zaključeno je u utorak na konferenciji povodom Dana internet domena Srbije, u hotelu "Metropol palace", u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije.
Prema zakonima EU, pravo na privatnost jedno je od osnovnih ljudskih prava, a zaštita privatnosti, kako je zaključeno na skupu, kasni za razvojem tehnologije i porastom potreba bezbednosti. Naime, sve informacije koje mi dajemo o sebi, naročito preko interneta, predstavljaju značajan resurs u dobu u kojem su informacije najvrednija valuta, a problem nastaje kada se te informacije koriste bez našeg znanja i dozvole. Novi korak ka rešavanju tog problema predstavlja GDPR, čija je svrha da obezbedi građanima kontrolu nad ličnim podacima koje daju državnim institucijama i privatnim kompanijama, ali i da smanji broj potrebnih podataka, da se ne bi bespotrebno nalazili u bazama, gde su podložni zloupotrebi.
GDPR značajno će uticati na zaštitu privatnosti i kontrolu nad ličnim podacima, ali i na poslovanje kompanija, koje će morati da poštuju stroge propise. Svako prikupljanje takvih podataka moraće da bude dokumentovano, pa se javlja problem papirologije i stalnog traženja dozvola od korisnika, što može da uspori posao. Takođe, korisnici će u svakom trenutku imati pravo da traže da se ti podaci uklone, a u slučaju kršenja ovog zakona zaprećene su kazne i do 20 miliona evra. To će posebno uticati na kompanije kao što su Fejsbuk i Gugl, kojima je prikupljanje ličnih podataka važan deo poslovanja.
Neki od posetilaca skupa iskazali su i nezadovoljstvo odredbama GDPR-a i uticajem koji će imati na firme u Srbiji, koja i dalje nije član EU, ali će morati da poštuje njihove propise u poslovanju i zakonski se prilagodi odredbama GDPR-a u okviru poglavlja 23. procesa priključenja EU. Javlja se i problem birokratije sa kojim manje kompanije možda neće moći da izađu na kraj.
Sagovornica Ekspresa ovim povodom bila je Nevena Ružić iz Službe poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, koja je ocenila da nije dovoljno samo zakonsko prilagođavanje novim odredbama i da ćemo morati kao društvo da iskoristimo ovu priliku da razgovaramo o temi ličnih podataka i odredimo šta za nas predstavlja privatnost i koliko nam je važna njena zaštita.
- Ne može se zamisliti da neko postavi kameru u kancelariju i celog dana nas posmatra na poslu ili čita naše prepiske, ili postavi kamere u toalete. Ali moramo da pričamo o tome - izjavila je Ružićeva.
Zašto je GDPR, kao odredba Evropske Unije, važan i za Srbiju?
-Što se tiče kompanija, odredba je bitna ako svoje poslovanje fokusiraju na tržište Evropske Unije, pa moraju da poštuju propise koji tamo važe. U drugom slučaju, ako naše kompanije, na primer, samo obrađuju i čuvaju podatke koji stižu iz Evropske Unije, onda će pre zaposliti nekoga u koga mogu imati poverenja da će poštovati zakone, jer i oni odgovaraju za to. To važi i za sve druge zemlje van Evropske Unije. Za građane Srbije, GDPR je važan dokle god su oni državljani ili rezidenti Evropske Unije, ali ako su samo državljani Srbije i ne posluju sa Evropskom Unijom, GDPR, na žalost, neće mnogo uticati na njih. Nas je ugovor u stabilizaciji i priključenju sa Evropskom Unijom obavezao da uskladimo naše propise o zaštiti ličnih podataka. To je važna stavka u poglavlju 23 i mi moramo u samom procesu priključenja da se uslaglasimo sa tim, ne samo kada postanemo članica. Ali, čak i da nismo na putu priključenja, treba da se usaglasimo jer to koristi našoj privredi, ali i jer je ta uredba materijalizacija zdravog razuma i dobre prakse koja se pojavila u državama članicama.
Ko može da pristupi podacima koje objavljujemo na društvenim mrežama i zloupotrebi ih?
-Sve zavisi koja je zemlja u pitanju, koja je platforma, koji su podaci, koja je mogućnost brisanja i kakve sankcije postoje. Pre nekoliko godina nas je jedan hrabri pojedinac obavestio da sve te podatke koje mislimo da smo obrisali u stvari nismo. Oni se i dalje čuvaju i daju službama za nacionalnu bezbednost da tome pristupaju, a da one o tome ne govore. Edvard Snouden je zato morao da pobegne iz svoje zemlje, ali je svima nama učinio uslugu da budemo svesniji šta se dešava sa tim podacima.
Sagovornik Ekspresa bio je i doktor Kormak Kanalan, irski stručnjak za međunarodne računarske mreže i bezbednost na internetu, koji je nazvao problem ravnoteže između privatnosti i bezbednosti "pitanjem od 64 miliona dolara".
- Mislim da je to kao religija. Vremenom smo sve bolji u rešavanju takvih problema na različite načine, ali daleko smo od konačnog rešenja. U poslednje vreme uglavnom razmatramo metode koje podrazumevaju kodiranje podataka, što znači da ih možemo obrađivati iako ne znamo tačno šta se u njima nalazi. Na primer, ako uklonite sve lične podatke iz rezultata nečijeg medicinskog skeniranja, možete ih predati lekarima da obave analize samo na osnovu neophodnih informacija. Kada dođe vreme, pacijent se ponovo identifikuje i možete mu poslati dijagnozu. Problem je primeniti takve ideje u praksi, ali radimo na tome - izjavio je Kanalan.
Do koje mere su opravdani naši strahovi da nas uređaji oko nas špijuniraju?
-Kompanije kao što su Fesjbuk i Gugl su dokazale da su podaci koje oni imaju o nama finansijski veoma vredni. Ulazimo u doba u kojem će sve više takvih podataka biti skupljano ne samo iz naših ličnih uređaja, već iz svih uređaja oko nas, pa i onih iz naših domova. Vaš termostat će znati kada se vraćate kući, vaš spored će znati kad i šta kuvate, supermarket će znati kakve su vam navike. Takva znanja su pokazala da su vredna mnogim ljudima, koji žele da ih iskoriste na različite načine. Neki ljudi istražuju zločine, neki ljudi žele da lakše prodaju svoje proizvode, ali postoje i ljudi koji žele na taj način da pomognu lečenju, da na vreme utvrde uzroke, na primer, srčanog udara ili raka i pokušaju to da spreče na vreme. Što se tiče ljudskih strahova, to je uglavnom jer nemaju uvid u to koji se njihovi podaci skupljaju i nemaju kontrolu nad time. GDPR je tu da reši taj problem.
Kakav je uticaj GDPR-a na rad policije?
-GDPR će uticati na kriminalne istrage zločina kao što su pljačke i krađe jer minimalizuje prikupljanje podataka od građana, što znači da policija neće imati pristup svim informacijama kojima je do sada imala. Za sada moramo da utvrdimo da li će to ozbiljnije ometati njihov rad i odlučimo kao zajednica da li je skupljanje podataka zbog potencijalnih kriminalnih istraga prihvatljivo. Ta odluka će morati da bude donesena na globalnom nivou jer mi danas praktično živimo na internetu, pa lokalna rešenja neće biti dovoljna.
Ovogodišnja konferencija DIDS obeležila je 10 godina postojanja srpskog internet domena .rs i proslavila osnivanje 100 000 sajtova na tom domenu, a osim zaštite ličnih podataka, bavila se i digitalizacijom i internet poslovanjem.
NE PROPUSTITE:
Komentari
