KOLIKO SMO ZAISTA GEJ?

KOLIKO SMO ZAISTA GEJ?


Komisija za izradu Građanskog zakonika toliko vredno radi već 12 godina da je dokument još u fazi prednacrta. Nije problem u obimnosti seta zakona, već su to detaljčići poput istopolnih partnerstava. Na putu ka EU to će biti samo jedna u nizu progutanih žaba

Pita sin svog oca, profesora lingvistike, odakle potiče reč „gej“.

– U engleskom jeziku ona izvorno znači srećan, radostan, veseo, neko ko celim bićem, bez zabrana i zadrški, razuzdano uživa u životu.

– Aha. A jesi i ti, tata, gej?

– Ne, sine, nisam. Ja imam ženu.

Kako smo od naziva za bezbrižnu osobu koja u životu uživa bez zadrške došli do toga da gej bude naziv za osobu koja u životu, posebno u Srbiji, bukvalno živi brigu, zadršku i zabranu. Tako su, recimo, do 1994. homoseksualni odnosi u Srbiji bili krivično delo. Od tada pa do danas, dva muškarca ili dve žene koji su u emotivno-seksualnom odnosu ne podležu krivičnom zakonu, međutim, brak im i dalje nije dozvoljen. Ustav Srbije izričito predviđa da se „brak zaključuje između muškarca i žene na osnovu slobodno datog pristanka pred državnim organom“.

A kome zapravo brak dve osobe istog pola najviše smeta? Iako bi većina bez razmišljanja uprla prstom u huligane i šovinističke patriote, deluje da istopolni brakovi najviše smetaju predstavnicima države. Iako se na čelu Vlade danas nalazi Ana Brnabić. Uprkos svemu tome, tabloidi svake godine, bez izuzetka i zadrške, po principu „odneće te Cigani“, apokaliptično najavljuju da će, evo, baš uskoro Srbija dobiti prve gej brakove. I to nekako uvek kada ovi iz Prajda zakažu termin parade.

tabela gej 3

Mnogo para, malo muzike

Međutim, istina je sledeća… Komisija za izradu Građanskog zakonika, a koja broji 13 članova, obrazovana je još 16. novembra 2006, u vreme vlade Vojislava Koštunice kada je predviđeno da u roku od godinu dana dostavi gotov tekst Građanskog zakonika Ministarstvu pravde. Ipak, samo dan kasnije, 17. novembra, ova rečenica je, prema pisanju medija, izbrisana. Time nadalje nije predviđen rok završetka. Tako smo i došli u situaciju da članovi komisije 12 godina kasnije nisu završili svoj zadatak, za koji pritom sve vreme primaju ozbiljne mesečne nadoknade – za prvih deset godina zaradili su skoro 150 miliona dinara! Za to vreme napravljen je prednacrt koji sadrži 2.838 odredaba i 450 alternacija.

Prema izveštaju Državne revizorske institucije, koji je objavljen u medijima, Komisija za izradu Građanskog zakonika je najplaćenija od svih pet radnih tela Vlade Srbije, a njeni članovi uvek su dobro zarađivali. U izveštaju DRI iz 2016 godine, Slobodan Perović, kao predsednik komisije koja je od 2006. uspela da izradi tek prednacrt zakonika, svakog meseca prima po 60.795 dinara neto. Članovima i sekretaru mesečno iz državne kase pripadne po 54.040 dinara. Prema ranijim podacima, iznosi mesečnih nadoknada članovima komisije menjani su nekoliko puta u prethodnih 11 godina, a primanja su im uvek bila daleko veća od prosečne srpske plate. Preračunato u evropsku valutu, oni su u to vreme dobijali 1.207, odnosno 1.073 evra. To znači da su članovi koji su svih 12 godina uključeni u rad komisije do sada inkasirali oko 144.000 evra.

Profesorka porodičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Marija Draškić učestvovala je u pisanju sada važećeg Porodičnog zakona, dok u rad Komisije za izradu Građanskog zakonika nije bila uključena. Kako kaže, aktuelni Porodični zakon napisali su za svega godinu dana, uz organizovanje desetak okruglih stolova.

Pisanje Građanskog zakonika odvija se tako sporo da je smešno govoriti o bilo kakvoj efikasnosti. Ne znam šta je problem i zašto to traje 12 godina. Možda nije sazrelo vreme za to. Ni komisija ni država nisu ažurne u tom pogledu. Pritom skoro svaka odredba ima alternative koje su međusobno kontradiktorne. Ko treba da odluči koju verziju valja odabrati ako ne struka? Oni kao komisija treba da snose odgovornost i stanu iza svojih predloga, koje će posle javnost ili poslanici oceniti jesu li prihvatljivi. Nije tu sporan samo deo o porodičnim odnosima, već i delovi koji se odnose na pravnu svojinu i stvarno pravo – ističe Draškićeva, koja je i bivši sudija Ustavnog suda. Kada konačno komisija, koju čine akademici i ugledni pravnici i profesori, završi svoj posao, ovaj obimni dokument biće predat Ministarstvu pravde, a tek nakon konsultacija s ministarstvima zdravlja i rada i socijalne politike naći će se pred Vladom. I tek onda ide na raspravu u Narodnu skupštinu, što svi znamo kako može da izgleda. Do sada je obavljena samo javna rasprava, koja je pritom produžena jer još uvek nisu usklađena mnoga ključna rešenja, poput surogat materinstva, eutanazije, zabrane fizičkog kažnjavanja deteta… O njima su mišljenja i dalje podeljena. Iako bi dobar deo javnosti pomislio da su gej brakovi upravo jedna od ovih tačaka, to kao da nije slučaj. U i dalje radnoj verziji ovog zakona brak se i dalje definiše kao zajednica muškarca i žene, uz fusnotu da o gej brakovima valja raspravljati.

Međutim, prema ranijim izjavama predsednika i članova komisije, Građanski zakonik će pravno normirati samo instituciju braka, dok će se pojedinostima baviti potpuno zaseban zakon.

– U Građanskom zakoniku stajaće da sklapanje gej brakova i registracija partnerstva istopolnih osoba treba da budu rešeni specijalnim zakonom ili izmenom Porodičnog zakona. Radeći sa predstavnicima LGBT zajednice

znamo da su oni zainteresovani da do izmena zakona ili donošenja novog zakona dođe što pre, ali kada će se to tačno desiti, znaju samo ljudi koji vode Vladu i Narodnu skupštinu – izjavio je nedavno profesor Miodrag Orlić, inače član komisije. Tom dinamikom, kako su najavili, Srbija bi „već“ 2019. ili početkom 2020. na taj način mogla da odobri sklapanje istopolnih brakova. Naravno, ukoliko ne bude opstrukcija.

To dalje konkretno znači da se regulisanje gej brakova nalazi u nacrtu Građanskog zakonika kao važno pitanje, ali i da njegovo donošenje ipak neće odmah urediti ovu oblast. Za to nam je potreban drugi zakon o registrovanju istopolnog partnerstva. Time bi registrovani parovi koji ipak nisu sklopili brak, a samim tim i gej osobe, mogli da imaju sva prava kao i bračna zajednica: od prava nasleđivanja partnera do omogućavanja zdravstvene zaštite partnera, dok usvajanje dece još neće biti moguće.

tabela gej 1

Đetići nam uzori

Prema pisanju pojedinih medija i njihovih saznanja iz Vlade, u Srbiji će verovatno biti donet zakon sličan onom koji je predložen i u Crnoj Gori, po kojem će LGBT osobe pred matičarem moći da registruju svoje partnerstvo i da imaju sva prava kao i bilo koja bračna zajednica u našoj zemlji, dok usvajanje dece još neće biti moguće. „Partnerstvo osoba istog pola zaključuje se pred matičarem, na svečan način, u službenoj prostoriji prigodno uređenoj za tu namenu. Tom činu prisustvuju oba buduća partnera, dva svedoka i matičar“, navodi se u nacrtu zakona o životnom partnerstvu lica istog pola, o kojem je otvorena javna rasprava u Crnoj Gori. Dalje, partneri mogu da zadrže svoja prezimena ili uzmu jedno ili oba kao zajedničko, a posle datih saglasnosti „matičar proglašava da je partnerstvo zaključeno“. To se potom upisuje u matični registar životnog partnerstva.

Partnerstvo, kako se navodi, prestaje smrću partnera, poništenjem i raskidom: „Partner može tražiti raskid ako su odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili kad se iz drugih razloga ne može ostvariti svrha partnerstva. Razvod može tužbom sudu zahtevati jedan od supružnika, kao i oba sporazumnim predlogom. Uz predlog za sporazumni raskid partnerstva, bračni drugovi su dužni da sudu podnesu pisani sporazum o deobi zajedničke imovine.“ Iako o usvajanju dece nema pomena u nacrtu ovog zakona, pominje se da je „partner koji nije roditelj deteta dužan da izdržava decu dugog partnera ako ona nemaju srodnika koji su po zakonu dužni da ih izdržavaju“. Obaveza partnera postoji i posle smrti roditelja, a kada preti neposredna opasnost za decu, partner ima pravo da donese hitne odluke u skladu sa interesima dece i da o tome odmah obavesti roditelja. Svakodnevne odluke u vezi s decom može donositi i partner, ali samo uz pristanak roditelja dece. U regionu najdalje su otišle Hrvatska i Slovenija, članice EU. Hrvatski Sabor je 2014. usvojio zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola, prema kojem homoseksualni parovi uživaju ista prava kao i bračni partneri, osim prava na usvajanje dece.

Regionalni direktor „Civil Right Defenders“ za zapadni Balkan i jedan od organizatora Prajda u Beogradu Goran Miletić za „Ekspres“ ističe da su LGBT udruženja svoj predlog o zakonu registrovanju istopolnih zajednica predala Vladi Srbije još pre šest godina.

tabela gej 2

Usvajanje dece nije tema

Od tada nema ni pisma ni razglednice.

– Taj predlog iz 2012. godine bio je bukvalno identičan ovome koji se sada donosi u Crnoj Gori. A kod nas se ne dešava ništa. Predlog zakona smo poslali pre svega Ministarstvu pravde, Ministarstvu rada i zapošljavanja, kao i Ministarstvu zdravlja. Ono što je obećano LGBT zajednici u Srbiji do sada nije ispunjeno, a nema nikakve prepreke za donošenje tog zakona jer naš Ustav ne pominje registrovano partnerstvo. Svaki Prajd ima za cilj da se bori i da ukaže upravo na ova prava koju su nam uskraćena. Tako će biti i ove godine – kaže Miletić za „Ekspres“.

Na pitanje da li očekuju od aktuelne vlasti da nešto konačno uradi po tom pitanju, Miletić odgovara diplomatski. Da ne kažemo skeptično.

– Aktuelna vladajuća koalicija nikada nije rekla ni da ima nešto protiv istopolnih brakova, ali nije rekla ni da ih podržava. O tome se dosta govorilo i kada je Ana Brnabić postala premijerka, ali još uvek se ništa ne dešava.

S njim je saglasna i profesorka Marija Draškić, koja smatra da će Srbija morati da u nekom narednom periodu donese zakon koji će regulisati istopolna partnerstva.

– To neće biti bračna, već vanbračna zajednica, kojom će biti parovima LGBT populacije priznata neka elementarna prava. Na to nas obavezuje i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Poseban zakon koji će regulisati istopolna partnerstva neće podrazumevati promenu Ustava, gde piše da je brak zajednica muškarca i žene. I ne mora biti deo Građanskog zakonika ili Porodičnog zakona. Važno je da se urede prava na nasleđivanje imovine, penzijsko i zdravstveno osiguranje, što nije regulisano ni za heteroseksualne vanbračne zajednice. To bi mogao da bude prvi korak. Tako je, recimo, Francuska krenula u regulisanje prava LGBT osoba – ističe Draškićeva i dodaje da je u međuvremenu Francuska ozakonila i sklapanje gej brakova.

– Ne očekujem da će u toj prvoj fazi biti dozvoljeno i usvajanje dece, a kada će zakon biti donet, teško je unapred reći – podvlači profesorka u izjavi za „Ekspres“.

Yakonska regulativa Sudeći po nastupima u javnosti, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković podržava zakonsko regulisanje istopolnih partnerstava. Kako je rekla, dobro je da se u javnosti dosta govori o prihvatanju istopolnih zajednica.

– Mnogo je predrasuda o nama kao o previše konzervativnom društvu. Istopolne zajednice već postoje u Srbiji, funkcionišu, ljudi žive zajedno, a na nama je da li ćemo se praviti da ih ne vidimo i da ne postoje ili ćemo, kao ozbiljna država i društvo, stvari urediti – izjavila je nedavno Jankovićeva.

A oni i te kako postoje. Jelena Vasiljević, predstavnica „Labrisa“, ove nedelje izjavila je da u Srbiji živi pola miliona LGBT osoba. To znači da za svakog 14. čoveka ili ženu u našoj zemlji ne postoje dobri ili adekvatni zakoni koji bi regulisali njihova prava.

Na kraju svega nije loše podsetiti da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nema Građanski zakonik iako je bila četvrta država u Evropi koja ga je usvojila 1844. godine! Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija. Taj zakonik je bio na snazi 102 godine, sve do 1946, kada je ukinut odlukom FNRJ. Bio je to akt revolucionarne svesti kojim je ukinut celokupni do tada važeći pravni sistem, koji je, u određenim oblastima, izražavao tekovine evropske pravne civilizacije. Od tog vremena pa sve do danas (više od 70 godina kasnije), Srbija nije napravila novi Građanski zakonik. I u tom pogledu kaskamo za Evropom

I katoličke zemlje popustile

Ukupno trinaest država u Evropi su legalizovali su istopolne brakove. Ustavni sud Austrije omogućio je sklapanje istopolnih brakova u toj zemlji od 2019. Nemački parlament izglasao je legalizaciju sklapanja istopolnog braka u junu ove godine. Tekst, u kojem se navodi da je „brak doživotna zajednica dva lica različitog ili istog pola“, usvojen je većinom od 393 poslanika. U Nemačkoj od 2004. pravo na usvajanje dece priznaje se samo istopolnom partneru biološkog roditelja deteta, kao i u Finskoj i na Grenlandu od 2009. Francuska je, kao i Engleska i Vels, priznala 2013. pravo na sklapanje istopolnog braka, čak i u crkvenoj formi, kao i pravo na usvajanje dece. Pravo na usvajanje dece homoseksualnim partnerima inače je priznato u Argentini, Belgiji, Brazilu, Danskoj, Irskoj, na Islandu, u Holandiji, Norveškoj, Španiji, Švedskoj, Urugvaju kao i nekom državama u SAD. Dozvoljeno je da istopolni partneri usvajaju decu u Masačusetsu, Floridi, Kaliforniji, Ajovi, Nju Džersiju, Njujorku, Vermontu, Vašingtonu

I dalje sporne tačke Građanskog zakonika

Crkveno zaključenje braka l Surogat materinstvo

Hraniteljstvo

Potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece

Lišavanje poslovne sposobnosti

Stavljanje pod starateljstvo

Uvođenje nepotpunog usvojenja

Zajednička imovina supružnika i procesna pravila za porodične sporove

Eutanazija

Profesionalna odgovornost lekara

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar