KOME TREBA TELO BEZ GLAVE: Zašto Agencija za borbu protiv korupcije već 4 meseca nema direktora

Odugovlačenje sa izborom direktora i nedostajućih članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, uz afere koje se vuku iz prethodnog perioda, ozbiljno u pitanje dovodi njen legitimitet i sposobnost da kontroliše imovinsko stanje i prihode funkcionera, i jača kritike da su oni, zapravo, samo popisivači imovine, a ne i pravi kontrolori

Ništa nije tako loše da ne može biti još gore. Agencija za borbu protiv korupcije dobra je ilustracija za ovaj aforizam. Već četiri meseca, naime, Agencija nema direktora. Dva puta je propadao izbor za čelnu osobu. Već dve godine Odbor Agencije radi u krnjem sastavu, a za nekoliko dana ovo inače devetočlano telo ostaće sa samo dvoje članova s punim legitimitetom.
Zašto je to bitno? Jednostavno, Agencija kontroliše imovinu funkcionera, postojanje sukoba interesa, iz čega možemo da zaključimo da li funkcioner „živi od plate" ili kućni budžet popunjava ekstraprihodima nepoznatog porekla, za šta posle mora nekome da se oduži, recimo, zloupotrebom funkcije.
Pod lupom Agencije je i finansiranje političkih stranaka, njoj se podnose i izveštaji o troškovima u izbornoj kampanji... Agencija, dakle, treba da razmatra i izveštaje o upravo završenim predsedničkim izborima. A i tu će biti zanimljivo videti odakle su pojedini kandidati dobijali novce.
Da li će Agencija to moći da radi ukoliko ne bude imala puni kapacitet - ako ne bude imala direktora, ako ne bude imala bar pet legitimnih članova Odbora, koliko je neophodno za donošenje punovažnih odluka? Prema zakonu, naime, devetočlani Odbor odluke donosi većinom od ukupnog broja članova.
Predsednik Odbora agencije prof. dr Dragan Mitrović nedavno je uveravao javnost da ova institucija može normalno da funkcioniše u postojećim uslovima, da će Agencija nastaviti da radi, ali da, eto, Odbor neće moći, dok se ne popuni, da donosi važeće odluke.
To, dakle, znači, da neće moći da izabere ni novog direktora niti da odlučuje o žalbama na već donete odluke direktora, da predloži budžet Agencije...
Ukoliko se neke stvari ne promene, odnosno ukoliko Agencija ne dobije nedostajuće članove Odbora i novog direktora, ozbiljno se u pitanje dovode njen legitimitet i sposobnost da uspešno kontroliše imovinsko stanje i prihode funkcionera.
To dalje samo ojačava postojeće kritike da Agencija inače ne radi posao onako kako bi trebalo da radi, odnosno da se više bavi zaštitom političara od medijskih napada nego kontrolom njihovih prihoda i imovine.
Oni oštriji čak bi rekli da se Agencija bavi samo popisivanjem imovine funkcionera, ali ne i kontrolom da li su oni do nje došli na legalan način ili nekim mutnim radnjama, odnosno da im veruje na reč da je ono što su prijavili zaista sve što poseduju.
Kada se sve to poveže i sa aferama koje su u vreme prethodnih direktora drmale Agenciju (kupovina zgrade u centru Beograda od 4,5 miliona evra bez tendera od ljudi povezanih sa surčinskim klanom, dodeljivanje državnih stanova s namerom da ih funkcioneri ovog tela potom otkupe po povoljnijim uslovima...), jasno je da je njen autoritet već sada ozbiljno uzdrman.
A bez operativne, stabilne, nezavisne i profesionalne Agencije, svaka priča o borbi protiv korupcije ostaje mrtvo slovo na papiru ili još jedno prazno predizborno obećanje.

Već skoro dve godine, parlament ne stavlja na glasanje zajedničkog kandidata Ombudsmana i Poverenika, ali po hitnom postupku izglasava kandidata Administrativnog odbora

Ručna kočnica

U ovom trenutku, dakle, Agencija je gotovo potpuno obezglavljena, bez naznaka da će se stanje uskoro popraviti. Gde je došlo do zastoja? Na prvi pogled, ručna kočnica povučena je u Skupštini Srbije, koja bira članove Odbora Agencije, a koji potom biraju direktora.
Već skoro dve godine, parlament ne stavlja na glasanje izbor bivše sudije Vrhovnog kasacionog suda i predsednice Vrhovnog suda Vide Petrović Škero za članicu Odbora. Ona je bila zajednički predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Osim toga, parlament se još nije izjasnio ni o predlogu novinarskih udruženja, koja su se posle gotovo dve godine teškom mukom usaglasila da njihov kandidat bude Živojin Rakočević.
Razlika između Rakočevića i Vide Petrović Škero, međutim, jeste u tome što je skupštinski odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio njegovu kandidaturu, baš kao što je prihvatio i kandidaturu Slobodana Gazivode, odnosno Nenada Tešića i Marka Blagojevića.
Gazivoda, inače sudija Vrhovnog suda u penziji, kandidat je Vrhovnog kasacionog suda, dok je Tešića i Blagojevića predložio aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Skupština treba da izabere jednog od njih dvojice. Nikolić je pomenutu dvojicu predložio nakon što je povukao kandidature Sanje Marić i Nedeljka Tenjovića, koji nisu ispunjavali uslove, jer su bili članovi političke stranke, što zakon zabranjuje.
Nisu, međutim, preterano ažurni ni ovlašćeni predlagači kandidata za članove Odbora. Predloge, iako su bili obavezni da to učine najkasnije u januaru, odnosno tri meseca pre isteka mandata sadašnjim članovima Odbora, još nisu dostavili Državna revizorska institucija i Advokatska komora Srbije.
U DRI su nam kratko rekli da je postupak izbora nasednika Evice Petrović „u toku". Predsednik AKS Dragoljub Đorđević bio je još kraći. Na pitanje da li su odredili kandidata za člana Odbora, odgovor SMS-om glasio je: „Ne." Potpitanje zna li se kada će se to dogoditi i ko će zameniti Zorana Vujičića, ostalo je bez odgovora.
A da Skupština može da bude i te kako ažurna kada ima kandidata, pokazuje decembarski „po hitnom postupku" izbor Danice Marinković, sudije u penziji, na predlog Administrativnog odbora Skupštine. Ovaj slučaj, dakle, baca novo svetlo na celu priču, jer potvrđuje da je sve, pa i izbor članova Odbora, a posredno i direktora Agencije, u rukama vladajuće većine. Nejasno je, naime, zbog čega istovremeno sa glasanjem o gospođi Marinković nije glasano i o Rakočeviću i Petrović Škero.
Jedno od objašnjenja moglo bi da bude da vladajućoj većini nije u interesu da u Odboru sede ljudi koji nisu izabrani na njihov predlog. A s obzirom na to da su to ljudi koji treba da biraju novog direktora, to sve opet daje vetar u leđa spekulacijama da, zapravo, vlast na čelu Agencije želi direktora po svojoj meri.

Gledano sa strane, izgleda kao da neke struje u vlasti ne mogu da se dogovore ko će voditi Agenciju i koje će nadležnosti imati u njoj, kaže Vladimir Radomirović, urednik sajta Pištaljka.rs

Novu dimenziju ovom slučaju daju i spekulacije da je sa izborom zapelo i zbog neslaganja unutar samih vladajućih struktura oko toga ko bi trebalo da se nađe na čelu antikorupcijskog tela, te da postoje dve struje koje bi da proguraju svoje kandidate.
Takvog je mišljenja i Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik sajta Pištaljka.rs, koji se bavi pitanjima korupcije.
- Gledano sa strane, izgleda kao da neke struje u vlasti ne mogu da se dogovore ko će voditi Agenciju i koje će nadležnosti imati u njoj - kaže Radomirović za „Ekspres".
On se, međutim, slaže sa predsednikom Odbora Agencije Draganom Mitrovićem, da ovom telu ne preti blokada rada, ali je njegovo obrazloženje potpuno drugačije od Mitrovićevog.
- Da Agencija za borbu protiv korupcije radi ono što joj zakon i ime nalažu, da ozbiljno kontroliše funkcionere, njihovu imovinu i prihode, da detaljno proverava finansijske izveštaje stranaka i da bez kompromisa zahteva smenu funkcionera uhvaćenih u korupciji, onda bismo mogli da govorimo o pretnji da će rad Agencije biti blokiran. Međutim, kako je godinama jedini posao Agencije da od novinara i javnosti sakrije podatke o prekršajima funkcionera, nikakve blokade rada neće biti, jer pravog rada i nema - kaže Radomirović.

Evidentičari umesto kontrolora

Da Agencija ne koristi sve mogućnosti kojima raspolaže misli i Jelisaveta Vasilić, članica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, još jednog krnjeg antikorupcijskog tela oko čijeg se popunjavanja do punog sastava nijedna vlast od sada nije sekirala.
- Institucije moraju da budu potpuno formirane da bi mogle dobro da obavljaju posao. Agencija ima sva ovlašćenja da svoj posao obavlja kako treba. Druga je stvar što to ne rade i sebe smatraju za evidentičare. Kontrolu imovinskog stanja funkcionera oni su sveli samo na evidenciju. Evidenciju može da radi i običan administrativni službenik. Ali ako shvatite da je vaš posao kontrola imovinskog stanja, to je nešto drugo. Prvo treba da vidite iz čega se sastoji ta imovina, pa da uporedite prihode, pa kako su do došli do te imovine, da li im je plata velika, da li su imali neko nasledstvo... Agencija može da radi unakrsnu proveru, ali druga je stvar što to niko ne radi - kaže Vasilićeva za „Ekspres".

Agencija ima sva ovlašćenja da svoj posao obavlja kako treba. Druga je stvar što oni to ne rade i sebe smatraju za evidentičare imovine, ocenjuje Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije

Ta unakrsna provera prihoda i imovine omogućena je sadašnjim zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali je malo otežana. Agencija, naime, mora da traži podatke koji je interesuju od drugih državnih organa - na primer iz Katastra, Poreske uprave, Agencije za privredne registre, Centralnog registra hartija od vrednosti, ali i od banaka, firmi...
Prema nacrtu novog zakona, koji je završen pre šest meseci, i sa čijim se donošenjem takođe kasni bar četiri meseca, Agencija bi imala mogućnost neposrednog uvida u podatke koji se vode kod drugih organa. To bi olakšalo celu priču oko kontrole prihoda i imovine, ako za time postoji volja.
Možda najbolju ilustraciju predstavlja slučaj gradonačelnika Beograda Siniše Malog, koji je veću pažnju Agencije zaslužio tek pošto su se u medijima pojavili podaci o njegovom enormnom bogatstvu, iako je i sama sve vreme raspolagala istim podacima.
Mediji su, naime, pre dve godine počeli da pišu o navodnim vezama Siniše Malog sa ofšor firmama, kupovini nekretnina u Srbiji i inostranstvu, ali i o troškovima koji uveliko prevazilaze njegova prijavljena mesečna primanja kao gradonačelnika, od 102.764,04 dinara.
Pa iako je, kako se navodi u Izveštaju koji je s potpisom tadašnje direktorke Tatjane Babić 4. avgusta prošle godine Agencija prosledila Višem javnom tužilaštvu, analizom utvrđeno da se od novembra 2013. godine u svakom od sedam izveštaja koje je Mali u međuvremenu podnosio, njegova imovina, odnosno imovina njegove supruge i maloletne dece neprestano uvećavala, vanredna kontrola počela je tek oktobra 2015. godine. Bitan momenat je da se njihova imovina, odnosno oročena devizna štednja, uvećavala bez uvećanja njihovih redovnih i jedino prijavljenih prihoda.
Dakle, skoro pune dve godine Agencija se ponašala kao da se ne događa ništa sumnjivo, dok se priče nisu dohvatili mediji.
Upravo to nije smelo da se dogodi, jer je time posredno ukazano da Agencija ne radi svoj posao onako kako to zakon nalaže. U članu 49 zakona, naime, piše da „ako se u postupku praćenja imovinskog stanja funkcionera utvrdi da postoji nesaglasnost između podataka podnetih u Izveštaju i stvarnog stanja ili da postoji nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine funkcionera i njegovih zakonitih i prijavljenih prihoda, Agencija utvrđuje razloge nesaglasnosti i o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, odnosno druge nadležne organe".
U ovom slučaju taj organ je Skupština grada, koja je trebalo potom u roku od tri meseca da upozna Agenciju sa preduzetim merama.
Tu dolazimo do još jednog problema, o kojem se govori i u godišnjem Izveštaju Agencije za 2016. godinu. Nadležni organi jednostavno ignorišu odluke i zahteve Agencije, kao i inicijative za razrešenje s javne funkcije funkcionera za kojeg se utvrdi da je prekršio zakon.
Upravo zbog toga postojao je i zahtev da preporuka za smenu funkcionera koji krši zakon bude obavezujuća, ali se, nažalost, to rešenje nije našlo u nacrtu zakona.

Direktor od integriteta

Posle svega, može se postaviti pitanje kome odgovara i kome treba ovako obezglavljena i večito „u šahu" Agencija za borbu protiv korupcije?
Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je pre dva meseca da se nada da će Odbor Agencije u što skorijem roku izabrati direktora, ističući da je to važno za borbu protiv korupcije i proces pregovora sa EU.
- Nas očekuje usvajanje i novog zakona o Agenciji, koji ne može da se nađe ni kao nacrt ni kao predlog u proceduri bez novog direktora, sa kojim moramo da postignemo sporazum i dogovor o tome sa kojim nacrtom izlazimo pred vladu - rekla je Kuburovićeva.
Za Vladimira Radomirovića sa sajta Pištaljka.rs, nesporno je da Agencija mora da ima direktora od integriteta, „koji neće praviti dogovore s političarima, i mora da ima Odbor koji čine ljudi posvećeni borbi protiv korupcije".
- Tek tada će se stanje popraviti. I treba iz zakona izbaciti odredbu da direktor Agencije može da bude samo osoba koja je završila pravni fakultet. Zar sociolog, filozof, ekonomista, novinar... ne bi mogli da budu odlični direktori Agencije - pita se Radomirović.
Ako zaista želi da se bori protiv korupcije, prema njegovom mišljenju, Agencija treba da prekine da štiti funkcionere, „da objavi svu dokumentaciju o postupcima koje je vodila protiv gradonačelnika Beograda Siniše Malog, onako kako je „Pištaljka" to tražila od nje, bez skrivanja ključnih podataka o nekretninama, transakcijama sa britanskih Devičanskih Ostrva i o sumnji na pranje novca".
- Prva direktorka Agencije Zorana Marković izjavila je pre godinu dana na suđenju za "aferu pašnjak" da je, pošto je „Pištaljka" objavila da je Dragan Šutanovac jedan od investitora izgradnje luksuzne zgrade kod Hrama Svetog Save, pozvala tadašnjeg ministra odbrane na sastanak. „To što je Dragan Šutanovac pozvan na sastanak je bila praksa kako bi zaštitili sve funkcionere od napisa u medijima", rekla je Zorana Marković. Ništa bolje od ove rečenice ne opisuje nameru ljudi koji su od 2010. godine bili na čelu Agencije: funkcionere treba zaštititi, a ne kažnjavati zbog korupcije. U tom svetlu možemo posmatrati i nedavni izbor druge direktorke Agencije Tatjane Babić za sudiju Ustavnog suda. Istovremeno, u Ustavni sud je primljena i Dragana Kolarić, koja je bila predsednica Odbora Agencije. S kojim su funkcionerima njih dve imale sastanke? Da li su mesta u najvišem sudu u državi dobile kao „istaknuti pravnici" ili kao nagradu za ćutanje - pita Radomirović.

Ako se u obzir uzmu tvrdnje, koje niko nije demantovao, da je čak četvoro članova Odbora podržalo kandidatkinju koja je imala funkciju u političkoj partiji, ali ne baš naročite kvalifikacije, možda je i bolje što direktor nije izabran, ocenjuje Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija

Ističući da je svakako loše što nije izabran direktor Agencije, kao i što Odbor ne radi u punom sastavu, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ipak veruje da njen rad neće biti blokiran, jer ona „ima svoje službe koje rade i koje imaju punu odgovornost bez obzira na nepotpun Odbor i nedostatak direktora".
- Sa druge strane, ako se u obzir uzmu tvrdnje iznete u javnosti, a koje niko nije demantovao, da je čak četvoro članova Odbora bilo spremno da podrži kandidatkinju za direktora koja je doskora imala funkciju u političkoj partiji, ali ne baš naročite kvalifikacije, možda je i bolje što direktor nije izabran - kaže Nenadić.
O tome je govorio i član Odbora Božo Drašković, izabran kao kandidat Socijalno-ekonomskog saveta, kojem mandat ističe ovih dana. On, naime, tvrdi da su pojedini članovi Odbora tokom prvog pokušaja izbora, februara ove godine, i pre nego što je okončan razgovor sa svim kandidatima, otvoreno podržali Ljiljanu Blagojević, gradsku pravobraniteljku i nekadašnju pomoćnicu bivšeg ministra pravde Nikole Selakovića, iako je bila član političke partije, i uprkos tome što je dugo studirala i imala prosek od svega 6,51.
Na potezu su sada, dakle, ovlašćeni predlagači, a potom i Skupština Srbije, od kojih zavisi da li će Agencija raditi u punom kapacitetu. Skupština, nažalost, već godinama, nezavisno od toga ko je na vlasti, više važi za glasačku mašinu vladajućih partija, nego za kontrolora izvršne vlasti. A kada jednog dana konačno Agencija dobije direktora i Odbor u punom sastavu, na ljudima koji budu u ovom telu biće da pokažu od kakvog su materijala napravljeni i da li su tu da kontrolišu rad funkcionera ili da ih štite od očiju javnosti.

IZVEŠTAJ DEMANTUJE PREDSEDNIKA

Tvrdnje predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Dragana Mitrovića da ova institucija može normalno da funkcioniše u postojećim uslovima demantuje godišnji izveštaj o radu Agencije, u kojem se upozorava da je jedan od najvećih problema upravo nedostatak ljudstva.
- Kada se ima u vidu da se od Agencije očekuje da kontroliše nekoliko desetina hiljada funkcionera, a da broj zaposlenih još ne dostiže ni 100, onda je izvesno da je ovo jedan od najvećih problema s kojima se Agencija susreće u svom radu. Na dan 31. decembra 2016. godine u stručnoj službi Agencije zaposleno je 88 izvršilaca od ukupno 139 sistematizovanih izvršilaca, što iznosi 63,30 odsto popunjenosti radnih mesta - navodi se u Izveštaju za 2016. godinu.
ODBOR AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Ovlašćeni predlagač Član/kandidat

Administrativni odbor Skupštine Danica Marinković, izabrana decembra 2016.
Predsednik Republike Sanja Marić i Nedeljko Tenjović, kandidati
Vlada Republike Srbije Dragan Mitrović, izabran marta 2015.
Vrhovni kasacioni sud Nikola M. Stanojević, mandat ističe u aprilu; Slobodan Gazivoda, kandidat
Državna revizorska institucija Evica Petrović, mandat ističe u aprilu
Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja Vida Petrović Škero, kandidat
Socijalno-ekonomski savet Božo Drašković, mandat ističe u aprilu; Ivan Kovačević, kandidat
Advokatska komora Srbije Zoran Vujičić, mandat ističe u aprilu
Udruženja novinara Živojin Rakočević, kandidat