POSLEDNJE REČI UPUĆENE DŽELATU SLEDILE SU SVET: Karl Panzram, jedan od najvećih monstruma u ljudskoj istoriji

POSLEDNJE REČI UPUĆENE DŽELATU SLEDILE SU SVET: Karl Panzram, jedan od najvećih monstruma u ljudskoj istoriji


Karl Panzram smatra se jednim od najsurovijih zločinaca i psihopata u istoriji. Ne samo da je bio ubica već i silovatelj, piroman, pljačkaš, koji je, prema sopstvenim rečima, „mrzeo ceo ljudski rod”

Karl Panzram predstavlja jednog od najdestruktivnijih zlikovaca koji su ikada hodali zemljom! On je početkom 20. veka ubio 22 ljudi i silovao oko 1.000 dečaka, mučio je i zlostavljao slabe i nemoćne, palio crkve, pljačkao i pobegao iz više zatvora nego što su njegovi savremenici umeli da izbroje. U mladosti, isti taj krvnik bio je mučen, tučen i žrtva silovanja.
Panzram se, možda baš zato, nikada nije pokajao ni zbog čega što je uradio. Naprotiv, priznao je zločine i verovao je da su sodomija, krvoproliće i pustoš koju je ostavljao iza sebe najbolja moguća promena za ovaj svet. Pred smrt je napisao memoare, u kojima se vidi da je svestan svih postupaka i da nimalo ne žali zbog njih.
– U svom životu prekršio sam svaki božji i ljudski zakon. Ako postoji još neki, rado bih ga prekršio. Toliko sam pun mržnje da u meni nema mesta za osećanja kao što su ljubav, sažaljenje, ljubaznost i čast ili pristojnost. Jedino žalim što nisam rođen mrtav i što sam se uopšte rodio. Videćete da me je stalno u životu vodila samo jedna ideja, a to je da slabi i bespomoćni postanu moj plen – napisao je Panzram u autobiografiji „Ubica: dnevnik jednog krvnika”, koja je objavljena tek 1970. godine, 40 godina nakon njegove smrti.
Hranio krokodile leševima
Inače, on je pojmove plena i lova shvatao doslovno. Tako je, recimo, 1920. isplovio za Angolu kao pomorski trgovac i tamo počinio najjezivije zločine. Nakon dolaska u Lobito, malu benglasku provinciju u Angoli, Panzram je angažovao lokalne vodiče za lovačku ekspediciju na krokodile. Kada su se ukrcali na kanue, Panzram je pucao na članove svoje posade da bi njihovim leševima hranio krokodile. Po povratku u SAD, nastavio je sa ubistvima. U Masačusetsu je naišao na jednog dečaka i uhvativši ga za ruku, saopštio mu da će ga ubiti.
– S tim dečakom sam proveo oko tri sata. Za to vreme, počinio sam blud nad njim šest puta, a onda sam ga ubio od batina, razbijajući mu glavu kamenom… Grlo sam mu napunio listovima iz časopisa. Ostavio sam ga tamo da leži dok mu je mozak curio iz ušiju – pripovedao je Panzram.
U svojim poslednjim danima, Karl je bio nezgrapno čudovište, visok dva metra, težak više od 200 kila, ćelav, sa ogromnim brkovima. Telo mu je bilo prekriveno tetovažama, uključujući i džinovskog orla na grudima, uz kojeg su bile ispisane reči „sloboda” i „pravda”. Oči su mu gorele od besa i mržnje. Ali u početku i on je bio samo beba. Panzram je rođen 1891. na maloj farmi u Minesoti. Njegovi roditelji bili su pruski doseljenici, a on je bio najmlađi od petoro dece. Kada ih je otac napustio, majka ih je vaspitavala vrlo strogo. Disciplina nije mnogo pomogla. Kao osmogodišnjak, Karl je prvi put izveden pred lokalnog sudiju zato što je bio pijan. Sa 12 godina je bio u nevolji opet, ovaj put zbog provale, i tada je poslat u popravni dom – brutalni maloletnički zatvor.

Od hrišćana sam naučio kako da budem licemer, ali i mnogo toga o krađama, laganju, mržnji, spaljivanju i ubijanju. Naučio sam da dečak može da koristi penis za još nešto osim za mokrenje, a i da rektum može služiti u druge svrhe, pisao je u svojim memoarima

I u hrišćanskoj školi koju je pohađao, Karl je više puta pretučen i silovan. Osvetio im se tako što je zapalio jednu od školskih zgrada, što je i početak njegove burne piromanske karijere. Tu je naučio da laže i obmanjuje nadređene kako se pokajao i popravio.
– Od hrišćana sam naučio kako da budem licemer, ali i mnogo toga o krađama, laganju, mržnji, spaljivanju i ubijanju. Naučio sam da dečak može da koristi penis za još nešto osim za mokrenje, a i da rektum može služiti u druge svrhe – pisao je u svojim memoarima.
Kada je ponovo krenuo u školu, ni tamo mu nije išlo dobro. Toliko je mrzeo svog učitelja da je jednog dana doneo pištolj u školu rešen da ga ubije ispred celog razreda. U tuči s nastavnikom, pištolj je ispao, a Karl je uz prugu pobegao iz Minesote. Na putu je doživeo možda i najtraumatičnije iskustvo u životu, kada ga je silovala grupa transseksualaca. To će, definitivno, od njega napraviti brutalnog sadistu.
Narednih godina, Panzram je obilazio Ajdaho, Kaliforniju i ostale države duž reke Kolumbije, paleći i obijajući zgrade i silujući sve mladiće i zanemoćale na koje je nailazio. Tada je osuđen na sedam godina zatvora u Oregonu zbog provale. Da bi ga kaznili za loše ponašanje u zatvoru, čuvari su ga obesili da visi na glavi i držali ga tako nedeljama, dok su se njime hranile bubašvabe. Međutim, uspeo je da pobegne i iz tog zatvora i krene na zapad, usput obijajući i paleći crkve. To mu je bila omiljena razonoda, čak je govorio: „Naravno, ja sada volim Isusa mnogo. Da, volim ga tako puno da želim da ga ponovo razapnu!”
Požurivao dželata
Tek 1928. godine, Panzram je uhapšen zbog niza provala i zatvoren u Vašingtonu. Tada je osuđen na 25 godina zatvora, ali mu je zbog napada na perača veša čeličnom šipkom kazna preinačena na smrt vešalima. Nakon života u kojem su ga zlostavljali i u kojem je još više zlostavljao, vešala su bila garancija mira. On je konačno pogubljen 1930. godine u septembru, a dok je išao prema vešalima, vikao je na dželata: „Požuri, propalice, dok ti otežeš, mogao bih da zakoljem još 10 ljudi!”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar