KRIPTOVALUTE: Da li je dolar na samrti?

KRIPTOVALUTE: Da li je dolar na samrti?


Kriptovalute, iliti moderni virtuelni novac, polako osvajaju svet i sasvim je izvesno da će se dolar kao osnovna merna monetarna jedinica naći na udaru u naredne dve, tri godine

Nove tehnologije dale su nam neslućeno mnogo, a nisu nam ostavile ništa! Pripremajući se za tekst o kriptovalutama koje su zapravo vesnici novog i maglovitog vremena, shvatio sam da nas je budućnost presrela, zatekla iz zasede, sad nas tera da učimo život ispočetka. Međutim, sve futurističke priče o virtuelnim valutama i novim tehnologijama vraćaju se prastaroj i neoborivoj maksimi da se svet oko novca vrti jer ga novac pokreće. Makar on bio i virtuelan. Tu postoji i sećanje na davno zapisano. Platon je predlagao da se u Heladi ukinu zlatne i srebrne kovanice, da se umesto njih koristi bezvredan novac, kao simbol razmene. Posle 25 vekova moderni hakeri su to razumeli.

Ko je izmislio bitkoin?
Kada se pre osam godina pojavila kriptomoneta bitkoin, pitao sam se da li je dolar, najunosniji izvozni artikal SAD, na samrti? Ali, pošto sam video da u američkoj štampi bitkoin pišu s velikim B, bilo je sasvim jasno da je Volstrit i u ovu našu budućnost upleo prste. U kojoj meri Volstrit i Londonska berza zaista kontrolišu sve snažnije uticaje kriptovaluta na svetske finansijske tokove, teško je reći. Iz svega što se danas da videti stiče se utisak da se uticaj Volstrita meri istim aršinom koji određuje aktuelnu snagu privrede SAD u svetu.
Ko je osmislio bitkoin kao prvu kriptovalutu, šta je osnovni cilj ovog iznenađujućeg civilizacijskog poduhvata, gde ide savremeni monetarni svet, hoće li čovek s virtuelnim novcem biti srećniji, ima li ovaj poduhvat bar zrnce socijalne pravde…? Svi mogući odgovori, da li zbog neznanja, manjka informacija ili straha od novog, graniče se s teorijom zavere. Ono što je bitno: poslednji paničan tekst o kriptovaluti, u ozbiljnoj svetskoj štampi, pojavio se pre šest godina. Upozoravao je – “bitkoin, virtuelna valuta, jedan je od najopasnijih projekata u modernom svetu”. Moderan svet misli drugačije, u međuvremenu pojavilo se nekoliko stotina kriptomoneta, ta plima novog virtuelnog novca je nezaustavljiva. Već je osvojila svet. Samo je pitanje trenutka kad će i koja će se kriptovaluta zvanično naći na svetskim berzama.
Pođimo redom. Bitkoin je osmislio izvesni Satoši Nakamoto. Upućeni kažu da je to samo sinonim jednog genija ili grupe autora. Posle dvogodišnje sumnje sve je postalo istorija. Šta su donele kriptovalute? Borislav Agapiev, naš čovek čije je ime poznato u Silicijumskoj dolini, intervju sa njim objavili smo u prošlom broju “Ekspresa”, kaže da su “kriptovalute donele monetarnu revoluciju, to je rušenje starih ali i savremenih sistema, svet će sa njima postati efikasniji, pravedniji, a život bar malo lagodniji. To je genijalno otkriće, koje se od svog nastanka do danas isprofilisalo i dobilo poverenje tržišta. Svet će imati garanciju da ga niko ne vara, svi poslovi s kriptovalutama su apsolutno transparentni i proverljivi, a banke više neće uzimati masnu proviziju…”
Od svih sudova koje smo čuli od naših sagovornika, utisak je da svet nije do kraja shvatio da se dogodila planetarna monetarna revolucija. To je početak novog globalnog bezgraničnog sistema u poslovanju novcem. Šta je suština? Čini se da je bogati svet sračunao da će uvođenje kriptovalute doneti veću efikasnost u poslovanju i da će zarade u tom poslu biti značajno veće. Radi se zapravo o sistemu direktnog poslovanja, bez posrednika, odnosno bez banaka i agencija koje se bave transferom novca.

Foto: George Frey/Bloomberg

Foto: George Frey/Bloomberg

Pitanje je trenutka kad će se bitkoin ili neka druga kriptovaluta naći na regularnoj kursnoj listi Kine ili SAD, što će biti samo početak trke za osvajanje novih monetarnih prostora i pravila

Banke izgubile smisao
U globalnim preračunavanjima poslovan svet je sračunao da banke i razne agencije u posredovanju na ime provizije godišnje zarade više od 22 triliona dolara. Ili ono što nam je bliže: u Srbiju godišnje stigne oko 2,7 milijardi evra koje rođacima i prijateljima šalju Srbi iz dijaspore. Provizija na ove transakcije je od tri do dvanaest odsto. To je zapravo bačen ili poklonjen novac. To je prvi shvatio Satoši Nakamoto, koji je na promotivnom skupu bitkoina rekao: “Ovo bi bilo interesantno da se nastavi”! I napravili su, “ovo” je počelo da funkcioniše.
U kom pravcu ide revolucija koja tek dobija krila i da li će velike banke i finansijski fondovi, koji su u vekovima iza nas kreirali ne samo monetarnu politiku nego direktno proizvodili regionalne i svetske ratove, izgubiti smisao postojanja? Borislav Agapiev kaže da je ovo samo početak velikih promena, misli da će banke za sada imati svoju ulogu, ali skraćena su im krila i veliko je pitanje kako će finansijsko-monetarni svet izgledati kroz desetak godina. Već danas nije kao što je bio juče. I ranije smo imali fiktivan novac, jer samo tri odsto novca je bilo u opipljivom obliku, a ostalo je bilo virtuelno, kaže Agapiev i dodaje da je pitanje dana kad će se neka kriptovaluta zvanično naći na svetskim berzama.
Zemlje stabilne demokratije i privrede pažljivo prate sva moderna događanja i spremne čekaju da uđu u moderne tokove novca. Mediji izveštavaju da je Japan vodeća zemlja u svetu u prihvatanju bitkoina. Vodeće avio-kompanije, trgovci elektronikom… već primaju kriptovalutu kao sredstvo plaćanja. Uskoro bi oko 300.000 ozbiljnih japanskih trgovaca trebalo da prihvati bitkoin. Nije iznenađujuće da švajcarski bankari užurbano pripremaju svoju kriptovalutu… Međutim, sve oči finansijskog sveta gledaju šta će uraditi Kina. Najmoćnija svetska ekonomija je izračunala da je klasično finansijsko poslovanje košta dvadeset procenata više nego računica da proizvede svoju kriptovalutu kao zvanično sredstvo plaćanja. Sasvim je izvesno da će Peking odrediti novi pravac svetskog finansijskog poslovanja.
Skeptici, međutim, upozoravaju da su glavni kreatori bitkoina već najavili da njihova kriptovaluta neće preći nominalnu sumu od 21 milion novčića. Trenutno je u opticaju nešto manje od sedamnaest milijardi, a poslednji novčić bi trebalo da bude generisan 2140. godine. Skeptici hoće da kažu da je pomenuta suma samo kap u moru, beznačajna, nemoćna da menja svet. Možda su u pravu, ali ozbiljni finansijski eksperti kažu da se ta grudva (kriptovaluta) zakotrljala s vrha brega i da je niko više ne može zaustaviti. Ko kaže da će bitkoin biti generisan samo u pomenutom obimu i na kraju ko zna šta će uraditi Kina, u saradnji sa zemljama BRIKSA (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika), s novom valutom?
Uostalom, svima je znano da je njima dolar i petrodolar kost u grlu. Moguće je da će cela priča završiti velikim monetarnim ratom protiv američkog dolara, simbola moći i glavne obračunske jedinice u globalnoj svetskoj ekonomiji? Rimsko carstvo palo je u plamenu i krvi. Najmoćniju imperiju na kugli zemaljskoj tog vremena rastrgli su varvari. Američku imperiju rastrgnuće, ne varvari ili ISIS. Možda neće biti sukoba civilizacija kako je to predviđao Semjuel Hantigton. Ako im nešto bude došlo glave, biće to kriptovaluta. Nešto što je nastalo u nekoj garaži i na šta nisu računali i što su nadasve potcenili.

GUŽVA NA TRŽIŠTU KRIPTOVALUTA

U svetu je u opticaju više od tri stotine raznih kriptovaluta. Na kriptotržištu trguje se trenutno sa 97 različitih moneta. Pominjemo samo najkurentnije.
Vodeći je bitkoin. U opticaju je skoro sedamnaest miliona njihovih novčanica, njegova tržišna kapitalizacija trenutno iznosi 40 milijardi evra. Kad je krenuo 2009, jedan bitkoin vredeo je 0,0007 USD. Danas jedan bitkoin vredi 3.400 USD.
RIPPLE (KTXP) je proizveden 2012. Njegova trenutna tržišna kapitalizacija je 10,3 milijarde evra. RIPPLE je u ozbiljnoj ekspanziji, sve više ga kao sredstvo plaćanja koriste Unikredit banka, UBS i Santander banka.
ETHEREUM je pušten na tržište 2015. Njegova tržišna kapitalizacija iznosi 28,6 milijardi evra. Napravio ga je Rus Vitalik Buterin koji živi u SAD.
Litl ciin proizveden je 2011. Tržišna kapitalizacija mu je 2,2 milijarde evra.
ETHEREUM klasik zadužen je za pametne ugovore, vrednost mu raste, trenutna tržišna kapitalizacija mu je 1,7 milijardi evra.
NEM je pušten na tržište 2015. Trenutna tržišna vrednost mu je 1,5 milijardi evra.
DASH je na tržištu od 2015. Vrednost mu se procenjuje na oko 1,2 milijarde evra.
IOTA je na tržištu kriptovaluta od 2014. Procenjena vrednost mu je 1 milijarda evra.

Da li će zemlje BRIKSA (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) sa kineskom kriptovalutom potopiti dolar, što inače dugo priželjkuju

SRBI “RUDARE” ISKLJUČIVO ZBOG NOVCA

Svi koji su uključeni u složen proces produkcije kriptovalute koriste novi jezik. Kažu za sebe da “rudare”, “kopaju”, što u prevodu na razumljiv jezik znači da rade, proizvode. “Ekspres” je razgovarao s četvoricom “rudara” u Beogradu koji su se udružili, zajednički uložili novac, od 2.500 do 3.000 evra, u procesore.
Na naše pitanje s kojom idejom su se upustili u ovaj posao, odgovaraju da žele da zarade novac. “Krećemo se u krugu ljudi iz IT sveta i čuli smo kako nekima dobro ide. Po raznim forumima raspitali smo se kako podesiti računare, koji hardver koristiti i uložili smo novac.”
Koliko je to kompleksan proces?
– Veoma kompleksan. Da je jednostavan, svi bi to radili. Potrebno je hardversko znanje i dosta programiranja da bi mašine bile profitabilne. Uložili smo pomenute sume, ali da bismo zaradili veliku sumu novca morali bismo uložiti višestruko više, podesiti sve parametre, softvere i algoritam za “kopanje”, onda bi jedini trošak bio potrošnja struje.
Hoćete li zaraditi uloženi novac?
– Ako imaš sreće, možeš u pravom trenutku proizvesti pravu valutu i za pola godine povratiti uloženo.
Morate se posvetiti poslu da biste uspeli?
– Kao i u svakom poslu, morate biti posvećeni sto odsto. Napredno IT znanje je neophodno, ali u fazi kad se odlučujete šta želite da kopirate, morate poznavati berzanske prilike, pažljivo gledati grafikone rasta i pada cena da bi vam se “kopanje” isplatilo.
Za koju valutu ste se odlučili?
– Biranje valute zavisi od mnogo faktora. Trenutno “kopamo” Ethereum. Ali sve zavisi da li je vaš hardver dovoljno dobar za kopanje najpopularnije valute.
Da li istovremeno “kopate” više valuta?
– Da. Na taj način smanjujemo rizik da nam se utrošeni trud izjalovi.

PRVA KRIPTOMENJAČNICA U SRBIJI

Nikola Cvijović, vlasnik ovlašćene i registrovane ustanove za kupovinu i plasman kriptovaluta na adresi www.ecd.rs nas odmah ispravlja: “Nije menjačnica, nego servis za promet i plasman kriptovaluta”. Radi već skoro dve godine i prvi je ovlašćeni “serviser” za rad kriptovalutama na prostoru bivše SFRJ.
– U  Srbiji ljudi, posebno mladi interesuju se za kriptovalutu. Mnogi me zovu, raspituju se. Ali, važno je reći da u tom interesovanju ima više interesa kako zaraditi, a manje kako i gde naučiti. Idem često na razna predavanja, objašnjavam i trudim se da podučim mlade ljude šta je to kriptovaluta, kako se uključiti u tu modernu svetsku revoluciju.
Imam dnevno između 30 i 50 transakcija. Kad dobijem porudžbinu, sve je završeno za 15, 20 minuta. Koji je postupak? Pa jednostavan. Kontaktiram sa berzema, najčešće u SAD, Kini i sa Londonskom berzom, ustanovim cenu i posao je gotov. Tu nema prevare. Svaki poručilac, kupac ili prodavac može proveriti cene na tržištu. Uostalom, prednost posla s kriptovalutom je u tome što u svetu postoji 10.000 adresa gde se u svakom trenutku, danju ili noću, može proveriti svaki podatak. Ta transparentnost je garancija naglog uspona kriptovaluta. Nema laži, nema prevare, jer iza svake kriptovalute koja je na tržištu stoji protokol pod kontrolom i transparentnost.
U Srbiji niko zvanično još ne proizvodi samostalno kriptovalutu. Istina, postoje pristupni alati gde svaki kompjuter može napraviti kriptovalutu, ali problem je kako steći poverenje i kako da zaživi tržište. Znam da to trenutno pokušava jedan Amerikanac koji živi u Srbiji, ali i jedan Rus.
– Tačno, u toku je velika monetarna revolucija, ona je izazov i za dolar i za bitkoin, za SAD, Kinu i ostatak sveta. Šta će biti? Ovo je tek početak. Dolar je dolar, SAD su SAD, Kina je u usponu, ekonomskom i svakom drugom. Veliki je problem što većina ljudi još ne shvata šta se tačno događa. Čudno, imaju internet, koji svaku radoznalost može da nahrani…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar