KUDA PLOVI OVAJ BROD

Koplja oko školskog broda „Jadran“ trenutno lome Podgorica i Zagreb, koji se pozivaju na pomorsku tradiciju, luku gde je brod prvi put pristao u nekadašnjoj Jugoslaviji, mesto gde je najviše vremena bio usidren... Jedino ćuti Beograd, uprkos činjenici da je brod pre 85 godina kupljen sredstvima koja su najvećim delom pripadala Srbiji

Znate li šta je to što su platili Srbi, drže Crnogorci, čime upravlja Makedonac, a što traže Hrvati? Odgovor je - školski brod „Jadran“. Osamdeset peti rođendan ovaj brod, nekada ponos ratnih mornarica, najpre Kraljevine Jugoslavije, a potom i SFRJ, dočekao je kao tema rasprave o tome da li će nastaviti da plovi pod crnogorskom zastavom ili će pak njegova dalja sudbina biti vezana za šahovnicu.

Ako se kao tačna pokaže informacija da bi u septembru u Beogradu mogao da bude održan sastanak Mešovite komisije za sukcesiju pokretne i nepokretne imovine bivše SFRJ iz Aneksa A, „Jadran“ bi mogao da bude zvezda večeri. Jer više od 80 odsto pokretne i nepokretne imovine bivše države iz Aneksa A čini upravo imovina nekadašnje JNA. A „Jadran“ je jedan od retkih brodova koji je posle raspada SFRJ i dalje u plovnom stanju i koji, osim materijalne, predstavlja izuzetnu pomorsku, ali i istorijsku vrednost.

Njega danas zvanično traži Hrvatska, koja optužuje Crnu Goru da ga je ukrala 1991. godine iako se „Jadran“ tada nalazio na redovnom remontu u Zavodu „Sava Kovačević“ u Tivtu. Tu je inicijativu još pre osam godina pokrenula Pomorska udruga „Vila Velebita“, a podržao ju je i tadašnji predsednik Stjepan Mesić.

Pre godinu dana i hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević ponovo je pisao svom crnogorskom kolegi Predragu Boškoviću da se jedrenjak „Jadran“ mora vratiti u Hrvatsku. A s proslave 85. rođendana tog jedrenjaka, građenog u Hamburgu tridesetih godina prošlog veka, Bošković je nedavno odgovorio da „Jadran“ ostaje u Crnoj Gori, da će ploviti pod crnogorskom zastavom, te da će moći da ga koriste svi saveznici Podgorice.

Krstičević, međutim, nije dugo čekao pa je samo dan kasnije izjavio: „Školski brod ‘Jadran’ je vlasništvo Republike Hrvatske i neraskidivi deo hrvatske pomorske istorije. Hrvatska će preduzeti sve legitimne korake kako bi spomenuti brod bio vraćen pod hrvatsku zastavu, a od Crne Gore očekuje sprovođenje dogovora o sukcesiji i poštovanje međunarodnog prava.“

Hrvatska blokada

O tome dokle je Zagreb spreman da ide kada je u pitanju „Jadran“ svedoče i nedavne spekulacije po tamošnjim medijima da je Hrvatska odlučna da blokira ulazak Crne Gore u Evropsku uniju sve dok joj se ne vrati „ukradeni jedrenjak“. Na praktičnom nivou, međutim, hrvatska odlučnost se za sada ogleda samo u zabrani pevačici Vanni da peva na palubi „Jadrana“ tokom obeležavanja 85. rođendana broda u Tivtu.

Jedino se iz Beograda niko ne oglašava iako bi na osnovu činjenice da je najviše novca za kupovinu broda pre više od osam decenija stiglo upravo iz srpskih džepova to bilo logično. Na naše pitanje da li će i Srbija pokazati interes za „Jadran“ ili bar za neku vrstu kompenzacije, iz Ministarstva odbrane nismo dobili odgovor.

Kontraadmiral u penziji, pomorski publicista i autor monografije o „Jadranu“ Boško Antić ima svoje viđenje takvog ponašanja vlasti u Beogradu.

- Ne znam zašto Srbija nikada nije pokrenula pitanje jedrenjaka „Jadran“. Valjda zbog toga što nema pomorsku orijentaciju. Eto, kada je nedavno dotegljena podmornica kao muzejski eksponat, mnogi su se pitali šta će nam to. Vodeći se tom logikom treba da vratimo sve eksponate koje imamo po našim muzejima ako nisu našeg porekla. Mi treba da se uključimo u priču i da damo svima do znanja da je Srbija najviše novca uložila u kupovinu „Jadrana“. Najveći deo sredstava došao je od ratnih reparacija, od odštete koju je dobila Srbija, a ne Hrvatska, koja je trebalo nama da plati reparacije jer je bila deo Austrougarske. Ne mogu sada oni da kažu da je te pare dala Hrvatska kada ih je dala Srbija kaže Antić za „Ekspres“.

Srbija bi, kako kaže, trebalo formalno Crnoj Gori da naglasi da je, pre donošenja konačne odluke o tome da li će brod dati Hrvatskoj, važno da kontaktira Srbiju kao suvlasnika broda, ali i kao potpisnika ugovora o protokolarnoj upotrebi broda iz 2006, koji je i dalje na snazi.

- Predsednici Vujanović i Tadić su 2006. godine potpisali ugovor po kojem Srbija može da koristi jedrenjak „Jadran“ u protokolarne svrhe. Od tada, međutim, to više niko i ne spominje. To se čak i ne zna. Srbija nema nikakva potraživanja, ne meša se, nezainteresovana je potpuno za čitav slučaj - kaže Antić za „Ekspres“.

Drugi nekadašnji visoki oficir mornarice koji je plovio „Jadranom“, a koji je karijeru završio u Komandi RM VSCG ocenjuje „da je ‘Jadran’ ponovo zarobljenik jugoslovenske krize“.

- Jedrenjak za koji su najviše novca dali Srbi sada se nalazi kod Crnogoraca, koji su najmanje izdvojili novca. Komandant broda je Makedonac, a brod traže Hrvati na osnovu toga što mu je matična luka bila Lora u Splitu. Pošto su Hrvati članovima posade „Jadrana“ oteli stanove u Splitu, ne bi trebalo da traže brod bar do povratka otetih nepokretnosti - navodi sagovornik „Ekspresa“ koji je želeo da ostane anoniman.

On dodaje i da je ironijom sudbine „Jadran“ završio u državi koja je najmanje ulagala u njega, a traži ga država „koja se poziva na ne baš verodostoj ne argumente i narcisoidnu pomorsku tradiciju, dok je država koja je najviše prikupila novca i od 2000. do 2006. godine finansirala dva remonta i krstarenja potpuno nezainteresovana za njega“.

- To je porazno. „Jadran“ mora da ima vrhunski obučenu posadu koja je puna po formaciji. Na brod se moraju ukrcavati disciplinovani kadeti i njihovi nastavnici. Brod treba stalno da plovi da bi bio isplativ. Da li to mogu Crna Gora i Hrvatska da obezbede? Teško. Imam osećaj da je njima bitno da se slikaju pod nacionalnim „barjakom“ iliti „stijegom“, a ko će to plaćati, nije ni važno. Ima država i velikih mornarica koje nemaju školske jedrenjake, ali ni problema pri obuci kadeta - kaže on.

I dok se na relaciji Podgorica-Zagreb i dalje lome koplja oko „Jadrana“, zvaničnih izjava o mogućem sastanku Komisije za sukcesiju, na kojem bi tema bila i pokretna vojna imovina, još nema.

Početkom avgusta Al Džazira je objavila, pozivajući se na nezvanične izvore, da je iz Beograda upućen poziv predstavnicima svih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije da se u septembru okupe i razmatraju podelu pokretne i nepokretne imovine nekadašnje JNA. Oko nekretnina bivše JNA odavno nema spora jer je sporazumom o sukcesiji od pre 17 godina dogovoreno da ono što je u trenutku osamostaljenja zatečeno na teritoriji neke od država, to toj državi i pripada.

Opširniju priču o jedrenjaku Jadran oko koga se spore Hrvatska i Crna Gora, a Srbija ćuti iako je najviše novca dala za njegovu kupovinu možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kioscima

NE PROPUSTITE:

PREPUCAVANJE OKO ČUVENOG BRODA NE PRESTAJE: Čija će se zastava vijoriti na Titovom “Jadranu”?

CRNOGORCI NE DAJU “JADRAN” HRVATIMA: Brod ostaje kod nas i ploviće pod crnogorskom zastavom

HAOS U BOKI: Crnogorski državljanin gliserom udario Ruskinju, a Rus jedrilicom udario brod mornarice CG jedrenjak ” Jadran”

NA RED STIGLA I PODELA POKRETNE VOJNE IMOVINE BIVŠE JNA: Hrvatska traži jedrenjak ” Jadran”, ko će podeliti migove i tenkove M-84?!

MISTERIOZNO PLOVILO U JONSKOM MORU: Ko se približio jedrenjaku ” Jadran”, a zatim nestao, vojska tvrdi da je vežba, a posada da NE

ZAOŠTRAVANJE NA LINIJI ZAGREB-PODGORICA: Hrvatska hoće da joj Crna Gora vrati jedrenjak ” Jadran”

Šest barjaka
Na jarbolu broda „Jadran“ do sada su se vijorile zastave šest mornarica: Kraljevine Jugoslavije, Italije, Nemačke, SFRJ, SRJ/SCG i Crne Gore. Ironično, na brodu se danas vije najveći barjak do sada - crnogorski, dimenzija 14x7 metara - iako je reč o državi najmanje površine i onoj koja je s najmanje novca učestvovala u njegovoj kupovini.