MAJA LALIĆ: San o kosmopolitskom Beogradu

Moj pokretač je san o otvorenom gradu bez predrasuda, sredini koja kulturne razlike prihvata kao bogatstvo, a debatu kao konstruktivan vid razmene mišljenja, o senzitivnom društvu koje stremi da ispravlja svoje nepravde, o inspirativnom kreativnom prostoru koji se neće omeđiti fahovskim barijerama, već istraživati nove veze među stvaralačkim disciplinama, o sceni na kojoj zajedno deluju pozorište, dizajn, muzika, ali i sve ono što čini naš svakodnevni život smislenim poput edukacije, književnosti, društveno-korisnog rada, druženja, plesa i gastronomije

Pošto je videla svet u malom, a Njujork u kojem je živela i radila to svakako jeste, poželela je da svet dovede u Beograd i predstavi ga kao nezaobilaznu destinaciju na svetskoj kulturnoj i umetničkoj mapi. Posle decenije napornog rada, Maja Lalić, arhitekta, dizajner i kreativni direktor organizacije Mikser Haus, Maja Lalić, uspela je da svoju misiju i ostvari.

Mikser Haus je ove godine na Gardijanovoj listi 10 najlepših i najinspirativnijih prostora u svetu, rame uz rame sa lokacijama u Parizu, Lisabonu, Njujorku, Lajpcigu... Da li je vaša ideja 2013.godine bila da kroz Mikser haus Beograd smestite među pomenute kulturne prestonice?

- Vesti poput Gardijanovog članka koji svrstvava Mikser House među deset trenutno najzanimljivijih revitalizovanih industrijskih prostora na svetu predstavljaju lepo iznenađenje. Međutim, kada je reč o mediju poput Gardijana koji veliku pažnju poklanja humanom razvoju gradova i edukaciji čitalaca o savremenim urbanim procesima, onda takvi tekstovi predstavljaju i profesionalnu satisfakciju. Kada smo pokretali Mikser House bili smo svesni da će transformacijom jedne napuštene garaže u multidisciplinarni kulturni centar da se aktivira i čitava gradska četvrt, radovali smo se tome i nadali se da će ostali akteri u urbanom razvoju grada prepoznati vrednost spontanog,"bottom-up" načina revitalizacije zapuštene gradske zone koji vraća život na puste ulice i u zaboravljene prostore. Ono što nismo mogli da pretpostavimo jeste činjenica da će fenomen spontane revitalizacije Savamale biti globalno prepoznat i analiziran, ne samo kroz vodeće medije poput Gardijana i CNN-a , već i na desetak prestižnih svetskih univerziteta sa kojima smo intenzivno sarađivali u protekle tri godine.

Kako se rodila ideja da od napuštenog magacina stvorite danas kultno mesto u prestonici koje je preko dana kafić i izložbeni prostor dizajnera, a uveče pozorišna scena i koncertni prostor?

- Moj pokretač je san o kosmopolitskom Beogradu, otvorenom gradu bez predrasuda, sredini koja kulturne razlike prihvata kao bogatstvo, a debatu kao konstruktivan vid razmene mišljenja, o senzitivnom društvu koje stremi da ispravlja svoje nepravde, o inspirativnom kreativnom prostoru koji se neće omeđiti fahovskim barijerama, već istraživati nove veze među stvaralačkim disciplinama, o sceni na kojoj zajedno deluju pozorište, dizajn, muzika, ali i sve ono što čini naš svakodnevni život smislenim poput edukacije, književnosti, društveno-korisnog rada, druženja, plesa i gastronomije. Pokrenuti permanentni kulturni centar nakon Mikser festivala i time, iz festivalskog formata zakoračiti u neprekidni krug svakodnevnih aktivnosti i kulturne produkcije, bio je veoma hrabar i riskantan korak, pogotovo u našem trenutnom društvenom i ekonomskom kontekstu, ali je to istovremeno bio i odgovor na našu organsku potrebu za stvaranjem multidisciplinarnog prostora koji briše definisane granice intelektualnog interesovanja, muzičkog ukusa ili profesionalnog delovanja sa ciljem emancipacije publike, ali i stvaralaca, u svakom mogućem smislu.

"Mikser" se prošle godina pokazao i kao društveno odgovorna organizacija kada je pritekla u pomoć migrantima koji su privremeno našli dom u Savamali. Nedostaje li nam više takvih organizacija?

- Da, Savamala od prošlog leta više nije samo simbol urbane revitalizacije i kreativnog stvaralaštva u regionu, već predstavlja i jedno od najvećih izbegličkih raskršća na balkanskoj ruti, što je Mikser House-u prirodno dodelilo sasvim novu ulogu u kontekstu izbgeličke krize. Otvaranjem centra za pružanje pomoći izbeglicama sa Bliskog istoka "Refugee Aid Miksalište" postavili smo sebi daleko veću i ozbiljniju odgovornost od bilo kog društvenog angažmana do sada, veoma nam je stalo da Savamala i Beograd ostanu do kraja dosledni humanom odnosu prema ljudima u stradanju koji su pokazali na početku krize, što predstavlja sve veći izazov, uzevši u obzir da kriza traje daleko duže nego što je to moglo da se pretpostavi na početku, i da solidarnost građana danas ne podrazumeva samo doneti paket pomoći na nekoj izlozovanoj lokaciji, skrivenoj od svakodnevnih pogleda kakvo je bilo prvo Miksalište, već deliti isti urbani prostor sa njima u Savamali, razmatrati mogućnost ostanka i integracije ovih ljudi u naše društvo. Stoga su jednako dragocene sve organizacije koje deluju u ovom polju, bez obzira da li se bave pružanjem direktne pomoći ugroženima na terenu ili im je fokus na izgradnji svesti građana o neophodnosti solidarnog stava sa žrtvama rata, bez obzira na osećaje nacionalne pripadnosti. Ponekad, kada zalutam među komentare koji poistovećuju izbeglice sa terorizmom ili optužbe upućene organizacijama koje ublažavaju krizu u Savamali, da su odgovorne za pojavu izbeglica u ovom delu grada, shvatim da nam nedostaje još mnogo solidarnih incijativa i organizacija koje će raditi na promovisanju i stvaranju istinski multikulturalne klime u našem društvu. Taj suštinski posao se ne odnosi samo na novonastalu situaciju sa prilivom izbeglica sa Bliskog istoka, već i sa našim starim problemima pod tepihom - pitanjem integracije Roma, naših večnih izbeglica i (ne)prihvatanja pripadnika gotovo svih osetljivih grupa našeg društva, od invalida do transrodnih osoba. Te probleme smo pokušali da osvetlimo i približimo brojnoj publici kroz niz gorućih tema ovogodišnjeg Mikser festivala udruženih pod krovnim sloganom "Osetljivo društvo".

Jedna od tema u okviru programa edukacije mladih u "Mikser hausu" bila je i rodna ravnopravnost. Prema podacima Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Srbija je ispod proseka EU, a naša zaostalost se posebno vidi u razlici između "muških" i "ženskih" plata. Da li ste se nekada osetili "žrtvom" rodne neravnopravnosti?

- Moram biti krajne iskrena, naprotiv. U poslu sam se uvek osećala privilegovanom kao žena. Što se kreativnog segmenta mog posla tiče - veoma čitljiv ženski senzibilitet u mom radu mi je i donosio nove projekte u struci, dok sam u "muškom", izvođačkom delu posla uvek imala besprekornu saradnju sa kolegama i saradnicima na koje sam bila upućena. Materijalni aspekt moje poslovne priče se gradio kroz vreme i poverenje klijenata, iziskivao je mnogo ulaganja i odricanja sa moje strane, ali to smatram logikom i dinamikom svakog profesionalnog sazrevanja, a ne činjenici da sam žena u muškom poslu. Kada ljudi sa kojima radite osete da vam je više ili barem jednako stalo do dobrog rezultata nego do materijalne kompenzacije, tu počinje priča o dugoročnim odnosima koji se pozitivno reflektuju i na egzistenciju. Na osnovu svojih malobrojnih negativnih iskustava i veoma bogatog iskustva mojih hrabrih koleginica koje vode velike arhitektonske kolektive, zaključujem da sam prosto imala sreće. Žene se u našoj arhitekturi lakše"tolerišu" u kreativnom segmentu posla, kao autori projekata nego u izvođačkom, koji je finansijski isplativiji, što dokazuje da biznis na Balkanu i dalje"nosi pantalone".

Žene se u našoj arhitekturi lakše"tolerišu" u kreativnom segmentu posla nego u izvođačkom, koji je finansijski isplativiji, što dokazuje da biznis na Balkanu i dalje"nosi pantalone"

Koliko je teško biti i opstati kao uspešna žena na Balkanu i u svetu generalno?

- Moje iskustvo nije dovoljno relevantno zbog činjenice da rad u kulturi i za zajednicu jeste u velikoj meri polje ženskog delovanja. Imam privilegiju da svakodnevno radim i komuniciram sa velikim brojem aktivnih, progresivnih, ostvarenih žena u oblastima kulture, umetnosti, arhitekture, urbanizma, humanitarnog rada. Mislim da problemi rodne nejednakosti postaju daleko izraženiji onog trenutka kada žena u poslu, pored profesionalnog, ostvari i značajniji finansijski uspeh, što sa kulturom i društveno angažovanim radom, na žalost, nikada neće biti slučaj. Dominacija muškaraca u patrijarhalnim društvima i jeste vezana za finansijsku zavisnost žene. Ta slika se menja i razumevanje rodne ravnopravnosti u savremenom društvu potrebno je ne samo kao alatka emancipacije žena, već i kao rasterećenje muškaraca od iskonske uloge "lovca". Poznajem veze koje nisu opstale zbog ovog "disbalansa", poznajem uspešne žene na Balkanu koje i nakon dugog iskustva i dalje pogađaju predrasude, skeptični, ironični ili seksistički komentari na poslovnim sastancima, da ne pominjem diskriminatorski odnos u domenu regulisanja finansijskih obaveza prema ženama na Balkanu. Sreća je što su to mentalno veoma jake žene koje rade na sebi bukvalno svakog dana, pretvarajući i loša iskustva u ona koja ih čine još boljim "igračima. Ja im ovom prilikom iskazujem svoje veliko divljenje.

Godinama ste kroz organizaciju Mikser dovodili svetske dizajnere u Beograd, ali ste i naše talente odvodili na svetske sajmove dizajna i arhitekture. Kako svet prihvata naše dizajnere?

- Svet je gladan autentičnih kreacija sa inspirativnih prostora poput našeg Balkana. Sva naša iskustva predstavljanja mladih balkanskih dizajnera na međunarodnoj sceni bila su više nego pozitivna. Mi nemamo problem sa idejama i intelektualnom ponudom, već sa realizacijom i činjenicom da lokalni proizvođači do sada nikako nisu mogli da uhvate ritam sa dizajnerima i svetskom scenom. Situacija se menja iz dana u dan, Balkan se probudio i danas možemo da se pohvalimo desetinama kompanija sa Balkana čiji proizvodi dobijaju prestižne svetske nagrade na međunarodnim smotrama dizajna, ali osvajaju i srca potrošača širom planete. Sa željom da doprinesemo unapređenju saradnje između dizajnera i proizvođača, uveli smo novi ciklus rada unutar projekta Young Balkan Designers koji podrazumeva osmišljavanje proizvoda za pet vodećih regionalnih proizvođača sa kojima planiramo zajedničku međunarodnu promociju.

Posle studija arhitekture u Beogradu profesionalnu karijeru počeli ste u Njujorku gde ste magistrirali na Kolumbija Univerzitetu. Kako se danas sećate početaka u Kramer studiju i saradnje sa poznatim brendovima poput Escade, Donne Karan...

- Ono najvažnije što sam ponela iz tih iskustava je multidisciplinarni pristup poslu koji vrlo zdušno zastupam u svom radu. Na taj način sebi stvaram mogućnosti da kroz svoj posao naučim mnogo više o drugim oblastima kreativnog stvaralaštva i nauke. Kako da projektujete biohemijsku laboratoriju ako ne uđete u procese struke čiji radni prostor treba da kreirate. Da li je moguće projektovati ambijent koji treba da stimuliše igru dece, ako ne uronite u njihov svet i intenzivno komunicirate sa psiholozima i ostalim stručnjacima, kako da kreirate multifukncionalni prostor za različite performanse ako ne provedete sa muzičarima, producentima, rediteljima, glumcima... Između ostalog, to je privilegija arhitekonske struke, da svakim projektom zakoračite u neki novi svet. Radoznalost za druge oblasti stvaralaštva me je verovatno i opredelila za aktivistički rad u promovisanju dizajna, arhitekture i urbanizma, van mog ličnog stvaralaštva u struci. Povezivanje ljudi iz struke i eksperata iz veoma različtih disciplina sa ciljem širenja vizura svih aktera, postali su moja pasija i, verovatno, razlog nastanka samog Mikser festivala, čiji naziv sve objašnjava.

Zanimljiva je anegdota kako ste u liftu upoznali jednog od najcenjenijih arhitekata današnjice, Rema Kulhasa, koji je 2007.godine bio vaš gost na Beogradskoj nedelji dizajna.

- Studije i život u Njujorku su me naučili da kada nešto želiš, treba da priđeš i pitaš. Komunikativnost je možda moja najvažnija alatka. Verujem da najprogresivnije ideje, projekti, inicijative ako su "zaključane u ormaru" i rezervisane samo za nekolicinu ljudi, ne donose mnogo dobrog zajednici. Stoga u radu sa mladim ljudima, dizajnerima, arhitektama, urbanistima, veliku energiju ulažem u organizaciju radionica, debata, javnih prezentacija, razmena sa lokalnom zajednicom i medijima, kroz koje kreativni ljudi stiču dodatne komunikacijske veštine koje će im biti neophodne za dalji razvoj njihovih ideja i povezivanje sa što većim brojem saradnika, kako bi mogli da naprave kritičnu masu i promene svet.

Zašto ste 2002.godine napustili Njujork i vratili se u Beograd? Tada je trend bio obrnut.

-U to vreme mi se činilo pitanjem života vratiti se u svoju zemlju koju je očekivao demokratski procvat, dok je generacijska vizija demokratije bila još neuprljana razočaranjima koja će uslediti. Vrlo brzo sam sa grupom ljudi među kojima se dogodila i moja životna ljubavna priča, shvatila da od te progresivne zajedničke nacionalne priče nema ništa, i da se jedino treba uzdati u neformalne mreže entuzijasta slicčnih nama širom regiona. Kao rođenoj Jugoslovenki, Balkan je postao moja prirodna porodica, dok je Srbija prema mojoj generaciji izneverila svaku ulogu roditelja.

Šta nas od jeseni očekuje u "Mikser house-u"?

- Posle mirnijih letnjih meseci jesen za nas u Mikseru predstavlja pravi "povratak u školu", vraća dinamiku u našu dnevnu rutinu i diže stvaralačku temperaturu. Uzbudljiva jesen počinje otvaranjem nove sezone naše nezavisne pozorišne scene na koju smo veoma ponosni. Ako ste propustili provokativnu predstavu Sumnjivo lice, zabeležite u svoj kalendar 6. septembar, dok je 10. septembar rezervisan za poštovaoce savremenog plesa i predstavu Metamorphosis plesne kompanije Flamencoraneo. Dugoočekivani koncert legendarnog sastava TIME zakazan je za 16. septembar, dok TBF i nova muzička nada Justin's Johnson nastupaju 24. septembra u okviru festivala Splitski đir u Savamali, kada će kuhunju Mikser House-a transformisati fantastični splitski Figa Food Bar. U duhu ovogodišnje teme festivala "Osetljvio društvo", 30.septembra i 1.oktobra ugostićemo romski festival FRKA, a zaljubljenici u retro dizajn su dobrodošli 2.oktobra na Mikser Vintage Market, dok publiku koja redovno prati rad domaćih dizajnera pozivam da nam se pridruže 16. oktobra na Mikser Design Marketu. Za kraj sam ostavila ono najslađe: manifestacija ručno pravljenih slatkiša Sweets for my Sweet održava se 17. i 18. septembra, dok nas 8. i 9. oktobra očekuje Četvrti Balkan Cheese festival koji u Savamali okuplja proizvođače i publiku iz čitavog regiona.