MUŠTULUK IZ TIRŠOVE: Nada za žene rođene bez materice

MUŠTULUK IZ TIRŠOVE: Nada za žene rođene bez materice


Transplantacija materice deo je naučnog projekta i nigde u svetu još nije rutinski zahvat, čemu se teži. Beogradska operacija bila je jedinstvena prilika da lekari u Tiršovoj uče od najvećih svetskih stručnjaka

Istorija moderne svetske medicine ispisana je velikom slovima prošle nedelje u jednoj od operacionih sala Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu. Urađena je prva transplantacija materice u svetu među jednojajčanim bliznakinjama, što je u isto vreme bila i prva transplantacija materice u Srbiji.
Sestre imaju 37 godina. Jedna se rodila bez materice, druga ima troje dece. Odlučila je da pomogne sestri da, ako sve bude išlo po planu, možda za manje od godinu dana postane majka. Pre 20 godina to je bio samo pusti san bliznakinje koja je bila lišena nade da će ikada u rukama držati svoje čedo.
Sestre su, naime, došle u kontakt s timom lekara u Švedskoj koji je, u okviru naučnog projekta tamošnjeg Istraživačkog fonda, do tada već obavio devet transplantacija materice u svetu. U Geteborgu su odrađene pripreme za zahvat, a onda su počele pripreme s kolegama iz Tiršove, gde je i obavljena transplantacija. Zahvat je trajao 16 sati. Uzimanje i presađivanje organa počelo je u nedelju ujutru, a ova složena operacija završena je u ponedeljak posle ponoći.
Istraživački fond iz Švedske finansirao je dolazak tima stručnjaka u Beograd, kao i pripremu pacijentkinje, dok je srpski Republički fond za zdravstveno osiguranje pokrio troškove materijala za operaciju.
Prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, kaže za „Ekspres” da je ovaj slučaj specifičan u odnosu na nekoliko zahvata u svetu zbog činjenice da je reč o jednojajčanim bliznakinjama.
– Pacijentkinji koja je dobila matericu zbog toga uopšte nisu potrebni lekovi protiv odbacivanja organa nepoznatog davaoca, koji se inače daju prilikom transplantacije kada tkiva nisu podudarna, jer ovo su bliznakinje i sastav organa i tkiva dve sestre je potpuno isti. A kada se ne piju ti lekovi, veće su šanse i da pacijentkinja iznese trudnoću u budućnosti – objašnjava profesor Radojičić.

Dr Miroslav Đorđević i dr Zoran Radojičić

Dr Miroslav Đorđević i dr Zoran Radojičić

Poznat i učestao problem
On naglašava da je u ovom trenutku transplantacija materice deo naučnog projekta, da još nigde u svetu to nije rutinska operacija, ali da se ide na to da u jednom momentu u budućnosti to bude rutinski zahvat. Naš sagovornik ističe da je ovo bila i jedinstvena prilika da mladi lekari u Tiršovoj uče od najvećih svetskih stručnjaka.
A da bi se Srbija našla na mapi svetske dečje hirurgije, dr Radojičić i dr Đorđević su se šest meseci pripremali s velikim međunarodnim timom stručnjaka. Kolege iz Geteborga proveravale su tehničke mogućnosti klinike u Tiršovoj, ali presudne su bile biografije naših stručnjaka koji su svojim dugogodišnjim naučnim i kliničkim radom zavredeli mesto u ovom timu.
O tome svedoče i reči dr Branštruma, vođe transplantacionog tima.
– Ovo je važan dan za medicinu u Srbiji i medicinu u svetu. U Srbiji smo zato što imamo dugogodišnju saradnju, a vi ovde imate veoma dobre tehničke i medicinske uslove i odličan tim stručnjaka, a i pacijentkinje su iz Srbije. Ovo nije redak problem, u Srbiji se između 10 i 15 ženskih beba godišnje rodi bez materice. Mi smo do sada uradili 10 transplantacija materice, i sada imamo šest rođenih beba i dve bebe su na putu. To je veoma uspešan način lečenja – istakao je dr Branštrum.
Dr Miroslav Đorđević istakao je značaj dugogodišnje saradnje s timom iz Geteborga i Bostona, kao i projekta koji je ovog puta sproveden preko Ministarstva za nauku i Istraživačkog fonda iz Švedske.
– Ovo je bila veoma izazovna intervencija, za koju smo se pripremali prethodnih šest meseci. Ovo je kruna našeg naučnog rada i bavljenja urogenitalnom rekonstruktivnom hirurgijom. Očekujem nastavak saradnje jer našoj medicini u ovoj oblasti jeste mesto u samom vrhu svetske hirurgije. Cilj nam je da ovakve intervencije postanu deo svakodnevne kliničke prakse – kaže dr Đorđević.
Da li to znači i nadu za devojčice, devojke i žene iz Srbije koje nemaju matericu i da li već ima potencijalnih pacijentkinja zainteresovaih za ovaj zahvat? Dr Zoran Radojičić pojašnjava:
– Ovaj zahvat je za sada još u oblasti nauke, nije prešao u svakodnevnu kliničku praksu tako da nemamo podatak o tome ko bi sve bio zainteresovan. Mi imamo program transplantacije bubrega, koji postoji više od 30 godina, i razvijamo program transplantacije jetre. Da bi jedan ovakav zahvat zaživeo, nauka mora da odgovori na nekoliko važnih pitanja, ali je potrebno i uraditi detaljne pripreme sistema za takav zahtev. Cilj jeste da to bude deo svakodnevne kliničke prakse, ali to još nije zaživelo nigde u svetu. Verujemo da će na tome dalje raditi razvijene zemlje. Prvi korak na tom putu je da u narednom periodu nastojimo da u ovakvom aranžmanu uradimo još takvih zahvata. Još uvek smo u oblasti nauke i sticanja neophodnih znanja iz te oblasti.
Za transplantaciju materice potrebna je podudarnost tkiva, pojašnjava dr Radojičić. Kada su jednojajčane bliznakinje u pitanju, podudarnost nije upitna, međutim, ovakav slučaj će biti jako redak.
– Kada devojčica koja se rodi sa ovom anomalijom nema sestru bliznakinju, neophodno je da donor bude podudaran. Kada se uradi tipizacija tkiva, što je podudarnost veća, to je manja mogućnost odbacivanja organa i pojave infekcije. Kao i kod transplantacije bubrega, kod presađivanja materice razlika u godinama nije problem pa će, na primer, mame moći da doniraju matericu svojim ćerkama – kaže sagovornik „Ekspresa”.

tirsova, transplantacija matericeOvo nije redak problem, u Srbiji se između 10 i 15 ženskih beba godišnje rodi bez materice

Vetar u leđa
Švedska, inače, prednjači u ovoj oblasti. Do zahvata u Tiršovoj imali su devet uspešnih transplantacija i već su šest beba rodile žene čije su materice bile transplantirane. SAD se pripremaju za ove zahvate, tako da, prema rečima dr Radojičića, iz Amerike možemo očekivati dobre vesti za svetsku medicinu u narednom periodu. Nada, dakle, postoji. Žene koje je priroda na tako brutalan način lišila mogućnosti da zatrudne i rode, zahvaljujući napretku medicine mogu jednoga dana da postanu biološke majke.
A kada se zapravo devojčice rođene sa ovom anomalijom suoče sa šokantnom činjenicom da imaju tešku telesnu anomaliju? Uglavnom se to dešava kada dođu u godine kada već sve drugarice u školi dobiju menstruaciju. Tada roditelji odvedu ćerku kod lekara i usledi šok. U tom momentu mnogo veći za majku i oca. Devojčice se tek kasnije, kada njihove prijateljice postanu majke, iznova suočavaju s bolnom realnošću i svojim nedostatkom.
Zbog svih njih, zahvat urađen u Tiršovoj je ohrabrenje, ali u isto vreme i vetar u leđa našim stručnjacima da se jednoga dana osamostale u tom zahvatu. Tiršova je odlična polazna baza. Ima, pre svega, dugu tradiciju lečenja urogenitalnih anomalija.
– Naš učitelj je bio čuveni profesor Savo Perović, koji bi danas bio srećan. On je još pred desetak i više godina imao viziju da će se ovako nešto dogoditi. Žao mi je što sada nije bio s nama da podelimo ovaj veoma važan trenutak, ne samo za srpsku već i za svetsku medicinu – napominje profesor Zoran Radojičić.
On dodaje da imamo sjajne stručnjake, da se rezultati koje naši lekari postižu mogu porediti s rezultatima stručnjaka u najvećim svetskim centrima, da je broj naučnih radova na nivou svetskih klinika.
– Cilj nam je da unapredimo uslove u kojima radimo kako bi naš sjajni medicinski kadar mogao da uradi još više za razvoj dečje medicine. Zajedno s Vladom Srbije i Ministarstvom zdravlja radimo kako na poboljšanju uslova u našoj zgradi, tako i na planiranju nove dečje bolnice. Imamo viziju za dečju medicinu u zemlji, želimo da deci pružimo najbolje lečenje, a mladim lekarima šansu da se vrhunskom dečjom medicinom i naučnoistraživačkim radom u timovima s najvećim ekspertima bave u Srbiji – zaključuje sagovornik „Ekspresa”.
Ovaj prestižni i pre svega komplikovani hirurški zahvat izveo je međunarodni tim 25 vrhunskih hirurga i stručnjaka iz Švedske, SAD, Izraela i Srbije. Operaciju su predvodili prof. dr Matis Branštrum iz Sahlorenska univerzitetske bolnice u Geteborgu i dr Stefan Tulijus, profesor s Harvarda, šef transplantacione hirurgije. U timu su bila još tri stručnjaka iz Geteborga: dr Pernila Dom Keler, dr Niklas Kvanstrum i dr Milan Milenković, kao i drugi lekari iz SAD, Izraela i Srbije. Srpski deo ekipe vrhunskih stručnjaka predvodili su dečji hirurzi i urolozi prof. dr Miroslav Đorđević i prof. dr Zoran Radojičić, a na čelu srpskog tima anesteziologa bio je dr Gradimir Korać.
Tridesetsedmogodišnja žena iz Srbije kojoj je sestra bliznakinja donirala matericu sada ima razloga za optimizam i nadu. Ima ih i srpska medicina. Ako bude sreće, muštuluk će za nekih godinu dana biti javljen i u Tiršovu 10!

DR MILENKOVIĆ: OČEKUJEMO JOŠ LEPIH VESTI
U timu iz Geteborga bio je i hirurg našeg porekla, dr Milan Milenković iz Sahlorenska univerzitetske bolnice. On je rekao da je ova ekipa stručnjaka u Geteborgu uradila devet transplantacija, a da je sedam uspelo.
– Ovo je prva operacija ovog tipa s jednojajčanim bliznakinjama, i to je prednost jer nismo morali da koristimo lekove protiv imunosupresije. Veštačkom oplodnjom pre transplantacije dobili smo 13 embriona. Posle šest meseci vraćamo embrione, kada očekujemo još lepih vesti. Moramo da sačekamo da pacijentkinja rodi dete da bismo mogli da kažemo da je operacija bila uspešna – kaže dr Milenković.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar