NAJPATRIOTSKI MENI U BEOGRADU

Ako ste mislili da se Kosovo ne može boriti krkanlukom, prevarili ste se. U kafani „Korčagin" i to je moguće. Isključivo nedeljom, kada se u toj kafani služe jela zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Svake nedelje je druga zemlja domaćin Do sada su bila poslužena jela Libana, Gvineje Bisao, Belorusije, Španije, Bolivije...

Kažu, stranca u Beogradu koji vas pita kako je izgledala Jugoslavija valja odvesti u kafanu „Pavle Korčagin i kada drugi odustanu". Ne zbog dobre klope ili nadaleko poznatog beogradskog noćnog provoda (što ovoj kafani svakako ne manjka), već zato što na jednom mestu neupućenima možete pokazati čuvenu petokraku i duh stare Juge, komunističko-socijalističke propagandne plakate, koji kao očuvane relikvije vise sa zidova.

„Na rukama su nam žuljevi, a u srcu Tito", piše na plakatu pored kojeg su uramljene strane lista „Politika" od 6. aprila 1941. godine, ali i naslovnica iz decembra 1993. godine. Cena svega 4.000.000.000 dinara. Potpuno ravnopravno u kafani vise slike Tita, Lenjina i Čea.

Kafana zamrznuta u vremenu...

U posetu sasvim slučajno dolazimo baš na Dan JNA. Tom prilikom ispred ulaza u kafanu postavljena je zastava Jugoslavije, dok u kafani, među slikama Tita i Lenjina, u čast praznika nazdravljaju bivši oficiri JNA. U svojim ranim osamdesetim godinama... Dakle, sve autentično.

Dok konobari užurbano pripremaju sve za večernju zabavu, kada će kafanu, umesto bivših oficira JNA, preplaviti omladina željna provoda, nas dočekuje mladi gazda kafane - Vojin Cucić.

Sedamo za sto s kariranim stolnjakom na kojem stoji natpis „rezervisano". Tada shvatam da su svi stolovi u kafani unapred kaparisani. Očekuje se gužva.

Međutim, ono zbog čega smo mi došli u posetu nije ni muzika ni provod. Povod je daleko dublje, političko-nacionalne konotacije: specifični meni protiv nezavisnosti Kosova.

Ako ste mislili da se Kosovo ne može boriti krkanlukom, prevarili ste se. U „Korčaginu" i to je moguće. Isključivo nedeljom, kada se u toj kafani služe jela zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Svake nedelje je druga zemlja domaćin. I tako će biti pune 52 nedelje.

Do sada su bila poslužena jela Libana, Gvineje Bisao, Belorusije, Španije, Bolivije...

- Ova ideja privukla je mnogo ljudi pa nam je za nedeljni ručak svake sedmice sve unapred rezervisano. Ubacili smo preko reda i zemlje koje su u međuvremenu povukle priznanje, poput Surinama. Te nedelje smo kao specijalitet poslužili njihovo nacionalno jelo, tunjevinu u sosu od žutih paprika. Međutim, moram priznati da nam taj specijalitet nije najbolje prošao kod gostiju, suviše je to egzotično. Obično bolje prolaze jela od mesa, posebno ako je piletina u pitanju. Žene se najčešće odluče za piletinu, ne vole da eksperimentišu. Tako nam je, recimo, Španija, koju smo isto preko reda ubacili zbog situacije u Kataloniji, bila apsolutni favorit kod gostiju. Služili smo piletinu u tortilji s povrćem. To je bukvalno planulo! Nedavno smo imali i Gvineju Bisao, baš kada je njihov ministar spoljnih poslova bio u poseti kod ministra Dačića. Njih su, recimo, Albanci stavili na svoj spisak zemalja koje su priznale Kosovo, što nije istina. Tada smo poslužili jelo „yasa chicken", odnosno piletinu u sosu od paradajza sa čilijem, crnim lukom, prazilukom, šargarepom, paprikom i maslinama, uz pirinač. Ove nedelje služimo nacionalno jelo iz Libije. U pitanju je kusksu. To je specijalno začinjena govedina s pekarskim krompirom, šargarepom, pasuljem i pirinčem u paradajz sosu. Cena obroka je svega 440 dinara. To jelo će sigurno dobro proći. Međutim, čim je jelo nešto egzotičnije ili alternativno, ne prolazi najbolje. Ljude interesuje da vide nešto novo, eventualno da slikaju za društvene mreže (smeh), ali više vole da naruče neko običnije, nama približnije jelo. Nisu baš svi raspoloženi da probaju živu ribu ili ekstremno egzotičan sos - objašnjava nam Vojin i dodaje da su uz jela pokušali da puštaju i muziku iz zemalja domaćina, ali da to nije potrajalo.

- To su obično bile vrlo čudne pesme, pa ljudi misle da smo se napili (smeh). Šalu na stranu, mi svako veče u nedelji imamo živu svirku pa smo odlučili da nedelja prođe u nekoj porodičnoj i prijateljskoj atmosferi.
Iako se mnogi pitaju kako je u samo jednoj kafani moguće spojiti žal za Jugom i pronacionalnu ideju koja se propagira, Vojin objašnjava:

- Ovo je specifična kafana, gde osim mladih vikendom dolaze i brojni gosti iz inostranstva, posebno iz regiona. Često nam dolaze Slovenci, Hrvati, Rusi... Međutim, zaista ne znam ko iz Srbije može da bude protiv ove akcije. Kome može da smeta što se na svoj način borimo protiv nezavisnosti Kosova, protiv silovanja pravde i što želimo na neki način da zahvalimo državama koje su se pokazale kao naši prijatelji. Napravili smo i jedan presedan. To je bila Crna Gora, koja je inače priznala Kosovo, međutim, mi smo je uvrstili u našu akciju i napisali smo „Narod Crne Gore nije za priznanje Kosova". Služili smo podgoričke ili kolašinske popece, u zavisnosti od toga s kim ste za stolom - objašnjava Cucić.
Čudnovata akcija ipak je, kako kaže, izazvala brojne reakcije. Kako one pozitivne, tako i negativne.

Najviše kritika došlo je od Albanaca, koji su ostavljali dosta negativnih komentara. Pokušali su i da nam obore stranicu. Ali, naravno, nisu uspeli. Ništa loše se ne bi desilo ni da neko od Albanaca sada ušeta u kafanu i naruči piće i hranu. Bitno je samo da nema loše namere i da ne dođe pogrešno nastrojen. Mada mislim da to nikome i ne bi palo na pamet - kaže mladi gazda kafane.

Na pitanje da li je neko od političara podržao akciju, probao neko od jela, Cucić kaže da su političari česti gosti, ali da protiv nezavisnosti Kosova još nijedan od njih nije jeo.

- Do sada su kod nas u kafanu dolazili razni političari, ali ne i na ovu konkretnu akciju. Od nekih smo dobili usmenu podršku jer im se sviđa koncept. Mada, većina njih ne želi da se eksponira - konspirativno kaže Vojin.
Na našu primedbu da bi konceptualno to bila idealna kafana za Ivicu Dačića, kako zbog socijalističkog prizvuka, tako i zbog trenutne akcije, Vojin kaže da je šef diplomatije već bio gost.

Bio je nekoliko puta, ali ne i za vreme trajanja ove konkretne akcije. Još dok je bio ministar policije. Nismo ga zvali, valjda će se setiti da dođe (smeh). U kafani nam je gost bio i Antonio Guteres pre nego što je izabran za sekretara Ujedinjenih nacija. On nas je oduševio. To je čovek koji jedan dan sedi s Trampom, a onda sledećeg uđe u našu kuhinju i popriča s kuvaricom Nadom. Da budem iskren, pokušavali su da se sporazumeju, ali je to malo teže išlo. Šta su pričali? Pa šta se desi u kuhinji, ostaje u kuhinji (smeh). Čovek je prijatan i prizeman. Nije imao nikakvih prohteva i posebnih zahteva. Posle nam je, prilikom sledeće posete Srbiji, ponovo došao. Jeo je naše nacionalno jelo, bio je radoznao da proba - objašnjava Cucić.

Humanost na delu

Osim na akciju protiv nezavisnosti Kosova, ova specifična kafana ozbiljno se bacila i na humanitarni rad. Zajedno sa organizacijom „Srbi za Srbe", već je pomogla nekoliko porodica...
- Pored toga što i sami doniramo, u kafani su postavljene kutije u kojima gosti mogu da ostave svoj prilog. Najviše para gosti ostave kada, onako pripiti, izlaze iz kafane i vide kutiju, pa ih još ponese osećaj patriotizma (smeh). Od tog novca ćemo sada pomoći porodici Pržić s Kosova, koja živi u vrlo teškim uslovima sa četvoro dece. Pomogli smo već familiji iz Rripnja, kojima smo donirali 100.000 dinara, čime su dozidali kupatilo.