NAŠ GALEBE: Zašto su poginuli piloti Nenad Ćulibrk i Dejan Pandurović

NAŠ GALEBE: Zašto su poginuli piloti Nenad Ćulibrk i Dejan Pandurović


Da bi se sagledalo šta je uzrok padova letelica srpskog vazduhoplovstva, trebalo bi, pored ostalog, upoređivati i sate naleta pilota u odnosu na svaku katastrofu

„Supergaleb” srpskog ratnog vazduhoplovstva, koji se 7. aprila srušio u okolini Šapca i u kojem su poginula dvojica pilota, osma je letelicu koju je Srbija izgubila od ponovnog osamostaljenja 2006. godine, uz gubitak 13 života. Za isti period, svih osam suseda Srbije izgubilo je ukupno 17 vojnih aviona i helikoptera. Da li je to dovoljan razlog da se upali crvena lampica i razmotri šta je dovelo da toga da Srbija bude neslavni „lider u regionu” na tom planu.
Petar Vojinović, urednik specijalizovanog vazduhoplovnog portala Tanogsiks, međutim, smatra da te brojke nisu uporedive i da se ne može reći da postoji neki sistemski problem sa ispravnošću tehnike koju koriste Ratno vazduhoplovstvo i Protivvazduhoplovna odbrana Srbije.
Neke od susednih zemalja, kako kaže, i nemaju mlaznu avijaciju (Crna Gora, Makedonija i BiH). Hrvatska, istovremeno, ima manje aviona od Srbije (12 mig-21, od kojih je u letnom stanju najviše šest ili sedam) jer je koncentrisana na helikopterske snage.
– Trebalo bi upoređivati i broj sati naleta u odnosu na svaku katastrofu. Ti podaci nam, nažalost, nisu dostupni, pa je teško izvući jasan zaključak. Ako bi moralo da se konkretno odgovori na pitanje zbog čega najčešće padaju naši avioni, bila bi to kombinacija ljudskog i tehničkog faktora, kao i onoga što se zove rizik profesije. Tim redom – kaže Vojinović.
On, takođe, dodaje da je na osnovu kratkog snimka koji se pojavio na društvenim mrežama, a na kojem se vide poslednje sekunde leta „supergaleba” evidencijskog broja 23625, teško utvrditi šta bi mogao da bude uzrok nesreće, kao i zbog čega se nijedan pilot nije katapultirao iz aviona.

Šta pokazuje snimak

Piloti Vojske Srbije, inače, već godinama ne uvežbavaju proceduru iskakanja iz aviona jer Ratno vazduhoplovstvo nema trenažer katapultiranja.
A šta se na snimku vidi? Vidi se kako avion na maloj visini izlazi iz zaokreta i nosom udara u zemlju, na imanje mačvanskog domaćina Milete Mladenovića u selu Slatina kod Šapca.
Dok zvanična istraga ne bude dala više informacija, pretpostavke o uzroku pada kreću se u rasponu od otkaza rada motora, preko kvara na upravljačkim površinama koje bi onemogućile pilota da ispravi letelicu, pa do toga da je usled delovanja G sile pilot koji je upravljao avionom izgubio svest.
Na 19 sekundi dugačkom snimku, koji osim pada letelice registruje i krike užasa meštana Slatine koji sve to posmatraju, vidi se da se neposredno pre nego što je avion krenuo u poniranje jedan deo odvojio od letelice. To može da znači i da je došlo do uletanja ptice u uvodnik vazduha i eventualnog loma lopatice turbine motora.
Zato je veoma važna uloga komisija za istragu nesreće, koja je formirana odmah posle incidenta. Vojinović podseća da su komisije formirali i komandant RV, general-major Ranko Živak, i načelnik Generalštaba, general Ljubiša Diković, a da je ministar odbrane Zoran Đorđević naložio Inspektoratu odbrane da obavi vanredni inspekcijski nadzor, zbog čega uzrok nesreće ne bi trebalo da ostane tajna.
– Verujem da će javnost, za razliku od, recimo, slučaja „helikopter”, dobiti makar delimične informacije o uzroku nesreće i da će sve biti obavljeno relativno transparentno. Ove dve katastrofe nisu uporedive zbog toga što u ovoj nema političkog faktora – dodaje Vojinović.
Da stanje u srpskoj vojnoj avijaciji nije idealno, nije nikakva tajna. Činjenica je, međutim, i da je bolje nego pre, recimo, tri godine, kada je u jednom trenutku nebo iznad Srbije bilo gotovo nebranjeno jer nije bilo nijednog ispravnog lovačkog aviona koji bi mogao da poleti. Kuburilo se s rezervnim delovima, akumulatorima za pokretanje motora na lovcima mig-21 i mig-29, piropatronama za katapultiranje pilotskih sedišta…

Foto: AP

Foto: AP

Piloti Vojske Srbije već godinama ne uvežbavaju proceduru iskakanja iz aviona jer Ratno vazduhoplovstvo nema trenažer katapultiranja

Drugi po starosti

Avion koji se srušio proizveden je 1985. godine i bio je drugi po starosti u floti srpskih „supergalebova”. Jedini stariji G-4 pre nekoliko godina prefarban je u narandžastu boju i sada služi kao tegljač meta za gađanje artiljerijsko-raketnih jedinica RV i PVO Vojske Srbije.
Na poslednji let krenuo je oko 10 sati u petak, 7. aprila, sa aerodroma Batajnica, gde je bio u sastavu 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile. Pola sata kasnije, izgubljena je veza s letelicom. U padu su poginuli potpukovnik Nenad Ćulibrk (49) iz Komande RV i kapetan Dejan Pandurović (39), nastavnik letenja iz 252. eskadrile.
Komandant RV, general-major Ranko Živak, rekao je da je posada bila iskusna (obojica nastavnici letenja) i da su meteo-uslovi za let bili povoljni, kao i da je komanda normalno pratila let preko Inđije i Šapca, sve do pada. Krajnje neuobičajeno, Živak je osetio potrebu da napomene da je „supergaleb” s Batajnice „poleteo ispravan” kao da to nije savršeno normalna stvar i kao da je moglo biti drugačije. Da nije bio ispravan, niko ne bi dao dozvolu za poletanje. Moguće je, doduše, da je to bila samo nespretna izjava data u trenutku tragedije.
Šturi podaci saopšteni posle nesreće ukazuju na to da je posada bila na zadatku „redovne letačke obuke”. Amaterski snimci koje su načinili meštani pokazuju, međutim, da je avion pre pada bio u brišućem letu, odnosno neobično nisko za takav zadatak.
Redovna letačka obuka, naime, predviđa klasično letenje na većim visinama, dok je brišući let karakterističan za taktičku obuku pilota jurišne avijacije. A tada se to radi iznad poligona za dejstvo, a ne iznad naseljenog mesta.
„Supergaleb” koji se srušio kod Slatine je do 2010. godine bio u Crnoj Gori, kada je razmenom dobara Srbija preuzela šest letelica iz te bivše jugoslovenske republike. Avion je remontovan 2015. godine kao prvi iz grupe od šest „crnogoraca”, nakon čega je aktivno korišćen za obuku kadeta Vojne akademije i ostale zadatke.

Devetnaest padova G-4

Posle ove nesreće, Vojska Srbije ostala je, na papiru, sa 21 letelicom tog tipa, koje su raspoređene u 252. školsko-trenažnu eskadrilu u Batajnici, 241. lovačko-bombardersku eskadrilu u Kraljevu i u Sektoru za letna ispitivanja. Nisu, međutim, svi avioni u letnom stanju, a prema nezvaničnim informacijama, obuka se vrši na manje od 10 letelica.
Iako se „supergaleb G-4″ u upotrebi pokazao kao prilično bezbedan i siguran avion, pogibija dvojice pilota nije prva katastrofa s tim tipom letelice. Poslednji zabeleženi pad „supergaleba” datira iz 2008. godine, kada je na aerodromu Batajnica poginuo potpukovnik Sektora za letna ispitivanja Ištvan Kanas prilikom uvežbavanja akrobacija za nastup na aeromitingu.
U dosadašnjoj, više od 30 godina dugoj upotrebi zabeleženo je još 19 slučajeva u kojima su se avioni ovog tipa rušili – 15 mirnodopskih i četiri ratna. Piloti su nastradali u samo dva incidenta, dok su se 17 puta uspešno katapultirali.
Bilo kako bilo, Vojska Srbije ostala je bez još jednog aviona i dvojice pilota, a to su resursi koje kratkoročno nema načina da nadoknadi. Ne pomažu ni poređenja s nekadašnjom Jugoslovenskom narodnom armijom, koja je, na primer, samo u toku 1989. godine izgubila 11 letelica i osam pilota uprkos tome što su avioni bili mlađi i bolje održavani, a piloti imali više sati naleta jer se nije oskudevalo ni u čemu. JNA je imala načina da gubitke relativno lako i brzo nadoknadi. Vojska Srbije taj luksuz nema.

PADOVI LETELICA VOJSKE SRBIJE

24. septembar 2008 – „supergaleb” se srušio kod Batajnice; poginuo potpukovnik Ištvan Kanas.
21. maj 2008 – avion tipa „orao” srušio se kod Barande; major Tomas Janik spasao se katapultiranjem.
7. jul 2009 – avion mig-29 srušio se kod Batajnice; potpukovnik Rade Ranđelović se katapultirao, ali je preminuo od posledica povreda; poginuo je i vojnik Milan Ulemek.
3. jun 2010 – avion tipa „orao” srušio se u Gružansko jezero kod Knića; major Slobodan Jocić spasao se katapultiranjem.
26. septembar 2012 – avion tipa „lasta” srušio se u Novoj Pazovi; pilot major Goran Savić je poginuo, a kopilopt potpukovnik Tomislav Bećagović je uspeo da iskoči neposredno pre pada; „lasta” inače nema sedišta za katapultiranje.
15. novembar 2013 – avion tipa „orao” srušio se kod Mrčajevaca; major Ivan Pantić spasao se katapultiranjem.
13. mart 2015 – srušio se helikopter Mi-17 kod Surčina; poginula su četvorica članova posade: major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Ivan Miladinović i Nebojše Drajića; dvojica novopazarskih zdravstvenih radnika Dževad Ljajić i Miroslav Veselinović i pet dana stara beba.

GUBICI DRŽAVA U OKRUŽENJU OD 2006. GODINE

Hrvatska – tri aviona mig -21, jedan AT-802 i jedan transportni helikopter Mi-8
Mađarska – jedan JAS – 39 gripen i jedan Jak-52
Rumunija – jedan mig-21, jedan školski avion IAR-99 i jedan helikopter IAR-330 (rumunska verzija „pume”)
Bugarska – jedan mig-29
Makedonija – jedan helikopter Mi-17
Albanija – jedan helikopter EC-145
Crna Gora – dva helikoptera „gazela”
BiH – jedan helikopter Mi-8 i jedan helikopter UH-1

POSLEDNJI IZDANAK JUGOSLOVENSKE AVIO-INDUSTRIJE

Avion „supergaleb G-4″ poslednji je serijski proizvođen avion jugoslovenske avio-industrije i u naoružanju se nalazi 35 godina, mada su najstariji primerci u Vojsci Srbije proizvedeni 1985. godine. Fabrika „Soko” u Mostaru je za JNA proizvela ukupno 85 aviona G-4, dok je tadašnja Burma pre početka rata u Jugoslaviji stigla da primi samo šest od 12 naručenih aviona. Oni i dalje lete u oružanim snagama sadašnjeg Mjanmara. Avion je korišćen i u Vojsci Republike Srpske i u Crnoj Gori.
„Supergaleb” je razvijen u Vazduhoplovno-tehničkom institutu u Žarkovu da zameni školsko-borbeni avion „galeb G-2″. Prvi prototip aviona poleteo je 18. jula 1978. godine. Avion pokreće britanski motor „rols-rojs vajper” i razvija maksimalnu brzinu od 910 kilometara na sat. Od naoružanja nosi dvocevni top GŠ-23, kalibra 23 milimetra, i nešto manje od dve tone bombi i raketa. Osim za naprednu i borbenu obuku pilota, uspešno je korišćen u svim jugoslovenskim ratovima.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar