OKRUGLI STO O POGLAVLJU 27 PRISTUPANJA EU: Novi propisi o uvozu komunalnog otpada opasni po život

OKRUGLI STO O POGLAVLJU 27 PRISTUPANJA EU: Novi propisi o uvozu komunalnog otpada opasni po život


Novi propisi Zakona o životnoj okolini, koji su deo poglavlja 27 u pregovorima pridruženja Srbije Evropskoj Uniji, omogućili bi uvoz komunalnog otpada, koji bi se koristio kao gorivo u fabrikama cementa i mogao bi da bude štetan po zdravlje, zaključeno je u raspravi Okruglog stola koji je održan danas u Skupštini Srbije.

Skup je organizovalo udruženje „UNEKOOP” iz Paraćina, koje se bavi regionalnim razvojem, i Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), povodom predloga izmena Zakona o upravljanju otpadom.
Ilija Brčeski, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, naglasio je da je zahvaljujući lošim zakonima Srbija puna divljih deponija, kojih ima više od 3.000.

– U Srbiji nema dovljno kontrole odlaganja otpada, a objekti za istraživanje zagađenosti su izuzetno skupi. Uvek sam skeptičan prema naizgled pozitivnim merama koje bi mogle da budu opasne po zdravlje jer nemamo uslove da ih sprovedemo kako treba – izjavio je Brčeski.

Ilija Vukadinović, pedijatar iz Kosjerića tvrdi da Agencija za zaštitu životne sredine nema uslove da meri prisustvo novih štetnih gasova u vazduhu, od kojih je naročito opasan dioksin, koji uzrokuje rak i šećernu bolest i ne može se izbaciti iz tela i često se nalazi u hrani. Članovi građanskog udruženja “Ekološki pokret” iz Kosjerića, Vrbasa i Beočina, tvrde da se protive korišćenju uvoznog otpada kao goriva u njihovim cementarama, koje su, kako kažu, već veoma opasne po zdravlje meštana i kvalitet poljoprivrednih proizvoda.

– Predložene odredbe izmene zakona su samo još jedan način da se kompanije obogate na štetu malih opština. Želeo bih da podsetim je u Kosjeriću 80 posto punoletnih građana potpisalo da se na teritoriji naše opštine ne dozvoljava spaljivanje komunalnog otpada. U jednoj fabrici radi 200 ljudi, a peticiju je potpisalo 7.000 ljudi. Molim narodne poslanike da nas zaštite da ne bismo zarad profita jedne fabrike žrtvovali ceo grad – izjavio je jedan od aktivista “Ekološkog pokreta”.

Učesnici skupa pokrenuli su i pitanje novca za izgradnju pogona za spaljivanje otpada i održavanje sigurnosnih mera, koje bi bile skuplje od samog pogona, ali i tehnološke sposobnosti naše zemlje da se izbori sa zagađenjem. Naveden je primer Bugarske, u kojoj se otpad u fabrikama spaljuje samo jednom godišnje pod kontrolisanim uslovima, ali se zagađenje okoline ne kontroliše.

Skupu su prisustvovali i članovi Agencije za zaštitu životne sredine i Privredne komore Srbije, narodni poslanici, kao i predstavnici građanskih pokreta i lokalnih samouprava, ali predstavnika Ministarstva zaštite životne sredine nije bilo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar