ONI SU NAM KROJILI KAPU, 2.DEO: Makijaveli, diplomata i disident koga su Srbi tabloidno tumačili

Makijaveli. Aktuelniji nego ikada. Veliki mislilac, renesanski politički filozof, do tančina je prikazao tehnologiju vladanja čiji su principi do dan-danas ostali gotovo identični, samo su sredstva manipulacije i političkog obračuna u međuvremenu postala modernija, brža, efikasnija, perfidnija.

Kroz istoriju do naših dana, vladari, za ovih pet vekova od kako je Firentinac napisao svog "Vladara", na samo što su potanko izučili sve metode vladavine o kojim je pisao, već su ih do te mere uprostili, banalizovali, skoro tabloidno "iščitali", a sve kako bi opravdali najprljavija sredstva osvajanja i ostanka na vlasti.

I tako je na svim nivoima gde su skoncentrisani novac, vlast i moć - počev od vrha svetske piramide moći, od upravljanja globalnim političkih i finansijskim tokovima, do nacionalnih, lokalnih, pa i ovih naših srpskih, "šojićevskih" prilika.

U tom banalnom tumačenju naši uopšte nisu zaostajali, naprotiv, bar u proteklih stotinjak godina. Bilo da su ga čitali, bilo da su im ga prepričavali, jer su bili - nepismeni.

Knjiga koja je doživela najviše tumačenja u istoriji: "Vladaoc"

Loše tumačenje

Korupcija, postavljenje poslušnika na mesta na kojima bi trebalo da budu učeni i kvalifikovani, ucenjivanje političkih oponenata, medijski linč nepodobnih i oni koji pokušaju da misle svojom glavom, politička ubistva, sve su to metode čiji je koren u krilatici "cilj opravdava sredstvo".

Krilatici koja se pripisuje Makijaveliju, a koju on nikada, tako banalno nije izgovorio, niti napisao.

"Sredstva koja vladar primenjuje biće doživljena kao opravdana. Samo je potrebno navesti narod da misli kako su ona ispravna, što je tim pre lakše, ako upotreba sredstava donosi korist ", napisao je Makijaveli i ušao u istoriju kao utemeljivač realne politike koja, ovde i sada, mora da donosi praktične, surove odluke, koje se kose sa osnovnim moralnim principima. Svidelo se to nekome ili ne.

Tako je, svojevremeno, jedan srpski političar, govoreći o metodama vladanja, one kojima je do morala slao u crkvu. To jeste, donekle, bilo u makijavelističkom duhu, ali samo onoliko koliko je domonirala logika da postoje stvari koje kao država i društvo moramo da uradimo i prelomimo, koliko bolno bilo.

Snaga lava i lukavost lisice

Iza Makijavelija ostao je pojam makijavelizam, sinonim za apsolutistične, bezobzirne metode vladavine, vođene logikom "Bolje je da te se plaše nego da te vole, ako već ne mogu oba".

Makijaveli jeste propagirao beskurpulozne i svake etike lišene metode vladanja i to samo iz jednog razloga. On je prozreo "nestalnu i prevrtljivu ljudsku prirodu", koja se odlikuje pohlepom, častoljubljem i željom za vlašću, navodeći da vladar mora, između ostalog, imati snagu lava i lukavost lisice kako bi ukrotio i držao pod kontrolom nestalnu gomilu.

On je i napisao "Vladaoca" polazeći od stanovišta da je politika veština dolaska na vlast i očuvanja vlasti. Ipak, Makijaveli je u moru realno surovih preporuka vladarima imao i jedan humani cij - između ostalog i opstanak države i dobrobit opšteg interesa, jer, na zaboravimo, ovaj učeni Firentinac bio je veliki rodoljub, što se ne bi moglo reći za mnoge vladare koji su, površnim izučavanjem njegovog lika i dela, vođeni pohlepom, radili na tome samo da opstanu na vlasti, dok je pitanje opstanka države bilo sekundarno. Setimo se, uostalom, skorije srpske istorije.

Mnogi su, tako, tobože izučavajući ovog briljantnog političkog filozofa, "preskočili" baš onaj deo u kojem on piše o svojoj otadžbini.

"Najveće dobro koje se može učiniti, i Bogu najmilije, dobročinstvo prema svojoj domovini", napisao je Firentinac koji je o apsolutnoj vlasti imao kritičko mišljenje, ali je u kontekstu svojih metoda smatrao je da republika mora do samopožrtvovanja služiti opštem dobru.

Cezare Bordžija

Bordžije kao sudbina

Makijavelijeva lična i profesinalna sudbina bila je povezana sa porodicom Mediči. Bio je i svedok brutalnih metoda građenja države koje je sprovodio Cezare Bordžija i njegov otac papa Aleksandar VI, što će se kasnije odraziti i na njegov filozofski rad.

Bordžija je bio veoma sposoban general i državnik, koji je u tom periodu širio svoj uticaj i teritorije u centralnoj Italiji, koristeći često veoma okrutne metode. Nepomirljiv, odlučan, svirep i lukav - mnogi veruju da je upravo on poslužio Makijaveliju kao model savršenog vladara u istoimenom delu, koji će ujediniti iscepkanu Italiju.

Makijaveli se početkom šesnaestog veka bavio diplomatijom. Bio je rukovodilac službe za izradu svih državnih dokumenata u Firenci, uključen i u kontakte sa papom i vlastima drugih gradova-država.

Njegova karijera doživljava sunovrat povratkom Medičijevih na vlast, 1. septembra 1512. godine. Republika je pala, a Makijaveli otpušten iz službe. Medičijevi ga optužuju da je planirao izdaju i pobunu. Bacaju ga u tamnicu, muče ga, ali on ne priznaje umešanost u zaveru.

Istoričar, komičar, tragičar

Smilovao mu se jedan od potomaka Medičijevih, papa Lav X. Oslobađa ga i tada počinje najplodonosniji period njegovog književnog stvaralaštva. Povlači se na imanje San Kašano nadomak Firence. Tamo, u miru, piše i dopisuje se sa svojim prijateljem Frančeskom Vitorijem. Upravo je ta prepiska, pored pisama Lorencu de Medičiju bila uvod u "Vladaoca".

Iako nikada nije stekao simpatije Medičijevih, dobija odobrenje da pred kraj života napiše zvaničnu istoriju Firence (završio je 1525. godine)

Sam Makijaveli će u jednom od poslednjih pisama prijatelju, sebe označiti kao "istoričara, komičara i tragičara“.

Do poslednjeg dana nadao se da će ga pozvati da se vrati na stari položaj, ali, republikanci su mu zamerili i ono malo naklonosti Medičijevih. Nikolo Makijaveli umro je razočaran 21. juna 1527. godine kada se Firenca ponovo oslobodila tiranije Medičijevih i postaje republika. Sahranjen je u crkvi Santa Kroče.

TAKO JE GOVORIO MAKIJAVELI

Evo šta još u "Vladaocu" Makijaveli preporučuje onima koji su na vlasti:

• Prvo što treba da uradimo kako bismo procenilii inteligenciju vladara jeste da pogledamo ljude kojima je okružen.
• Dvostruko je zadovoljstvo prevariti varalicu.
• Ukoliko hoćemo da nanesemo bol nekom čoveku, to treba biti učinjeno sa takvom ozbiljnošću da se nebismo bojali njegove kasnije osvete.
• Čovečanstvo je licemerno, nestalno i pohlepno za moći.
• Mudar čovek radi odjednom ono što budala radi na kraju.
• Onaj koji vara će uvek naći one koje će lako prevariti.
• Što je više peska proteklo kroz peščani sat, to se jasnije vidi kroz njega.
• Onaj koji želi da ga poštuju mora znati kako da komanduje.