PARANOJA ILI RAZLOŽAN STRAH: Postoji li privatnost u digitalnom dobu?

Iako, globalno posmatrano, digitalna bezbednost stoji neprekidno na staklenim nogama, Srbija se ipak, ne kotira uopšte loše na svetskoj skali sajber bezbednosti, posebno kad je reč o koorporativnom sektoru – nalazimo se na 10 mestu, od ukupno 69 zemalja koje su učestvovale u anketi.

Slučaj Zakenberg i Fejsbuk „nameštanje“ predsedničkih izbora, Anonimus, hakovan Jutjub, Amerika optužuje Kinu za krađu intelektualne svojine i softvera nove generacije, horde novorođenih malvera koji cirkulišu digitalnim krvotokom sveta da bi završili u vašem poštanskom sandučetu, jesu sve činjenice koje govore da se u poslednjih mesec dana informaciona bezbednost žestoko poljuljala pred udarima sajberkriminala, još jednom.

I sve te sajber-katastrofe su se dogodile u zadnjih mesec dana, a šta reći onda za čitavu godinu, ili deceniju unazad? Svakodnevno stižu nove prijave izgubljenih identiteta, bankovnih računa koji su prošli hakersku čistku, prevara, privatnih podataka koji su izloženi svetu bez saglasnosti.

Čovečanstvo je danas digitalizovano, živi kroz računare, i ne može drugačije funkcionisati, svidelo se to nama ili ne. Kompjuteri su naši „prozori u svet“, kako za obične blogere, tako i za najveće koorporacije i konglomerate sveta.

Danas, izgleda, svako može biti sledeća meta sajber terorizma, pa je zato pitanje digitalne, informacione bezbednosti i privatnosti podataka jedno od njavažnijih problema današnjice, kojem se izgleda, uprkos ogromnom trudu, još ne može naći adekvatno rešenje.

„Sajbernapadi su opasnost za pojednice, koorporacije, ali posebno i decu, koja su česta žrtva prevara na internetu“, izjavila je danas na današnjem samitu o koorporativnoj bezbednosti digitalnih podataka „IDC Security Roadshow 2018“, Tatjana Matić, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, dodavši da se ovi napadi šire po čitavom svetu, i da je potrebna međunarodna saradnja kako bi im se stalo na put.

Sa njenom izjavom se saglasio i Kajl Skot, američki ambasador, koji je dodao da su naši životi postavljeni onlajn, i budući da smo svi konektovani, od digitalne tehnologije zavisi i naša lična bezbednost.

Ipak, izgleda da je digutalnu bezbednost teško doseći. Teškoća leži u tome što sa jedne strane postoji potreba da sajber prostor ostane slobodan, a sa druge neophodno je uvesti i zakone
za zaštitu i privatnost korisnika. Ilustrujući taj problem, Martin Boret, IBM inžinjer, slikovito je
uporedio bezbednosne sisteme sa srednjovekovnim zamkom, čije su zidine mogle opstati sve dok
se nije pojavio prvi top. Posle udara topa, zamak se morao konstruisati na drugi način, kako bi
izbegao osvajanje. Izgleda je je ova mala metafora o ratu prilično pogodna, kad je reč o
bezbednosti podataka.

Zapanjujući podatak otkriva da čak 77 posto koorporacija ne zna kako da se odbrani ili reaguje kada ih pogodi hakerska podvala i krađa podataka, a da bi situacija po kompanije izgledala još gore – često prođe i do 6 meseci (dakle pola godine!), pre nego što se uopšte registruje narušavanje sajber bezbednosti.

Hakeri i sajber teroristi su često inovativni u svojim podvalama, i izgleda da„superpametni“ virusi, koji kradu podatke iz naših računara, i kakve viđamo u naučnofantastičnim filmovima, nisu jedini način da se izvrši upad u sistem.

„Nekad je za to dovoljan i „najstariji trik u knjizi“, „zaraženi“ prilog u mejlu, ili čak običan telefonski poziv, tokom koga vam govornik zahteva lozinku za pristup, tvrdeći da je iz drugog sektora firme. Ima uvek onih koji upadnu u tu zamku, dok ponekad ljudi ostave i USB uređaje sa virusima, i kad proradi obična radoznalost, zaposleni ih ubace u kompjuter da vide šta se tu krije, i onda nastane haos“, objasnio je Ivan Sedinić, predstavnik nemačke grane Telekoma, i jedan od govornika na samitu.

Problem je izgleda i u tome što bezbednosnim sistemima često nedostaju same osnove, dakle načini da se otkriju upadi, ili znanje kako da se efektno blokira napad, jer još uvek postoji manjak stručnjaka koji se bave ovim pitanjem.

Iako, globalno posmatrano, digitalna bezbednost stoji neprekidno na staklenim nogama, Srbija se ipak uopšte ne kotira loše na svetskoj skali sajber bezbednosti, posebno kad je reč o koorporativnom sektoru – nalazimo se na 10 mestu, od ukupno 69 zemalja, koje su učestvovale u
anketi.

Digitalna i virtuelna stvarnost je budućnost čovečanstva, i neprestano taje rat između sajber terorista i IT inžinjera. Kako bi se smanjio rizik od sajber napada neophodno je neprestano podizati svest o značaju adekvatne zaštite digitalnog sektora, što se može ostvariti kroz detaljno
informisanje o napretku IT tehnologija, treninzima, radionicama i dobrom organizacijom.