PORTRET BRATISLAV BATA DIKIĆ: Orao među kokoškama

Da li je iskusni specijalac krenuo u diverziju, u rušenje premijera druge države, a da prethodno nije obezbedio logistiku koja će mu omogućiti bezbedno povlačenje ako plan krene po zlu? Ili je Bata zaista krenuo pod Ostrog, ili nije uspeo da preboli način na koji se država Srbija sa njim obračunala?

Bivšem komandantu Žandarmerije Srbije Bratislavu - Bati Dikiću u Podgorici je određen pritvor do mesec dana zbog sumnje da je organizovao grupu s ciljem da u izbornoj noći u Crnoj Gori izazove nerede. Na teret mu se stavlja terorizam u pokušaju.

Kako se više puta odlikovani general srpske policije našao u situaciji da ga Specijalno tužilaštvo Crne Gore sumnjiči za najteža krivična dela? Odgovor se možda krije u događaju od pre nešto više od godinu dana, pred tadašnje crnogorske parlamentarne izbore. Za stolom u bašti beogradskog restorana "Večiti mladoženja" neobično društvo - na čelu bivši vlasnik jednih novina, zatim kontroverzni biznismen (čitaj kriminalac), do njega stručnjak za politički marketing, dvojica tipova iz stranih ambasada i jedan novinar. Teško bi ih bilo okupiti da nije zajedničkog imenitelja - Caneta i Mila - i za njih večnog pitanja - kako ih srušiti. Posle izvesnog vremena pridružuje im se i Dikić. Novinar ustaje, pozdravlja se sa bivšim komandantom i citira Njegoša, dovoljno glasno da prekine razgovor za stolom: "Zlo je vrijeme orla naćeralo da zimuje među kokoškama." Bata se iskreno nasmejao. Ostali kiselo.

Otkud orao među kokoškama?

To je zasigurno jedan od težih perioda u životu Bate Dikića - prvo se protiv njega vodila medijska hajka da je vođa najopasnije kriminalne grupe u Srbiji, potom je smenjen sa mesta komandanta Žandarmerije, a kako nesreća nikad ne dolazi sama, Bati je ubrzo konstatovan karcinom jezika, posle čega je u dva navrata operisan. Nepunih mesec dana posle ručka u "Večitom mladoženji", gde su se zalogaji prekidali Milom i Canetom, Bata je otišao u Hilandar. Da li je tamo pronašao duhovni mir i da li je uspeo da preboli način na koji se država sa njim obračunala, oni koji ga poznaju kažu da u to nisu sigurni.

U vreme rata na Kosovu 1999. godine Dikić je kao pripadnik prištinskog odreda SAJ-a ukazom Slobodana Miloševića odlikovan ordenom za hrabrost. Ubrzo posle toga, međutim, mladi srpski specijalac počinio je, slikovito objašnjeno jednim novinskim naslovom, "malo ubistvo među prijateljima". Na povratku iz jedne akcije na Kosovu, u nameri da ispadne "faca", Dikić se obratio pripadnicima beogradskog SAJ-a rečima: "Šta je, Beograđani, ne podnosite vrućinu?!" Potom je raspalio rafal iznad njihovih glava. Jedan specijalac samo se srušio. Metak je rikošetirao i usmrtio ga. Dikić za ovo nikad nije odgovarao.

Dve godine kasnije prelazi u sastav Žandarmerije, a na njeno čelo dolazi 2009. godine, na predlog tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića, koji će ga kasnije smeniti "zbog obraza". Bivši predsednik Srbije Boris Tadić odlikovao ga je 2011. godine Zlatnom medaljom za otkrivanje ratnih zločina nad nealbancima na Kosovu, a vojne bezbednosne službe imaju podatke da albanski teroristi spremaju atentat na prvog čoveka Žandarmerije.

Na povratku iz jedne akcije na Kosovu, u nameri da ispadne "faca", Dikić je raspalio rafal iznad glava pripadnika beogradskog SAJ-a, a jedan specijalac samo se srušio

Te godine desio se i prvi pokušaj rušenja Bate Dikića. Naime, tadašnji načelnik UKP-a Rodoljub Milović sačinio je službenu belešku o tome da Dikić neovlašćeno prisluškuje svoje najbliže saradnike, kao i vrh tadašnje vlasti, uključujući i predsednika Tadića. Milović je tražio da se UKP-u omogući ulazak u bazu Žandarmerije kako bi se eventualno potvrdile ili otklonile sumnje u nezakonito prisluškivanje. Ovu situaciju amortizovao je tadašnji šef policije Ivica Dačić tako što je formirao komisiju koja nikada ništa nije utvrdila. Nije se saznalo koliko ima istine u tome da je Dikićev prethodnik Borivoje Tešić u vreme vladavine DSS-a, preko određenih fondova, nabavio prislušne uređaje, koje je Dikić nasledio i nije imao nameru da ih stavi van funkcije iako je to bilo mimo pravila.

U vreme sukoba Dikića i Milovića na auto-putu Beograd-Niš dogodio se incident koji je vrh tadašnje policije pokušao da zataška. Naime, na kraju jedne radne nedelje, dok je putovao u rodni Niš, gde mu živi porodica, Dikić je posumnjao da ga prati jedno vozilo, pa mu je na isključenju sa auto-puta napravio "sačekušu" i pohapsio više pripadnika policije koji su kod sebe imali lažne legitimacije SBPOK-a. Dikić ih je priveo u jedan niški objekat, a priča se da ih je poterao da mu očiste cipele "da ih ne bi uprljao dok ih šutira". Potom je krenuo redom da zove policijski vrh, od Veljovića, Bate Đurovića... Svi su redom rekli da nemaju pojma o čemu se radi, a kad je pozvao načelnika UKP-a i upitao ga ko su ova četvorica, Milović je s druge strane žice zaurlao: "Nemoj da si dirnuo moje ljude!" Ali cipele su već bile očišćene...

Ubrzo posle toga UKP ponovo piše strogo poverljivu službenu belešku o tome da je Dikić pokušao da likvidira dvojicu pripadnika iz Sektora unutrašnje kontrole. Službena beleška osvanula je u dnevnim novinama, pojačana tekstovima o tome da je Dikić na čelu kriminalne grupe koja se bavi trgovinom droge, reketom, ucenama... Bata pokušava da dođe do medija i da pokaže službene beleške koje su sačinili njegovi oficiri za bezbednost, u kojima piše suprotno od onih Milovićevih, odnosno da su dvojica iz Sektora za unutrašnju kontrolu dolazili u Niš u nameri da ozvuče Batinog odličnog prijatelja. Međutim, otkriveni su, i tako je propao i drugi pokušaj njegovog rušenja, a tužilaštvo je odustalo od gonjenja Dikića, njegovog rođenog brata i grupe žandarma usled nedostatka dokaza za bavljenje kriminalom. Tako su ostale nerazjašnjene sumnje načelnika UKP-a koji je uhvatio razgovore pojedinih pripadnika niškog odreda Žandarmerije. Oni su, navodno, dovođeni u vezi sa kombijem u kom su prevoženi narkotici, a kad su shvatili da im Milović diše za vratom, kombi su spalili, i nesmotreno, o toj akciji uništenja dokaza pričali telefonom.

Oni koji poznaju Dikića nisu sigurni u to da li je boravkom u Hilandaru pronašao duhovni mir i da li je uspeo da preboli način na koji se država sa njim obračunala

Bata je konačno "poginuo" kad je pripadnik Žandarmerije iz Kraljeva ubio dvojicu. Tadašnji direktor policije Milorad Veljović sazvao je konferenciju za novinare da saopšti da je ovaj događaj prelio čašu, da smenjuje Batu "jer mu obraz ne dozvoljava drugačije". Dikić je smenjen, ali istovremeno i unapređen u savetnika tog istog direktora! Ubrzo je stigla bolest...

Dikić odlazi u penziju, zimuje među kokoškama, i sad je u pritvoru. Navodno je počeo štrajk glađu i žeđu jer je, kako je izjavio na saslušanju, hapšenje koje mu je organizovano u nedelju u Podgorici "za njega jedna velika nepravda i veliki udarac na njegovu čast i dostojanstvo i sve ono što je on godinama, radeći kao lice koje se bavilo veoma odgovornim poslovima u državi Srbiji, doživelo u Crnoj Gori". Rekao je da nije terorista u pokušaju već da je krenuo u manastir Ostrog.

Posle njegovog hapšenja premijer Aleksandar Vučić davao je izjave da nije siguran u optužbe protiv Dikića, da naše službe imaju drugačije podatke. Ova Vučićeva retorika identična je onoj kada je na konferenciji za novinare, prilikom smene načelnika UKP-a Milovića, izjavio: "Ja i dalje verujem da je Milović pošten policajac." U međuvremenu, u javnost su procurili prisluškivani razgovori između Dikića i izvesnog Sinđe, sa kojim je navodno trebalo da ruši Mila u nedelju.

I tu se postavlja logično pitanje - da li je jedan iskusni specijalac krenuo u diverziju, u rušenje premijera druge države, a da prethodno nije obezbedio logistiku koja će mu omogućiti bezbedno povlačenje ako plan krene po zlu? Ili je Bata zaista krenuo pod Ostrog, ili nije uspeo da preboli način na koji se država sa njim obračunala?document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);