POVRŠINSKI KOP: Insajder novinarstvo Brankice Stanković

POVRŠINSKI KOP: Insajder novinarstvo Brankice Stanković


Demonstracija kvaliteta koji poseduje Stankovićeva u prošlonedeljnoj “Insajder” debati bila je iz potpuno istog arsenala koji je upotrebljen u ranijim godinama pregalačkog stvaralaštva pomenute. Poglavito u serijalu “Insajder”, koji je i ime dobio valjda sa namerom da blago zamiriše na pandursko/udbaško/obaveštajno sredstvo za specijalni rat u srpskim medijima

Ako neko izgleda kao patka, hoda kao patka, oglašava se kao patka, onda je reč najverovatnije o patki, kaže engleska poslovica. Tu dileme nema. Ono što vidiš, čuješ i razumeš je upravo to. Nije plod individualne uobrazilje. Patka je patka. Bez obzira na to što ona kaže da nije. Opet je patka i opet je žuta. Makar bila i ona novinarska.

Brankica Stanković je prošle nedelje u “Insajder” debati emitovanoj na TV “Prva” pokazala u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem da je potpuno odbranila čast svoje profesije. Zaista to mislimo i iskreno čestitamo. Gospođica Stanković je demonstrirala nešto što uporno izlaže kroz sve epizode svog famoznog serijala “Insajder”. Ukratko, vrlo malo zna o temi o kojoj govori, ne barata činjenicama, ne poznaje zakonske okvire u kojima se kreće tema, ali je zato spremna da to jasno i glasno kaže i pokaže. Verovatno je i sam Vučić bio u čudu kada je nakon deset minuta posumnjao da žena preko puta njega ne zna baš o čemu priča. Prva dva zicera koja mu je Brankica Stanković plasirala u zbunjenosti nije iskoristio, ali je svaku sledeću šansu zakucao ostavljajući sagovornicu bez teksta. Ako ste čitali Šopenhaurevu “Erističku dijalektiku”, znate o čemu pričamo. Brankica to sigurno nije čitala. Videlo se iz priloženog.

ĐAVO U DETALJIMA: Prodao im je trik, najveći koji je mogao, i ubedio ih da se on po ceo dan samo njima bavi

Demonstracija kvaliteta koji poseduje Stankovićeva bila je iz potpuno istog arsenala, upotrebljenog u ranijim godinama pregalačkog stvaralaštva pomenute. Poglavito u serijalu „Insajder”, koji je i ime dobio valjda s namerom da blago zamiriše na pandursko/udbaško/obaveštajno sredstvo za specijalni rat u srpskim medijima. Ambiciozno zamišljen projekat se pretvorio u prethodnicu rada državnih organa koji bi se trebali baviti borbom protiv organizovanog kriminala. Prvo bi „Insajdser” objavljivao, uglavnom podatke iz krivične prijave, čak i ranije, dok se prijava kreira u generalskim glavama, a onda bi za njima sledila asanacija terena pa optužnice. No, rezultati na sudu su bili mršavi. Tako, na primer, na stranici „Insajdera” o serijalu „Patriotska pljačka” kažu „da je u periodu od 2001. do 2004. godine na Kosovo odlazilo 650.000 evra dnevno iz budžeta Srbije, pod izgovorom pomoći ugroženom srpskom stanovništvu. U nedostatku kontrole, rezultati ovih izdvajanja iz budžeta su brojne zloupotrebe i bogaćenje lokalnih moćnika na Kosovu, dok su Srbi u enklavama kojima je novac bio namenjen jedva preživljavali.

Uprkos brojnim navodima o zloupotrebama iznetim u dva serijala, 2012. i 2014, za ovu, kako oni nazivaju, pravu pljačku budžeta, do danas niko nije odgovarao. ‘Insajder’ zbog toga priprema treći serijal o tome koliko novca Srbija sada izdvaja za Kosovo, gde taj novac završava, da li su uspostavljeni mehanizmi kontrole, ali i zbog čega su svi dokazi o zloupotrebama ovih sredstava ostali samo mrtvo slovo na papiru. Posle prvog serijala ‘Insajdera’ 2012, brojne otkrivene zloupotrebe u svom izveštaju potvrdio je anketni odbor Skupštine Srbije (u vreme vlasti DS i Borisa Tadića). Iako se u izveštaju navodi da je zloupotreba trošenja novca koji se iz budžeta Srbije izdvaja za Kosovo poprimila zabrinjavajuće razmere, taj dokument se nikada nije našao na dnevnom redu Skupštine Srbije.

Ispostavilo se, prema njihovom istraživanju, da je taj novac odlazio za uvećane plate i naknade čak i onima koji ne žive na Kosovu, za finansiranje lokalnih opština, fiktivnih javnih preduzeća, za njihove fiktivne upravne i nadzorne odbore, za projekte koji nisu završeni, za provizije pojedincima u raznim poslovima.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je u januaru 2016. optužnicu protiv nekadašnjeg šefa Koordinacionog centra za KiM Nebojše Čovića i još šest osoba zbog malverzacija s novcem namenjenim Srbima na Kosovu. Protiv Čovića i ostalih, Tužilaštvo za organizovani kriminal sprovelo je istragu zbog sumnje da su od januara 2003. godine do sredine septembra 2005. godine zloupotrebili službeni položaj i položaj ovlašćenog lica za primanje mita, a u vezi sa otkupom i izgradnjom nekretnina. Oni su osumnjičeni za pribavljanje protivpravne imovinske koristi u iznosu od oko 10 miliona evra. Međutim, dva meseca kasnije, Specijalni sud je odbacio optužnicu.” Znači, ćorak!

Brankica Stankovic mc-rsGospođica Stanković je demonstrirala nešto što uporno demonstrira kroz sve epizode svog famoznog serijala “Insajder”. Ukratko, vrlo malo zna o temi o kojoj govori, ne barata činjenicama, ne poznaje zakonske okvire u kojima se kreće tema, ali je zato spremna da to jasno i glasno kaže i pokaže

Nadalje, u serijalu „Nemoć države” prikazano je da se huligani, pod izgovorom patriotizma, nacionalizma, borbe za srpsku stvar i ljubavi prema sportu, često za potrebe raznih pojedinaca pretvaraju u pravu armiju razbojnika. „Ne samo što ruše grad i prebijaju svakoga ko im zasmeta, već im često pozivanje na patriotizam služi samo kao paravan za razna krivična dela. Jedna epizoda bila je i posvećena paljenju Američke ambasade nakon mitinga ‘Kosovo je Srbija’ u februaru 2008. Za taj događaj, Viši sud u Beogradu 14. novembra treba da donese presudu optuženima za napad, ali suđenje odgovornima za to što policija nije zaštitila diplomatska predstavništva nije ni počelo.

Prema saznanjima ‘Insajdera’, optužnica protiv pet bivših policijskih funkcionera napisana je na više od sto strana i tereti ih zbog iskorišćavanja svojih službenih ovlašćenja i nevršenja službene dužnosti, nanošenja štete objektima ambasada SAD i Nemačke, kao i zbog toga što su opšte opasnim radnjama izazvali opasnost za život i telo ljudi. Optuženi su Slobodan Vukolić, tadašnji načelnik Uprave policije za grad Beograd, koji je tog dana bio šef štaba; Stevan Bjelić, načelnik Policijske uprave za grad Beograd; Mladen Kuribak, tada načelnik Uprave policije MUP RS; Zoran Rašković, tada zamenik komandanta štaba i načelnik Odeljenja za operacije Žandarmerije; i Bojan Marković, tada komandant odreda Žandarmerije u Kraljevu.
Optužnica je podignuta 20. aprila ove godine, a sudu je dostavljena 8. maja, međutim, sud je još nije potvrdio.” Opet ništa.

Serijal koji je proslavio Brankicu Stanković, afera „Kolubara”, još uvek nema sudski epilog. „Insajder” je 2011. godine emitovao serijal „Prevara veka” o zloupotrebi iznajmljene mehanizacije čiji drastičan rast za troškove mehanizacije počinje 2006, da bi počeli da se smanjuju 2010. godine.
„Međutim, suđenje nekadašnjem direktoru Rudarskog basena ‘Kolubara’ Draganu Tomiću i još 27 optuženih rukovodilaca tog preduzeća i njenih zavisnih preduzeća, ali i vlasnika privatnih firmi optuženih da su zloupotrebama oštetili ‘Kolubaru’ za više od milijardu dinara, počelo je 27. juna, posle šest godina.

Danas, skoro deceniju kasnije, većina tih medijskih istraga nema sudski epilog. Kada nedostaju dokazi, znači da istraga nije bila dobra. Čak i ona istraga koja se vodila u medijima. I njoj fale činjenice

Ukupno 28 optuženih Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti da su zloupotrebom položaja od 2006. do 2009. oštetili ‘Kolubaru’ za iznos od tadašnjih oko 11 miliona evra.”
Sam „Insajder”, pozivajući se na pisanje drugih medija, kaže u maju ove godine da se optužnica odnosi samo na godinu i po dana poslovanja „Kolubare” (?!), ali i da je „činjenica da optužnicom nije obuhvaćen period kada su mašine u ‘Kolubari’ imale firme Dragana Markovića Palme, dok je u optužnicu uvršten Radosav Savatijević Kene. Za razliku od Markovića, Savatijevićevi poslovi s ‘Kolubarom’ obuhvaćeni su optužnicom pošto je tom preduzeću iznajmljivao mašine i u periodu kada je bio samo privatnik, a na koji se optužnica odnosi.”
Samo u ovim primerima na desetine ljudi je bilo javno žigosano, optuženo s TV ekrana bez ikakvog prava na prezumpciju nevinosti. O istragama i redosledu hapšenja su saznavali u emisijama „Insajdera”. Danas, skoro deceniju kasnije, većina tih medijskih istraga nema sudski epilog. Kada fale dokazi, znači da istraga nije bila dobra. Čak ni ona istraga koja se vodila u medijima. I njoj fale činjenice.

Da se vratimo fenomenu „Insajder” novinarstva. Bićemo slobodni da pomislimo da je Brankica Stanković najveći tabloidni novinar u Srbiji. Ovo pomišljamo jer polazimo i prihvatamo činjenicu da je ona najveći novinar u Srbiji trenutno. A s obzirom na to da je njen rad u potpunosti zasnovan na tabloidnim principima, ergo, ona je najveći tabloidni novinar. Bez ikakve potrebe za nekom dubljom analizom, sama demonstracija umeća Brankice Stanković, u kojoj ona 1. ne vlada u potpunosti temom koju obrađuje, 2. izvodi pogrešne zaključke zasnovane na pogrešnim premisama, 3. iskazuje bitan nedostatak dijaloške kulture (prekida sagovornike, podiže ton, negira činjenice…) sve to, čak i po standardima koje definiše npr. Kolin Sparks i Džon Tuloh u svojoj knjizi „Tabloidne priče”, u potpunosti i bez ostatka se svrstavaju u tabloidan vid novinarstva. Znamo da se to društveno-političkim radnicima neće svideti, ali to je naprosto tačno.
Tabloidno novinarstvo je ono novinarstvo zasnovano na nedovoljno proverenim i potvrđenim činjenicama, pogodnim da se uz odgovarajuće tehnike poput vizuelizacije sadržaja, naglašavanja pojedinih činjenica svesno ili nesvesno istrgnutih iz konteksta i senzacionalizma dovede u nivo maksimalno prijemčiv najširem auditorijumu. Da li je Brankica Stanković tipičan primer tabloidnog novinarstva, u kojem dominira površnost, ostrašćenost ili emocionalnost, reinterpretacija činjenica, pseudoetički normativi, arbitrarnost itd. Opet dođemo na isto.
Inače, drugo ime za tabloidno novinarstvo je žuta štampa ili žuto novinarstvo. Ne verujemo da je Ervin Vardman, urednik „Njujork presa”, koji je skovao ovaj izraz, imao Brankicu na umu. Ali žuto novinarstvo je nekako termin koji se sam po sebi nameće kada pomislimo na patku.

  1. 1
    Šeki

    Naime, učesnici obično nisu ravnopravni partneri, otuda se slabiji oseća povređenim, pati zbog toga i iz ogorčenja pribegava nekorektnim potezima, šikanama i grubostima. Slabiji partner upravlja svoj razum još samo na lukavstva, trikove i svakojake podvale “da bi kompenzirao svoju inferiornost”. Zbog tamnih strana naše prirode, zbog “moralne pokvarenosti ljudi” dolazi do toga da partneri u diskusiji ne deluju intelektom već voljom, intelekt im služi samo kao “maska volje”, piše Šopenhauer, anticipirajući saznanja psihoanalize, kao i filozofske antropologije u našem stoleću.
    Brankica je razotkrila neistine kojima se sagovornik služio. O pristojnosti sagovornika, prekidanjem voditeljke i usmeravanju odgovora od teme postavljenog pitanja služio se iznošenjem ne istina.
    Postavljanjem podpitanja ozbiljno ga je nacela.

+ Ostavite komentar