Prođe još jedan Sajam knjiga: Nije bilo lako pobediti cene, ali pisci su odbranili čast knjige

-Na sajmu se mobilni telefoni ne isključuju, svaki zvuk i vibracija su dobrodošli.  Sajam knjiga se  ukazuje kao jedno od retkih mesta bez pokondirenosti gde možemo videti svoj narod. U vreme fascinacije tehnologijom, mnogi čitaoci su se preselili na ekrane, a knjiga na druge medije. Uprkos trijumfu tehnologije, knjiga opstaje. Čitaoci, možda sam ovo trebao svima poslati na Viber grupu, ali sam se za ovu priliku odlučio za tradicionalnu formu. Hvala što ste me slušali.

Pozdravne reči Matije Bećkovića mogle su označiti i završetak sajma. Puno ljubitelja knjiga bilo je i ove godine, a svi koji su došli samo da se pohvale da su bili na sajmu knjiga bili su samo obavezna gužva.

Sajam je uveliko počeo, a ekipu Ekspresa zanimalo je kakvi su utisci posetilaca, šta misle o cenama, znaju li da će Kija Kockar potpisivati svoju prvu knjigu...

U podzemnom prolazu najpre smo naišli na Mirjanu i Zagu, dve prijateljice koje svake godine dolaze na Sajam.

-Jako je malo vremena da se to u jednom danu ili popodnevu sagleda sve. Sajam je bogat novim knjigama, samo je pitanje koliko su one pristupačne u ovakvom vremenu. Nisam zadovoljna cenama. Knjige koje se mogu kupiti po nižim cenama, nisu svera mog interesovanja u ovim godinama.Volim da čitam biografije - kaže Mirjana Jančić, penzionisani inženjer tehnologije.

Njena prijateljica, Zaga Petrović,  nije krila oduševljenje Sajmom.

- Dolazim i po dva-tri puta, jer se ne može sve pogledati odjednom. Oduševljena sam ovogodišnjom pudom odnosu na ono ranije što smo imali. Mnogo čitam pošto sam u penziji. Član sam biblioteke na Čukarici. Obavezno uzmem po jednog nobelovca i nekoliko knjiga iz beletristike. Trenutno čitam roman Sestre Romanov - kaže nekadašnja profesorka filozofije u jednoj beogradskoj gimnaziji.

Ostavili smo ove dve penzionerke da ćaskaju o novim delima i uputili se dalje ka stepenicama. Zatim smo sreli dvojicu momaka koji su takođe komentarisali cene.

-Nisam zadovoljan cenama velikih izdavačkih kuća, a manji izdavači tvrde da imaju previše konkurencije. Jedna žena na štandu nam je čak ponudila da prodajemo knjige poznatih ekonomista po fakultetima. One se ovde prodaju za 100 dinara, a i pored te cene, nema zainteresovanih  - kaže Milan (20) koji  piše poeziju pa će u petak imati promociju svoje četvrte knjige. Najviše ga interesuju knjige iz političke teorije, a najveće iznenađenje mu je bilo to što je našao dela Tina Ujevića, koga nije mogao da nađe ni po antikvarnim knjižarama.

-Ove godine ima mnogo štandova za crkvenim knjigama. To je u redu, ali da prodaju monaške odežde, sveće, kandila, ikone to prevazilazi smisao samog Sajma. - ističe Milan Prosenica.

Na pitanje da li znaju da je rijaliti zvezda, Kija Kockar, izdala knjigu koja je na jednom od štandova njegov drug Pavle Janošević kaže:

-Videli smo, prekstili se i odmah otišli - a Milan dodaje:

-Mnogo je autora na sajmu za koje ne znam da li zaslužuju da se tu nađu. Ima pravo svako piše, ali izdavačka kuća gubi kredibilitet kad štampa takva dela.

Bilo je mnogo onih koji su nam se žalili na cenu karata. Jedna od njiih je i Rada Đokić (66) koja je bila sa suprugom Mićom.

-Mislim da bi trebalo da postoji mogućnost kupovine  grupne karte za penzionere kao u svetu. Napravili smo grupu sa još dvoje penzionera, jer sam mislila da treba najmanje četvoro da nas bude i da tada možemo ući po ceni od 150 dinara. Kada smo došli, rekli su nam da grupna karta važi za više od 20 ljudi i da spisak treba da bude overen. -Došli smo danas jer je porodičan dan. Na ulazu su mi rekli da nam treba minimum troje dece, što je manje od našeg republičkog proseka.

Na kapiji sajma zatekli smo tri nasmejane nastavnice kako prebrojavaju svoje učenike. Došli su iz Aranđelovca i svake godine dovode svoje gimnazijalce na Sajam, ali samo treći razred jer mesta bude malo, a zainteresovanost je uvek velika. Pitali smo Mariju Mladenović, profesorku književnosti kako uspeva da i pored digitalnih tehnologija koje su sve zastupljenije kod mladih, deci održi interesovanje za čitanjem.

-  Trudimo se da izbegavamo štandove gde se prodaju lagana štiva. Na časovima poredimo dela klasične literature sa beletristikom. Želimo da uvide koliko je klasika trajna, a koliko su te popularne knjige kratkog daha. Njih brzo zaborave, jer u njima nema ničeg svevremenog .Za razliku od svojih učenika, profesorka nije znala ko je Kija Kockar.

- Maločas sam su mi učenici rekli da je ona nečija žena čiji je muž bio u rijalitiju i da je njena autobiografija sada popularna, a onda smo vodili polemiku o tome da li treba da čitamo biografije takvih osoba. Niko od njih nije kupio tu knjugu.

- Vidim da ima puno dece, ali pitanje je koliko oni žele da budu ovde, a koliko su ih ovde doveli, naglašava Jelena Djordjević (23), studentkinja Fakulteta organizacionih nauka.  -Drago mi je što vidim da dosta dece nosi kese pune knjiga, ali sa druge strane ima dosta i onih koji došli da se slikaji i provedu. Mislim da se kultura čitanja gubi. Zanimljiviji im je da provode vreme na društvenim mrežama, nego da čitaju. Bitno je da se postavi neki Selimovićev citat i da se dobije što više lajkova. Ljudi koji nisu nikada pročitali Selimovića kače njegove citate. Kultura čitanja se svela na lajkove. Čitanje u odnosu na društvene mreže  predstavlja napor. Ali knjigu ništa ne može da zameni, a onda se osvrnula na cene.

-Kupila sam polovne klasike, jer su više nego duplo jeftinije. Cene nekih knjiga na sajmu su skuplje nego na sajtu. Na Sajam knjiga prvi put me je odvela tetka koja i sama piše. Ona me je najviše zainteresovala za knjige. Žao mi je što nemam toliko vremena da čitam, jer studiram. U srednjoj školi sam  više čitala.

Dalija Todorović (14) stigla je iz Zrenjanina i imala je već spreman spisak knjiga koje je želela da kupi.

-Kupila sam Majstor i Margarita, Noć u Veneciji i Čuvari biblioteke su za mamu. Kada kupujem knjige za rođendan, obavezno to uradim nekoliko dana ranije da bih mogla da ih pročitam, pa onda poklonim.

Mnogi srednjoškolci su komentarisali da su knige koje su videli na Sajmu zanimljivije od njihove lektire.  - Lektire mi nisu baš zanimljive, apelujem na Ministrstvo da ih promeni - u šali kaže Janko (14).

Nadomak štanda na kome se prodavala dečija književnost  devetogodišnja devojčica je pažljivo razgledala naslove.Kako stvoriti naviku kod deteta da čita pored toliko tehnoloških izazova ?

- Moje dete nema računar ni mobilni telefon. I ja redovno čitam jer znam da se deca ugledaju na svoje roditelje, objašnjava  Zoran Milošević. Međutim, neprijatno sam iznenađen kad vidim šta ljudi najčešće kupuju. Kao da se rijaliti preselio i u ovo svetilište kulture.

Iako je sajam bio veoma posećen, nisu se svi izdavači mogli pohvaliti dobrom zaradu. Zlatne godine kupovine knjiga kad su se svi sa sajma vraćali punih ruku, davno su prošle. Mnogi tvrde da će knjige ipak vremenom morati da ustuknu pred digitalnim tehnologijama. Radost sveže odštampanih knjiga maštovitih korica polako odlazi u zabarav, baš kao i pitanje ,,Šta čitaš ovih dana?''