RAZLOGA ZA PANIKU NEMA: Naš epidemiolog otkrio sve o "majmunskim boginjama" o kojima priča cela Srbija

Vest da su se u Zapadnoj Evropi pojavili prvi slučajevi "majmunskih boginja" i da je zbog toga Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pojačalo kontrolu na graničnim prelazima, uznemirilo je mnoge koji strepe da bi moglo doći do širenja ove bolesti u našoj zemlji. Da li ima razloga za strah i o kakvoj bolesti je zapravo reč, za "Ženu" objašnjava prof. dr Zoran Radovanović, spec. epidemiolog.

U ZAPADNOJ EVROPI POJAVILE SE MAJMUNSKE BOGINJE: Srbija pojačava nadzor na granicama ka EU

Kako izgledaju "majmunske boginje"

"Nije u pitanju novo oboljenje. Za "majmunske boginje" se znalo još 70-ih godina, pa je u vreme iskorenjivanja velikih boginja 80-ih godina postajala mogućnost da one zauzmu njihovo mesto, što se nije dogodilo", kaže epidemilog Zoran Rradovanović.

Iako su u medicini poznate decenijama, za širu javnost su "Monkeypox" i dalje nepoznanica.

"Ova vrsta boginja poput malih i velikih spada u ospine granice, ali je u odnosu na njih blaža i sa manjom verovatnoćom prenosa sa čoveka na čoveka. Postoji u ovom momentu strah da ne dođe do mutacije virusa koja bi olakšala transmisiju, ali su verovatnoće za to male. Teško se prenosi i sa majmuna na čoveka. Majmunske boginje su vrsta virusa koja se najčešće prenosi sa primata na primate", ističe naš sagovornik.

Imaju i geografsko odredište, pa su najučestalije u tropskoj Africi. Ipak, u Velikoj Britaniji registrovani su pacijenti sa "majmunskim boginjama" (virus su doneli putnici iz Nigerije).

"Pojavile su se nakon bližeg kontakta sa životinjom, a onda se nakon 10 dana inkubacije u Evropi bolest ispoljila", objašnjava epidemiolog kako je došlo do pojave virusa na Staro kontinentu i naglašava da se ova vsta boginja retko javlja pa da mesta za paniku apsolutno nema.

"Nema govora o epidemiji i kada bi neko u našoj zemlji oboleo, preneo bi virus eventalno na nekog bližnjeg i na tome bi ostalo", kaže profesor Radovanović.

Simptomi "majmunskih boginja"

S obzirom da spadaju u osipne groznice simptomi su slični kao kod velikih i malih boginja.

"Javlja se prvo povišena temperatura, a posle dva do tri dana čovek se ospe, dolazi do promena na koži", nabraja profesor.

Na listi simptoma su i slabost organizma, uvećanja limfnih čvorova, a završni stadijum bolest je prelazak ospi u kraste koje otpadaju sa kože.

Kako dalje navodi epidemiolog Radovanović, ne postoje lekovi i vakcine protiv boginja o kojima se danas uveliko govori u Srbiji.

"Vakcine protiv malih boginja su potpuno neefikasne protiv "majmunskih boginja", dok bi one protiv ovčjih mogle da daju određene rezultate, ali to nije naučno potvrđeno", naglašava.