RIJALITI I SRPSKO DRUŠTVO: Zabava, mašta, nerealni događaj ili burtalna stvarnost?!

Još su stari Rimljani govorili dajte narodu  ,,hleba i igara"! Od tada , do sada , zabava je ostala najbolji način da se skrene pažnja naroda sa važnih pitanja i problema.

Na sličan način i današnji mediji privlače pažnju publike. Ono što zovemo rijaliti šou nije usko povezano sa gladijatorskim igrama, publika je nekada želela predstavu maštovitih, nesvakidašnjih i nerealnih događaja, nešto sa čime se nisu mogli susresti. Savremeni gledaoci ne traže ništa više od stvari i događaja koji su njihova svakodnevnica.

Sociolog profesor Ratko Božović, objašnjava da se upravo u pasivnosti gledaoca ogleda popularnost rijelitija koja je ovladala širokim auditorijumom i što je medijski nepismene učinila zavisnicima.

,,Kad se ne može stići do sopstvenih života, stiže se virtuelno do tuđih. Tako triumfuje voajerski pogled na svet,  a nasilje i banalnost svakodnevlja su pretvorili ljude u robove za tržište", objašnjava Božović. Rijaliti je takmičenje, koje podrazumeva obične ljude ili pop zvezde, ili i jedne i druge, smeštene u izlovani prostor, uz naglašeno podsticanje konflikta koje vodi do skandala u oblasti seksa ili nasilja, što podiže rejting. Božović ističe da je prostakluk postao deo ove medijske zabave, koja donosi ogorman profit, pa se ne vodi računa o štetnosti proizvoda. ,,To je mesto za upražnjavanje svih formi nasilja, psovke i najvulgarnije su u neprekidnoj upotrebi. Tu su i mrzilačke strasti, impulsivne i nekontrolisane reakcije frustriranih bića", smatra profeor Božović i dodaje da se nasilje koje se ne sakcioniše, podržava, a sve se ovo dešava u društvu u kome vlada haos, nasilje i bezakonje.

Lazar Stanušić , jedan od veliki fanova rijeliti programa, bio je angažovan na sličnim projektima i prati ih već 12 godina. On kaže da je „ekstremni ljubitelj" i da nije tačno da negativno utiču na gledaoce, jer ih u tom slučaju nikada ne bi gledao.

,,Kao što je nekome trčanje ili odlazak u teretanu opuštanje, za mene su ovakve vrste programa antistres. Mene to zabavlja, redovno ih pratim i uživam u tome. Kada mi je dosadno ili teško,  uz pomoć njih zaboravim na probleme i relaksiram se", naglašava Stanušić.

Ali, dvadesetogodišnji Lazar ističe da rijaliti programi na njega čak „95 odsto utiču pozitivno", negativno samo to u  situacijama kada se dogode tuče ili neke od emotivnih ispovesti.U rijaliti programe su ulazili i vosoko obazovani ljudi među kojima su bili profesorka srpskog jezika Gordana Komnen, profesorka hemije Smilja Janković, ekonomista Anđela Raković, glumica Žiža Stojanović kao i mnogo drugi. Međutim, uglavnom su se kratko zadržali, jer, kako kaže Stanušić, nisu bili zanimljivi i ljudi nisu glasali za njih.

,,Nadzornici rijalitija su bezdušni ljudi, koji imaju jedan cilj a to je zarada. Oni posmatraju učesnike kao osobe niže vrste koji su tu došli da zabavljaju. Publika želi svađe, krv, bol, nasilje", objasnio je Stanušić.

Jelena Blažević, psiholog u Desetoj gimnaziji ,,Mihailo Pupin", napominje da je uticaj medija ogroman na  ljude svih generacija i da se preterano isticanje nasilja i bizarnosti negativno odražava  na živote ljudi.,,Zastupljenost i promovisanje svih negativnih sadržaja utiče na smanjenje tolerancije. Koriste se različiti testovi ličnosti i uzimaju se u obzir različiti apsketi. Naročito sama struktura ličnosti, snaga i kapacitet ličnosti, ali, naravno, obraća se pažnje na slabosti, kao i postojanje eventualne patologije kod određene osobe", zaključuje Blaževič i podseća da selekcija zavisi i od zahteva od producenata, sa kojima sve treba uskladiti.

Redovno praćenje dešavanja u rijalitijima ne zaustavlja se samo na televiziji, već se prenelo na dnevnu štampu i društvene mreže. Da li se onda rijaliti nude kao model i stil života? Profesor Goran Bulatović sa Fakulteta za medije i komunikacije, ističe da rijaliti nisu postali stil života, ali se slaže da se nameću kao takav, a rešenje leži u menjanu samih sebe i okoline na bolje.

,,Dokle god u sebi  negujemo potrebu i zadovoljstvo da tuđe živote gledamo kroz ključaonicu, da o tuđim kvaziproblemima, a ne o svojim ličnim i realnim diskutujemo sa drugima, sve dok ne počnemo da menjamo sami sebe i svoju okolinu na bolje, rijaliti će biti naša slika sveta i uvek će nam neko drugi biti kriv za sopstveni jad, baš kao u realitiju", kaže profesor Bulatović.

Sociolozi i analitičari medija su saglasni da se suština rijalitija ogleda u pasivnosti posmatrača, interakciji sa publikom, ali i u smelosti da se izađe iz anonimnosti, društvene margine i lične beznačajnosti. Mnogima rijaliti deluju kao uvid u svakodnevni život pojednica, jer vam daje mogućnost da zavire u živote ljudi s kojim su se saživeli i srodili. Sudeći prema istraživanjima  Googla, pojam koji se najviše istraživao u Srbiji tokom 2017.godine bila je ,,Zadruga" - čak 1. 355. 986 puta.

Dok država i zakon ne preuzmu stvari u svoje ruke kako bi suzbili neukusne sadržaje na televizijama, narocito onim sa nacionalnim frekvencijama, do tada, kako profesor Bulatković kaže moramo da preuzmemo inicijativu i da krenemo u akciju.

,,Uveren sam da kada bi, nekim čudom gledaoci, zatražili operu, mediji bi morali nju da daju ili bi izgubili gledanost, oglašivače i novac. Onog trenutka kada ono što je loše prestanemo da pratimo, jer nam ne donosi ništa dobro i kvalitetno, moći ćemo lično da pokažemo koji je poželjan model ponašanja u društvu. Daljinski upravljač se ponaša kao glasačka kutija, pa izvolite. Izbor je na nama, kao i odgovornost" kaže profesor Bulatović.