Društvo
13.02.2018. 14:26
Ana Kotur
SEĆANJE NA JEDNOG OD NAJVEĆIH JUGOSLOVENSKIH SLIKARA 20. VEKA: 44. godine od smrti Petra Lubarde, čoveka koji je voleo Beograd
Na današnji dan pre 44 godine, preminuo je jedan od najvećih srpskih slikara Petar Lubarda. On je svojim stvaralaštvom zabeležio tokove slikarstva druge polovine 20. veka.
Rođen je 27. jula 1907. godine u Ljubotinju, gde je završio osnovnu školu.
Sa 18 godina, upisao je umetničku školu u Beogradu, a onda je školovanje nastavio u Parizu, gde je imao prvu samostalnu izložbu. Od 1927. godine učestvovao je na mnogobrojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, dobitnik je mnogih značajnih nagrada i priznanja. Najznačajniju nagradu "Grand prix" dobio je na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine. Dve godine kasnije, dobio je nagradu na Internacionalnoj izložbi u Hagu, a prvu republičku nagradu Crne Gore dobio je 1948. godine. U Beogradu je dobio Oktobarsku nagradu 1955. godine, a godinu kasnije nacionalnu nagradu u Gugenhajmu.
Nakon što je njegov prijatelj, slikar i likovni kritičar, Milo Milunović osnovao Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, Petar je radio kao profesor od 1945. godine. U rodnoj Crnoj Gori, sa slikarom Milom Milunovićem 1946. osnovao je prvu Umetničku školu na Cetinju koja nosi njegovo ime, a koja je pre četiri godine postala članica mreže umetničkih škola u okviru Centralne evropske inicijative (CEI). Nekoliko godina kasnije, Petar Lubarda postao je dospisni član Srpske akademije nauke i umetnosti, a od 1961. godine izabran je za redovnog člana.
Bio je zaljubljenik u Beograd u koji se preselio 1950. godine. Njegova žena Vera je nakon njegove smrti rekla: "Za njega Beograd nije bio samo grad - bio je čovek, topao, bratski, gostoljubiv, zbog toga je sliku koju mu je posvetio nazvao "Čovek i zveri" misleći na sva iskušenja koja je Beograd podneo kroz vekove".
Svoju slikarsku zaostavšitnu poklonio je Beogradu, njegova kuća u Iličićevoj ulici pretvorena je u legat i za posetioce je otvorena od 2014. godine. Legat Petra Lubarde čini 24 slika, 292 crteža, rukopisna građa, deo biblioteke, nameštaj i lični predmeti.
U SANU ostavio je pismo u kojem je zahtevao da se pri svakom izlaganju njegovih dela obavezno naglasi da je Srbin.
Izložbe njegovih slika, možemo zahvaljujući organizaciji Kolekcije Kuće Legata, Spomen-zbirke Pavle Beljanski i Emira Kusturice videti i u nekoliko gradova. Prošlog meseca bila je prikazana u Višegradu, a Emir Kusturica je izjavio
"Mi živimo u vreme kada veštačka inteligencija preti da zameni u potpunosti čoveka. Ova izložba je potvrda da veštačka inteligencija neće nikada doseći visine doživljaja prirode. Zato sam vrlo srećan što ne moram da zatvorim izložbu, nego da je otvorim". Izložbu će u narednom periodu moći da pogledaju građani Banjaluke i Čačka.
Komentari
