SLAVOLJUB – SLAVA ĐUKIĆ, HRONIČAR POLITIČKE SRBIJE: Dva veka srpskih poraza

SLAVOLJUB – SLAVA ĐUKIĆ, HRONIČAR POLITIČKE SRBIJE: Dva veka srpskih poraza

Foto: Oksana Toskić


Slava Đukić je prvi novinar koji je posetio Goli otok, objavio je na hiljade briljantnih novinskih tekstova i jedanaest knjiga bez kojih je nemoguće razumeti istoriju Srbije i socijalističke Jugoslavije

Slavoljuba Đukića poznajem dugo. Međutim, kad sam dolazio na zakazani intervju u jedan kafe u Ulici kraljice Natalije u Beogradu, zapitao sam se da li ga uopšte poznajem. Pitao sam se koje gorivo troši ovaj čovek, koja je to energija, šta sad zapisuje, a opet tako pristaje ambijentu koji ga okružuje. Sa svojih devedeset godina životne kilometraže, sedeo je u bašti prepunoj klinaca, u žagoru od kojeg ga dele decenije, sedeo je i nešto zapisivao u novinarski blok žutom hemijskom olovkom.
Slava je vlasnik neverovatne biografije, jedan od najvećih srpskih novinara, radio je u najvećim srpskim listovima, družio se s ljudima koji su gospodarili Srbijom i Jugoslavijom, od Josipa Broza, Aleksandra Rankovića, Koče Popovića… do ovih aktuelnih. On je prvi novinar uopšte koji je posetio Goli otok, objavio je na hiljade briljantnih novinskih tekstova i jedanaest knjiga bez kojih je nemoguće razumeti istoriju Srbije i SFRJ. Žali se, kaže, godine su krive, nije više onako strog kritičar prema ljudima čije sudbine i danas beleži: „Imam više razumevanja za ljude i za njihove propuste i, kada o njima govorim negativno, pokušavam da ih opravdam.” Prihvata našu ideju da pričamo samo o Srbiji kroz portrete njegovih savremenika, sa osnovnom idejom da razjasnimo kako je Srbija stigla na ivicu ponora na putu od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do danas?
Kralj Aleksandar i Nikola Pašić
– Kraljevina SHS nije srpska ideja, to je izmišljotina Zapada, a napravljena je na srpskim pobedama i pogibijama u Prvom svetskom ratu. To je veliki greh kralja Aleksandra i Nikole Pašića. Od tada pa do danas, Srbi su se u svim državama i režimima u kojima su živeli ponašali kao siročad, kao krivci. Pa, o tome je Miloš Crnjanski napisao jedan esej 1934. gde je rekao da svi u Jugoslaviji gledaju svoja posla, osim Srba. Tu je posejano to zlo političko seme čije plodove i danas beremo. Srbi su kao veliki pobednici mogli 1918. da naprave svoju državu s teritorijama na kojima su Srbi tada bili većina.
I danas, kao i ranije, sve je isto, ali drukčije. To mi je neko životno iskustvo, individualno i kolektivno i porodično – kad nešto krene naopako, ništa to ne može zaustaviti. Ja mislim da je najveća greška bila stvaranje te Jugoslavije, koliko god mi sad pričamo: imali smo i lepog života i tako dalje, ali ja mislim da je sa stvaranjem Jugoslavije počelo sve to naopako. Da je svaki išao svojim putem posle Prvog svetskog rata, bolje bi se snašao i lakše bi nalazio neke izlaze. Ne bi bilo ni ovih sukoba koje smo imali s Hrvatima. Kako sreće da smo mi posle Prvog svetskog rata išli svojim putem, bolje bismo se snašli i izbegli bismo mnoge traume koje smo imali svih ovih godina.
Josip Broz
– Broz je nastavio tu politiku koja je i u Kraljevini SHS vođena u suštini protiv Srba. Tita sam pratio kao novinar na brojnim putovanjima i skupovima. On je bio jedan moćan čovek: ogromnu vlast je imao, niko njega nikada nije osporavao, ali to nam i nije neke sreće donelo. Ali šta znači moćan vladar, to smo videli tek kad je Broz umro. Onoga dana kada je Broz umro, raspala se i Jugoslavija, dakle, ovo balkansko područje, a Srbi su narod koji ne može bez vladara, bez čvrste ruke. Ali Broz se uvek pribojavao Srba zbog srpske buntovne istorije, brojnosti, dominantne kulture… što je stvaralo sukobe. I onda su tako i nastali svi sukobi. Tako je otišao i Aleksandar Ranković, tako je otišao i jedan Krcun, ali taj njegov slučaj je drukčiji. Broz je bio, bez sumnje, darovit vladar, s velikom harizmom i ugledom u svetu. To njegovo podozrenje učinilo je Srbima ozbiljnu štetu, koja se reflektovala još katastrofalnije u ratovima devedesetih. Broz je, nema sumnje, jedna izuzetna ličnost. To se najbolje vidi u tome kako se on snalazio u raznim situacijama, počev od suprotstavljanja Staljinu, pa Pokret nesvrstanih… Bio je jedna izuzetna ličnost.
Aleksandar Ranković
Poznavao sam Rankovića i njegovu porodicu. On je bio ortodoksni komunista i titoista. Prema tome, te budalaštine koje su mu kasnije pripisivali, da je išao protiv Broza, da ga je prisluškivao, da je hteo da ga svrgne s vlasti, sve su to budalaštine. Rankoviću su to napakovali Kardelj i Bakarić, ali i Broz je morao znati pozadinu te priče, što ilustruje njegov odnos prema Srbima…

Opširnije čitajte u novom Ekspresu koji je na kioscima širom Srbije…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar