SLUČAJ AGROKOR: Čudna jada od Mostara grada!

Problem za Srbiju može nastati ako prinudna uprava „Agrokora" odluči da proda akcije koje firme iz koncerna imaju u drugim kompanijama van Hrvatske ili da likvidnost čuva tako što će novac presipati odande gde ga ima. U ovom slučaju, iz Srbije

„Agrokor" je odavno prestao da bude samo hrvatski problem. Rubikon je pređen odavno. Najveći ritejl lanac na Balkanu je na teškim mukama. Dugovi koji su ga pritisli ugrožavaju njegov opstanak, koji je u ovom trenutku neizvestan i menja se bukvalno iz minuta u minut. Hrvatski tajkun Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora", više ne drži sudbinu svoje imperije u rukama.
Nakon prošle nedelje, kada su banke i „Agrokor" potpisali takozvani standstil agriment, u kojem su se obavezali da kao kreditori neće pokretati naplatu svojih potraživanja pod uslovom da se firma uvede u proces restrukturiranja pod palicom konsultanata koje su banke angažovale. Radi se, pre svega, o dve najveće ruske banke, VTB i Sberbanci, kojima „Agrokor" duguje više od 1,6 milijardi evra. Još je poznato da su dugovi prema kreditorima koji imaju tzv. PIK obveznice negde oko 650 miliona evra, a dug prema dobavljačima u ovom momentu nije moguće proceniti. To će, uostalom, biti zadatak Antonija Alvareza III iz konsultantske kuće „Alvarez i Marsal" i njegovog tima, koji će zajedno sa stručnjacima iz „Dilojta i Makenzija" raditi na procesu restrukturiranja giganta u nokdaunu. Neke procene govore da je dug prema dobavljačima veći od 2,5 milijardi evra, dok, nažalost, neke prognoze govore da se opasno približava brojki od četiri milijarde evra. Panika je tolika u Hrvatskoj da je Sabor spremio „lex Agrokor". Kakve to sve veze ima sa Srbijom i zašto je Vučić iz Mostara poručio da se boji da će sa „Agrokorom" tek biti problema i da će se ova situacija preliti na Srbiju?
Hiljade ljudi ugroženo
„Agrokor" je u Srbiji vlasnik „Frikoma", „Dijamanta" iz Zrenjanina, „Kikindskog mlina" a. d. i trgovinskog lanca u kojem su maloprodajni objekti i distributivni centri „Idea", „Merkator" i „Roda". Sve u svemu, Todorić u Srbiji zapošljava više od 11.000 ljudi direktno, dok niko nije precizno utvrdio tačan broj radnika i poljoprivrednika koji rade za firme koje su u Srbiji dobavljači kompanijama pod kontrolom „Agrokora". Broj se svakako meri desetinama hiljada. Tako „Merkator S", koji je vlasnik trgovinskih lanaca „Idea", „Roda" i „Merkator", zapošljava blizu 9.000 ljudi. Prošle godine imali su promet od 1,2 milijarde evra i dobit od tri miliona evra na kraju godine. Vlasnik ove firme je poslovni sistem „Merkator" d. d., čiji je opet direktni vlasnik „Agrokor". „Dijamant" iz Zrenjanina zapošljava blizu 800 radnika i prošle godine je imao promet od približno 110 miliona evra, uz uknjižen gubitak od tri miliona evra. Vlasnik 96,14 odsto akcija „Dijamanta" a. d. je „Agrokor" iz Zagreba. „Kikindski mlin" a. d. je imao promet prošle godine od 11 miliona evra i zabeležio je gubitak do 150.000 evra. Vlasnik mu je „Dijamant" a. d. iz Zrenjanina. „Frikom" je u većinskom vlasništvu „Agrokorove" kompanije „Ledo" iz Hrvatske i prošle godine je imao 100 miliona evra prometa i dobit mu je bila 12 miliona evra. Na prvi pogled, čini se da su „Agrokorove" firme u Srbiji zdrave, mada ni ovde nemamo do kraja tačan podatak o vrednosti duga ovih firmi prema dobavljačima, naročito prema ino-dobavljačima i firmama koje su uvezane u sistem „Agrokora". S obzirom na t da su Alvarez i njegov tim već naišli na praksu koju je Todorić upražnjavao, da se neke pozicije vode vanbilansno, može se očekivati da je takva situacija i u Srbiji.
Ali ipak stručnjaci smatraju da su „Agrokorove" operacije u Srbiji u suštini najzdraviji deo sistema. O tome možda svedoči i podatak da je upravo bivšeg direktora „Dijamanta" Tea Vujčića postavio na mesto direktora „Konzuma". Problem za Srbiju može nastati ukoliko se prinudna uprava odluči za prodaju akcija koje firme iz koncerna imaju u drugim pravnim licima van Hrvatske, ili pak ukoliko se odluči da likvidnost čuva tako što će novac presipati odande gde ga ima. U ovom slučaju, iz Srbije.

Ako se delovi „Agrokora" poput PIK Belja, VUPIK-a i PIK Vrboveca nađu na tržištu, bila bi to prilika i za neke srpske privrednike i njihovu ekspanziju u Hrvatskoj

Omiljena Alvarezova strategija

Inače, Alvarez je i predsednik privremene uprave i njegova firma „Alvarez i Marsal" spada u vodeće svetske kompanije koje se bave turnover konsaltingom i iza sebe imaju brojne takve poduhvate. Poznato je da je ta firma u Americi radila restrukturiranje Liman braders banke na početku svetske ekonomske krize. Ovo restrukturiranje u SAD su pratile kontroverze i optužbe da je za sebe i svoje partnere obezbedio privilegovan položaj u naplati. Mediji su pisali da su na ovom poslu inkasirali milijardu dolara. Alvarez je poznat i po restrukturiranju američkog giganta „Interstejt bejkeri", najvećeg proizvođača hleba i peciva u SAD. Ovo restrukturiranje je uspešno okončano, a prvi potez koji je napravio kada je preuzeo upravljanje firmom bilo je da rasproda dvanaest aviona i nekoliko helikoptera, luksuzne limuzine, umetnička dela i nekretnine koje su koristili za reprezentaciju i uživanje menadžmenta. Bilo je i otpuštanja radnika, ali Alvarez ima zanimljiv pogled na tu praksu.
- Ja ne razmišljam o tome kao o ukidanju radnih mesta, nego kao o nužnom koraku da bi se sačuvala druga radna mesta. Nekada mi to teško pada, ali na kraju dana sam zadovoljan ako sam uspeo da spasem veći broj radnih mesta - izjavio je Alvarez.
U „Interstejt bejkeriju" je uspeo. Opredelio se da sačuva core biznis, sve ostale troškove je isekao, a aktivu i imovinu na svim drugim poljima je rasprodao. Ako je verovati „Blumbergu", to je njegova omiljena strategija. Ukoliko bi je primenio na „Agrokoru", onda bi zadržao samo maloprodajne lance, dok bi sve druge kompanije rasprodao i iz njihove prodaje podmirio dobavljače, ponovo zavrteo krug, refinansirao obaveze prema kreditorima i iz profita na duži vremenski rok vraćao svoje obaveze. To bi značilo da bi se neki delovi koncerna u Hrvatskoj poput PIK Belja, VUPIK-a, PIK Vrboveca i sličnih mogli naći na tržištu. S obzirom na prirodu posla, logično je da bi za njih bili zainteresovani domaći, odnosno regionalni igrači. Time bi se možda stvorio prostor i za neke srpske privrednike poput Matijevića ili Kostića, koji su dovoljno finansijski moćni i geografski blizu da postanu vlasnici, na primer, PIK Belja ili Mesne industrije „Vrbovec". Novca za to imaju, a sada bi mogla biti prava prilika za dobru i promišljenu ekspanziju.