SMRT NA ODLOŽENO

U zemljama EU od 2010. godine uvedeno je više od 200 inovativnih lekova, od kojih se neki koriste i u lečenju kancera. U zemljama u okruženju taj broj je dosta manji - oko 65. U Srbiji je, međutim, taj broj katastrofalno nizak - svega 23.

I upotreba tako malog broja najsavremenijih lekova ograničena je strogim pravilima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. A ta pravila zavise, pre svega, od finansija. Lekove država, prema nekim procenama, finansira na nivou od oko 50 evra po stanovniku, što je za oko 20-30 evra manje nego u Bugarskoj i Rumuniji, odnosno za čitavih 50 evra manje u odnosu na Hrvatsku.

Ograničenja, pored ostalog, podrazumevaju i da se najsavremeniji lekovi daju tek kada se pojave metastaze, kada je operacija nemoguća. Strogoj kontroli, međutim, podležu i oni lekovi koji ne spadaju u najsavremenije, pa je i njihova primena prilično restriktivna.

Alternativna prevara

Uz već gotovo standardnu priču o gužvama na onkologiji, nedostatku kadrova, slaboj preventivi, sve ovo čini da borba protiv kancera u Srbiji često, nažalost, predstavlja samo odlaganje smrti.

Oni koji to sebi mogu da priušte, pre svega finansijski, pomoć traže u inostranstvu, na klinikama u Grčkoj ili Turskoj. Reč je, međutim, o tretmanima koji koštaju i po nekoliko desetina hiljada evra.

Ljudi čiji džep nije toliko dubok pak često se okreću alternativnim načinima lečenja, za koje se, nažalost, najčešće ispostavlja da su prevara. Neki od njih, istina, ne nanose štetu, ali i ne leče. Problem je, međutim, u tome što pacijenti tako gube dragoceno vreme u borbi protiv opake bolesti koja je jedan od najčešćih uzroka smrti u Srbiji. Stopa smrtnosti od malignih oboljenja u Srbiji se samo od 2012. do 2016. godine povećala sa 295,4 na 300,5 na 100.000 stanovnika.

Jedna od onih koja je posegnula za alternativnom medicinom bila je i Momčilova žena Dragana. Danas bi imala 53 godine. Pre sedam godina, kada joj je otkriven rak u ranoj fazi, za pomoć se, umesto lekaru, obratila travarki.

- Stanje joj se, međutim, nije poboljšavalo. Uprkos tome, mesecima je išla kod nje. Tvrdoglavo je odbijala moje molbe da ode kod lekara, baš kao što je tvrdoglavo odbijala da prihvati da joj ti kokteli uopšte ne pomažu. Kada se konačno odlučila da se javi lekaru, bilo je kasno. Terapija koju je primila nije mogla da joj spase život, a doktor je konstatovao da smo izgubili dragoceno vreme - priča danas Momčilo.

Ovo, nažalost, nije usamljeni slučaj. Kako za „Ekspres“ kaže onkolog dr Vladimir Kovčin, prema nekim istraživanjima više od 80 odsto onkoloških bolesnika pored klasične medicine koristi i druge vidove lečenja.

- Mnogi to i ne prijave svom lekaru. Ja uvek sa svojim pacijentima prodiskutujem i o tome šta koriste kao dodatak prepisanoj terapiji. To je u neku ruku stvar poverenja između lekara i pacijenta - priča dr Kovčin.

A bilo je, kako kaže, i krajnje bizarnih načina kojima su ljudi pokušavali da pobede rak, od raznih vradžbina do preparata.

- Što je osoba manje obrazovana, to su i priče neobičnije. Jedan od najneobičnijih „recepata“ kojih se sećam bilo je uzimanje krila slepog miša u petroleju - kaže dr Kovčin.

On dodaje da zaista mnogo toga što ljudi uzimaju kao alternativni „lek“ ne može da im škodi, ali naglašava da postoje i stvari koje nije preporučljivo koristiti uz hemioterapiju ili radioterapiju zbog mogućih štetnih interakcija.

- Svi lekovi, pa i hemija i aktivne supstance iz alternativnih preparata, eliminišu se preko jetre i bubrega pa su moguća i ozbiljna oštećenja tih organa. Zbog toga je bitno o tome obavestiti svog lekara ističe dr Kovčin.

I pored svih upozorenja lekara, često se u javnosti javljaju „magični preparati“ koji leče rak. Pre sedam-osam godina u Srbiji se prodavao izvesni mineralni dodatak uz reklamu da je to lek „za sve bolesti“ te da je reč o najjačem prirodnom uništivaču virusa i bakterija, i to bez ikakvih negativnih posledica po ljudsko zdravlje.

Da priča bude bizarnija, pomenuti preparat prodavala je i distribuisala jedna izdavačka kuća koja se inače bavi izdavanjem knjiga spritualističke sadržine.

Analize tog proizvoda urađene na VMA pokazale su da je reč o sredstvu za dezinfekciju vode koje nije namenjeno za ljudsku upotrebu. Pojedini zdravstveni stručnjaci tvrdili su da je u pitanju ozbiljna prevara i da supstance koje se nalaze u tom preparatu mogu da dovedu do otkazivanja bubrega.

Pre tri godine sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja radila je ispitivanje ispravnosti osam dijetetskih proizvoda koji su reklamirani kao efikasni u lečenju mnogih bolesti, pa i raka. Za mnoge od tih preparata, naime, prodavci su tvrdili da imaju „antikancerogeno dejstvo i sprečavaju razvoj onkoloških procesa“, dok su pojedini navodno u kombinaciji s drugim lekovima lečili kancer prostate.

Veterinar i mesar
Otac i sin iz Smedereva pre 10 godina su se našli pred sudom zbog sumnje da su se lažno predstavljali kao iscelitelji malignih bolesti, te da su šestoro građana prevarili i olakšali za više od dva miliona dinara. Otac i sin, veterinar i mesar, nalazili su žrtve obolele od raka i predstavljali se kao iscelitelji i proizvođači preparata za čišćenje organizma. U svom stanu su pacijentima prodavali preparate za 50 evra po pakovanju. Nekim žrtvama su savetovali i da prekinu hemioterapiju i da ne idu na operacije jer su im dovoljni njihovi preparati. Neki pacijenti su i preminuli.

U ovakvoj situaciji, dakle, pomalo smešno izgleda govoriti o najsavremenijim metodama i inovativnim lekovima za lečenje raka u Srbiji. A kada se pogledaju podaci iz uporedne studije objavljene 2017. godine, na koju je nedavno podsetio i Bojan Trkulja, predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, pacijenti u Rumuniji imali su  na raspolaganju dva puta više inovativnih lekova od onih u Srbiji, dok je onima u Bugarskoj i Hrvatskoj bilo dostupno između tri i pet puta više najsavremenijih terapija. Ovoliki zaostatak za regionom rezultat je, kako je ocenio, i višegodišnje prakse ograničavanja dostupnosti inovativnih lekova.

Taj trend, kako je rekao, neće se promeniti bez sistemskog rešenja problema. A da li će tih promena biti, moglo bi možda da se nasluti već u oktobru. Očekuje se, naime, da u narednih mesec dana zaseda Republička centralna komisije za lekove. Tada će biti razmatrano i uvođenje novih inovativnih terapija koje će moći da se dobiju o trošku RFZO. Prema ranijim najavama, među prioritetima za stavljanje na pozitivnu listu lekova su terapija za obolele od multiple skleroze, psorijaze i melanoma.

Ograničenja
Nisu, međutim, samo inovativni lekovi problematični, nego i oni koji se već koriste, a čija je primena vrlo ograničena. Kako za „Ekspres" tvrdi jedan iskusni onkolog koji je želeo da ostane anoniman, doktori smatraju da bi ti lekovi mogli da budu dostupniji, što bi dalo i bolje rezultate u borbi s rakom.
- Fond, međutim, striktno poštuje pravila. A nama pacijenti stradaju jer nemamo snage da se borimo sa strogošću tog tipa. Papirologija je, izgleda, jača od Hipokrata. Hipokrat se ovde ne pita. Da ima pare, on bi ih dao. Ovako, Hipokrat ćuti - kaže ovaj sagovornik „Ekspresa".

I zbog toga bi, pored ostalog, prema oceni dr Vladimira Kovčina, Srbija u poređenju s razvijenim zapadnim zemljama po primeni savremenih metoda lečenja raka, kao i većina zemalja regiona, zajedno sa zemljama Trećeg sveta, bila smeštena u donju trećinu lestvice.
- U Srbiji, nažalost, nisu prisutne najsavremenije metode lečenja, odnosno mnogi inovativni lekovi. Nisu prisutne ni najsavremenije tehničke mogućnosti lečenja u onkologiji. Tu na prvom mestu mislim na mogućnosti naprednih metoda zračenja i tehnološki savremenih mašina za zračenje. Kada govorimo o hemioterapiji, klasična citostatska terapija se sve manje koristi za većinu malignih tumora. Za pojedine bolesti imunoterapija počinje da biva primarni vid lečenja. Mnogi od najsavremenijih lekova, međutim, još nisu registrovani u našoj zemlji, a samim tim nisu ni dostupni - kaže dr Kovčin.

Što se tiče radioterapije, prema njegovim rečima, nove generacije mašina i njihove tehničke mogućnosti omogućavaju zračenje gotovo svih vrsta maligniteta, bez obzira na lokalizaciju.
- Radiohirurgija omogućava zračenje tumora koji nisu pristupačni klasičnim hirurškim metodama. Sajber-nož omogućava precizno zračenje tumora u tkivima koja se pokreću pri disanju, u plućima ili jetri. Tomoterapija svakodnevno prati rezultate zračenja i, kako se tumor smanjuje, tako se smanjuje i zračno polje sa ciljem da se smanji oštećenje okolnih zdravih tkiva - dodaje sagovornik „Ekspresa".

Nijedna od ovih metoda, međutim, nije prisutna u Srbiji. Postoji gama nož, ali je pitanje koliko je i on iskorišćen. Najbliže Srbiji, sajber-nož postoji u Atini i u nekim savremenijim centrima u Turskoj.
- Ljudi odavde idu tamo, ali to su skupe metode, koštaju po nekoliko desetine hiljada evra. RFZO to, naravno, ne pokriva. Ne pokriva ni ono što bi trebalo, a kamoli ovo - kaže dr Kovčin.

Čak i do ono malo inovativnih terapija prisutnih u Srbiji nije lako doći. O tome ko će primati ove lekove odlučuje konzilijum lekara.
- Konzilijum lekara više specijalnosti procenjuje koja je od metoda najbolja za svakog pojedinačnog pacijenta. Za primenu bioloških i imunoloških lekova potrebne su dodatne pretrage i analize tkiva tumora da bi se utvrdilo da li na tumoru postoje receptori za koje bi se vezali ti novi lekovi. Ukoliko tih receptora nema, taj pacijent nije kandidat za njihovu primenu. Još je mali broj bolesnika u našoj zemlji koji se leče na ovaj način, a razlog je mali broj dostupnih lekova, kao i ograničenja propisana pravilnikom RFZO za njihovu primenu - nastavlja dr Kovčin.

Glavno ograničenje, naravno, predstavlja suma novca koju RFZO može da izdvoji. Zbog toga se, pored ostalog, i nalazimo u situaciji da određeni lek za karcinom pluća mogu da prime samo pacijenti koji su u tzv. četvrtom stadijumu. To znači da su se pojavile metastaze koje ne mogu da se operišu.

Metastaze
U toj fazi, međutim, šanse da pacijent preživi ne postoje. Ti lekovi, kako kaže dr Kovčin, jesu efikasni bez obzira na stadijum bolesti.
- Oni podjednako deluju bez obzira na to gde je bolest prisutna. U četvrtom stadijumu, naravno, nema izlečenja, ali se omogućava bolesniku duži život - kaže sagovornik „Eksrpesa".

Na pitanje da li bi lek mogao da dovede do izlečenja ukoliko bi se primenio u ranijoj fazi, dr Kovčin odgovara da bi to teoretski moglo da se dogodi.
- U inostranstvu te lekove primaju bez ograničenja, onako kako je propisano u njihovoj proskripciji. Za svaki lek je napisano koja doza odgovara za koju bolest, a ne za koji stadijum. A kod nas su i opšte stanje pacijenta, ali i stadijum bolesti, to što ograničava primenu inovativnih lekova - ističe dr Kovčin.

U Srbiji u državnim bolnicama ima onih lekova koje pokriva RFZO, dok je, kako kaže, u privatnom sektoru dostupno praktično sve što je registrovano u zemlji, bez obzira na to da li ga finansira RFZO ili ne. A kada je o parama reč, procenjivati koliko bi novca bilo dovoljno da se i u Srbiji nađe više inovativnih, najsavremenijih lekova za maligna oboljenja vrlo je nezahvalno. Sigurno je jedino da je reč o milionima evra.

Primera radi, početkom godine stigla je donacija vredna šest miliona evra, zahvaljujući kojoj je 60 pacijenata s karcinomom pluća dobilo mogućnost da se u naredne dve godine leči najsavremenijom imunoterapijom. Godišnje, inače, od ovoga karcinoma u Srbiji oboli oko 5.000 ljudi.  U RFZO ističu da su u 2017. godini izdvojili 6,7 milijardi dinara (oko 56 miliona evra) za lekove s Liste lekova koji se koriste za lečenje malignih bolesti. To je, dodaju, za četvrtinu više sredstava nego što je izdvojeno godinu dana ranije.

- Takođe, lekovi za pojedina maligna oboljenja kao što su neuroendokrini tumori pankreasa i pluća, medularni karcinom, u skladu sa zaključkom Vlade, obezbeđuju se iz sredstava budžeta opredeljenih za lečenje retkih bolesti - dodaju u RFZO.

Ističu i da su sredstva za nadoknadu najskupljih inovativnih lekova, koji se nalaze na Listi C Liste lekova, u protekle četiri godine uvećana za oko 3,5 milijarde dinara (oko 30 miliona evra) i u 2017. godini iznosila su 8,26 milijardi dinara (70 miliona evra). U zemljama našeg okruženja formirani su izdvojeni fondovi za terapiju inovativnim lekovima i pronađeni alternativni vidovi finansiranja. To bi možda moglo da bude rešenje koje bi i Srbija mogla da primeni kako bi se sprečilo zaostajanje za razvijenim svetom

RFZO: Obezbedićemo još sredstava

RFZO će u narednom periodu razmotriti i obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava za stavljanje inovativnih lekova na Listu lekova - navodi se u odgovorima RFZO „Ekspresu“. Oni dodaju da su krajem 2016. na Listu lekova stavljena 23 nova originalna/inovativna leka za lečenje više različitih oboljenja u pedijatrijskoj populaciji, za postupke transplantacije, za najteža maligna i hematološka oboljenja, dok je sredinom 2017. godine na Listu lekova stavljen jedan novi lek koji se koristi u lečenju multiplog mijeloma.

Sredinom juna objavljena je i nova Lista lekova, na koju su stavljeni novi inovativni lekovi za lečenje hronične limfocitne leukemije, hepatitisa C i karcinoma dojke, „koji predstavljaju izuzetno skupu terapiju, a ujedno i najsavremeniju terapiju koja se koristi u najrazvijenim evropskim zemljama“.

- Stavljanjem na Listu lekova dva nova inovativna leka za lečenje karcinoma dojke kod žena, koji se koriste u najrazvijenijim zemljama Evrope (Nemačka, Francuska, Italija itd.), obezbeđen je ogroman napredak u terapiji ovog najčešćeg malignog oboljenja kod žena - navode u RFZO i dodaju da su pored napred navedene grupe lekova na Listu lekova stavljeni i novi lekovi koji predstavljaju terapijsku alternativu lekovima koji se već nalaze na Listi lekova, čime je osiguranim licima omogućena terapija novim lekovima, a bez izdvajanja dodatnih sredstava RFZO. To su tzv. nonbudget lekovi. U ovoj grupi lekova, između ostalog, stavljeni su i lekovi koji se primenjuju u terapiji bola kod onkoloških pacijenata, lekovi koji predstavljaju suportivnu terapiju kod onkoloških pacijenata, a jednom leku na Listi C je proširena indikacija tako da se omogućava njegova primena i u prvoj liniji terapije kolorektalnog karcinoma.