ŠTA SE KRIJE IZA ODLASKA SIRIJACA IZ DOMOVINE: Egzodus od 10.000 evra po glavi migranta

ŠTA SE KRIJE IZA ODLASKA SIRIJACA IZ DOMOVINE: Egzodus od 10.000 evra po glavi migranta

Foto: Tanjug/Oksana Toskić


Postoje ozbiljne indicije da su arapske zemlje Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati milijardama evra finansirale sirijske izbeglice da napuste svoju zemlju i krenu ka Evropi, da je svako od njih dobio po 10.000 evra, a jedini uslov je bio da se obavežu da se neće vraćati u Siriju ni kada prestane rat

„Ko je on? Izgnanik. To ne treba brkati sa drugim rečima koje ljudi vole da prosipaju: emigrant, iseljenik, izbeglica, imigrant, potuljen, lukav. Izgnanstvo je san o slavnom povratku… To je jedan beskrajan paradoks: gledaš unapred stalno se osvrćući za sobom. Izgnanik je lopta bačena uvis. On tako lebdi, zamrznut u vremenu, pretočen u fotografiju, uskraćen za pokret, neizvodljivo se nadvija nad rodnom grudom, čeka trenutak kad fotografija neminovno počinje da se kreće, a zemlja dođe po svoje…”
Ovaj kratak citat iz knjige velikog indijskog pisca Salmana Ruždija „Satanski stihovi”, zbog kojih mu je nekadašnji iranski vođa Ajatolah Homeini izrekao smrtnu presudu, odnose se na svaku izbeglicu sa Bliskog istoka koja je, bežeći od ratnih razaranja, prošla paklenom balkanskom rutom do obećane zemlje – zapadne Evrope. Za ovakvo putešestvije, uz nadljudske napore i ludačku hrabrost podrazumevalo se da se na put ne kreće bez novca, a prema nepotvrđenim informacijama našeg nedeljnika dobijenih iz islamskih krugova, izbeglice iz Sirije razlikovale su se od onih iz Pakistana i Iraka, jer je njihov odlazak iz ratom razrušene domovine finansiran. Kako navode naši izvori, postoje ozbiljne indicije da su arapske zemlje Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati milijardama evra finansirale sirijske izbeglice da napuste svoju zemlju i krenu ka Evropi, odnosno da je svako od njih ponaosob dobio po 10.000 evra, a jedini uslov na koji su morali da pristanu je bio taj da se obavežu da se neće vraćati u Siriju, ni kad se tamo okončaju ratni sukobi. U prilog svojih tvrdnji, navode da je milionski egzodus sirijskih izbeglica ka Evropi krenuo tek u maju 2015. godine, posle upada velike grupe šiptarskih terorista u Kumanovo i dvodnevnog obračuna sa makedonskom policijom, kada je poginulo osmoro policijskih specijalaca, a njih 37 ranjeno.
„Oružani sukob počeo je u petak i okončan je nedelju. Tokom obračuna, makedonska policija sklonjena je sa granice sa Preševom, a već u ponedeljak tuda je krenuo prvi talas sirijskih izbeglica. Ako njihov egzodus nije koordinisan i kontrolisan, onda je pitanje zašto pre tog obračuna u Kumanovu nisu krenuli kroz isti granični prelaz. Pozadina kumanovskog obračuna bila je otvaranje balkanske rute i puta preko Srbije u zapadnu Evropu.”
Kad je reč o novcu, odnosno davanju po 10.000 evra svakom izbeglici iz Sirije da trajno napusti domovinu, kažu da je islamska država odavno iscrtala nove granice, a da je finansiranje slično onoj Hitlerovoj doktrini lebensraum – osvajanje životnog prostora, uz obrazloženje da izbeglice iz Iraka i Pakistana niko ne finansira, već da oni prodaju svu svoju imovinu da bi finansirali odlazak, što takođe znači da se oni više nemaju gde vratiti.

Izbeglice sa diplomom
Prema zvaničnim podacima, kroz Srbiju je dosad prošlo milion izbeglica iz Sirije. Prosta matematika kaže da je, ukoliko ima istine u gore navedenim sumnjama, za njih neko izdvojio 10 milijardi evra. Ta računica, koja iznosi više od trećine spoljnog duga Srbije, deluje više kao naučna fantastika ili kao teorija zavere, ali, ipak, možda samo deluje.
Mnogo je pitanja bez odgovora kad su izbeglice sa Bliskog istoka u pitanju, pa tako Ruždi u intervjuu RTS-u, između ostalog, na ovu temu pita:
„U slučaju Sirije i Iraka ono što se dešava u te dve zemlje uzrokuje priliv izbeglica. Sukob treba rešiti kako ljudi ne bi imali potrebu da beže. Osim toga, može se postaviti pitanje zašto arapske zemlje ne prihvataju te ljude koji govore njihovim jezikom? Zašto zemlje Persijskog zaliva u kojima se govori arapski, gde je isti verski sistem, zašto one uopšte ne prihvataju izbeglice? Zašto zapadna Evropa mora da prihvati sve izbeglice? O tome bi mogle da se povedu ozbiljne rasprave. Ne možete svake godine u Evropu pustiti milione ljudi i očekivati da to ne prouzrokuje probleme. A, opet, s druge strane, šta da radite sa tim ljudima.”

migranti, izbegliceTokom obračuna u Kumanovu, makedonska policija sklonjena je sa granice sa Preševom, a već u ponedeljak tuda je krenuo prvi talas sirijskih izbeglica

Nenad Ivanišević, državni sekretar ministarstva za rad i socijalnu politiku, kaže da se o tome da izbeglice dobijaju novac sve vreme šuška, ali da za to do danas niko nije ponudio nikakav dokaz. Pride, kaže, njemu ta teorija zvuči krajnje nelogično jer, po njegovim rečima, izbeglice iz Sirije su mahom obrazovani ljudi, koji su sve do rata dobro živeli, dobro zarađivali i imali ušteđevinu kojom su i finansirali svoj odlazak u zapadnu Evropu.
– Ta priča o navodnom finansiranju sirijskih izbeglica obavijena je velom tajne i dosad niko za to nije ponudio nijedan dokaz. Ono u šta sam se ja uverio jeste da su izbeglice iz Sirije uglavnom fakultetski obrazovani ljudi, dobrostojeći, koji su sopstvenim sredstvima finansirali put do Evrope. Jednostavno, pobegli su od rata i žele bolji život. Njihov san je Nemačka, a sa svojim obrazovanjem, diplomama lekara, inženjera, arhitekata, i poznavanjem stranih jezika, mnogi su se tamo i vrlo brzo snašli, zaposlili, integrisali.
Najava da se prvog juna zatvaraju granice za migrante izazvala je strah da će ih zbog toga u našoj zemlji ostati na desetine hiljada, a Ivanišević kaže da nema mesta za paniku:
– Znate kako, ljude je najlakše zaplašiti kad su u neznanju. Nije tačno da će zatvaranjem granica ostati na desetine hiljada migranata kad ih je trenutno ovde oko sedam hiljada. Poslednjih dana nijedan migrant nije ušao u zemlju. Dakle, panika se širi bez ikakvog osnova, potpisuju se nekakve peticije po Subotici i Aleksandrovcu. Zvaničan je podatak da nijedan migrant od milion, koliko ih je prošlo kroz Srbiju, nije tražio azil da ovde ostane. Nijedan. Nije ih interesovala ni Grčka, ni Makedonija, ni Srbija. Njihov jedini cilj je zapadna Evropa, odnosno Nemačka. I to ne treba da čudi, čitav svet se još od 19. veka iseljava u Ameriku i Nemačku, a danas pogotovo zbog snažnih ekonomija i socijalne politike.
Dodaje da na širem planu pitanje izbeglica zavisi od dogovora Evropske unije i Turske. Uslov za to je da Evropska unija dodeli Turskoj šest milijardi evra za njihovo zbrinjavanje, čime bi se sprečilo njihovo dalje kretanje ka Evropskoj uniji.
Naš sagovornik kaže i to da niko od izbeglica koje su stigle u Evropu ni na koji način nije povezan sa terorističkim napadima, iako se i po tom pitanju širila panika, a da su u stravičnim napadima u Nici, Minhenu, Briselu i Parizu učestvovale osobe rođene u Evropi, što, kako kaže, govori o tome da nije problem u migracijama, već u integracijama.

Izbeglice iz Sirije uglavnom su fakultetski obrazovani ljudi, dobrostojeći, koji su sopstvenim novcem finansirali put do Evrope. Jednostavno, pobegli su od rata i žele bolji život, kaže Nenad Ivanišević iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku

Migrantski projekat
Policijski ekspert Marko Nicović kaže za „Ekspres” da je ubacivanje pojedinih grupa migranata na evropsko tlo smišljen i dobro organizovan projekat SAD, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta.
– Svi oni ulažu u američki projekat destabilizacije Evrope. Cilj je srušiti Evropu, Nemačku i evro. Sigurno je da SAD i ostali iz te grupe finansiraju onaj deo migranata koji je sposoban da organizuje i umreži ostale. Tu ima i visokoškolovanih migranata koji nisu slučajno vođe grupa ka Evropi. Amerikancima se žuri da sruše Evropu, kako se ne bi uvezale Nemačka i Rusija. Ako se naprave evroazijske integracije, evroatlantske propadaju i Amerika će biti bivša imperija, što znači i propast dolara. I ovo u Makedoniji, BiH, Sandžaku, sve je to deo istog projekta koji finansijski podržavaju SAD, Velika Britanija, Saudijska Arabija i Kuvajt – kaže Nicović.
On upozorava na nimalo naivnu situaciju u Srbiji.
– Naša situacija je veoma opasna jer će Amerikanci, Britanci i Arapi nastaviti da nas destabilizuju, pre svega, jer strahuju da bi Srbija u jednom momentu mogla postati „ruski nosač aviona”. Ovo sa migrantima je deo tog plana. Jedan deo migranata će sigurno ostati u Srbiji, planski, i oni će imati i finansijsku podršku mentora da ovde budu uspavani organizatori. Dovoljno je da izvedu samo jednu ili dve terorističke akcije, pa da naprave haos u zemlji. U isto vreme u Srbiji će se osetiti i eho svega onoga šta se bude događalo u Evropi, koja je na meti Amerike, pre svega, zbog evra kao konkurentske valute dolaru. Njima smeta jaka Nemačka, čija je privreda u usponu, uprkos svim socijalnim, ekonomskim i bezbednosnim izazovima sa kojima se suočila prihvatajući izbeglice – kaže Nicović.

Jedan deo migranata će sigurno ostati u Srbiji, planski, i oni će imati i finansijsku podršku mentora da ovde budu uspavani organizatori. Dovoljno je da izvedu samo jednu ili dve terorističke akcije, pa da naprave haos u zemlji, kaže Marko Nicović, policijski ekspert

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da sam način na koji pojedini migranti žive u Srbiji, kako se ponašaju, koliko novca troše, dovoljno govori.
– To pokazuje da su to probrani ljudi, može da se nasluti ko ih finansira. Zašto ne idu u Saudijsku Arabiju, Katar? To je zato jer je njihova misija da islamizuju Evropu, to je pakleni plan iz „ujka Semove” kuhinje. Oni će ići i na terorističke akcije, nasilne proteste. Ubistvo prostitutke na beogradskoj železničkoj stanici je kolaterala, biće toga još. Izašli su iz okvira normalnog, videli ste šta se dogodilo u Šidu, naše samarićanstvo je nepotrebno i može samo da nam donese probleme. Pre nekoliko dana sreo sam grupu koja je iznajmila bicikle i krenula na pecanje. Izgledali su kao da su izašli iz neke njihove vojne akademije, ne deluju smirujuće, već naprotiv – upozorava Nikolić.

NOVA ŽICA U MAĐARSKOJ
Vraćanje migranata iz Nemačke, pre svega, onih koji nemaju pravo na zaštitu u toj državi, glavni je cilj i osnova programa u 16 tačaka koji je nemačka kancelarka Angela Merkel predstavila čelnicima šesnaest saveznih nemačkih pokrajina.
Kao glavni uslov navedeno je osnivanje centralne kancelarije za koordinaciju deportacija ilegalnih migranata iz Nemačke koji bi bio smešten u Berlinu i zamenio bi dosadašnje pokrajinske centre. Novom centralnom koordinacijom upravljaće Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova. Migranata koji u ovom trenutku ne ispunjavaju uslove za dobijanje azila u Nemačkoj i koje bi trebalo deportovati u njihove države ima više od 200.000. Za one migrante koji dobrovoljno odluče da napuste Nemačku i ne čekaju konačno rešenje biroa za azilante predviđena je finansijska pomoć. Za to je iz budžeta obezbeđeno dodatnih 90 miliona evra.
Istovremeno, u Mađarskoj je vojska podigla vojni kamp na granici sa Srbijom i najavila izgradnju novih, kao i podizanje druge linije zaštitne ograde. Vojni kamp podignut je na Kelebiji i u njemu će biti smešteno 150 vojnika, a osim tog kampa, niknuće još tri, i to u Bačalmasu, Madarasu i Hercegšantu, sa po 150 vojnika. Iz mađarske vojske poručili su kako se radi o zaštiti mađarskih granica zbog moguće eskalacije migrantske krize i novog velikog talasa koji bi mogao da krene čim se vreme poboljša. Načelnik generalštaba mađarske vojske Tibor Benke naglasio je da će vojnici svoje pogranične zadatke obavljati „sve dok ne prestane pritisak migranata na Mađarsku”, izrazivši očekivanje da će nakon očekivane izgradnje druge linije ograde biti potrebno manje vojnika. Istakao je da se sve veća pažnja usmerava na granicu sa Srbijom, gde su vojnici duž 170 kilometara izgradili pograničnu ogradu, dok je na granici sa Hrvatskom, postavljeno 136 kilometara ograde.

NOAM ČOMSKI: ODAKLE TOLIKI LJUDI KOJI BEŽE
Ljudi koji su u Evropu pobegli pred bliskoistočnim užasom na sebe navlače gnev desničarskih i islamofobnih grupacija, a vodeći svetski filozof Noam Čomski o tome kaže:
Veoma je zanimljivo pobliže pogledati takozvanu izbegličku krizu. U Austriji je jedan nacista na korak od potpunog političkog uspeha. Pritom, Austrija nije primila toliko izbeglica kao druge zemlje. Švedska je pokazala najviše razumevanja za izbeglice, primajući između 150.000 i 160.000 sa ukupno deset miliona stanovnika. To znači da sada 1,5 odsto stanovništva čine izbeglice. To je drukčije u zemljama poput Libana, zemlja je siromašna, trenutno i ne broji izbeglice, ali stanovništvo se i do 40 odsto sastoji od njih. Čak 25 odsto su ljudi iz Sirije. Isto se odnosi i na Jordan, koji je primio veliki broj izbeglica. U poređenju sa njima Evropa jedva da je nešto uradila.
Naravno, postavlja se pitanje odakle uopšte toliki ljudi koji beže. Uglavnom potiču sa Bliskog istoka, ali i iz Afrike. Evropa ima svoju dugu priču u Africi. Poslednji vekovi su bili obeleženi iskorišćavanjem i pljačkanjem afričkog kontinenta. Posledice se osećaju sve do danas i spadaju u uzroke bega mnogih Afrikanaca u Evropu. Na Bliskom istoku su brojni uzroci doveli do izbegličkog talasa koji traje. Jedan od važnih razloga je američka i britanska invazija na Irak, koja je potpuno razorila državu. Iračani i dalje beže iz svoje zemlje pred sektaškim sukobom koji pre invazije na taj način nije postojao. Kada se sve to bolje osmotri, onda se vidi da postoje određene države koje su svojom politikom izazvale izbeglički talas u regionu – a među tim državama su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i druge evropske zemlje.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar