Šta ubija spermatozoide?

Šta ubija spermatozoide?


Srbija nije pošteđena katastrofalnog trenda koji registruju istraživanja na Zapadu o velikom padu reproduktivne moći muškaraca

Količina spermatozoida u ejakulatu muškaraca iz zapadnih zemalja prepolovila se u poslednjih 40 godina, pokazalo je istraživanje naučnog tima pod vođstvom epidemiologa Hagaija Levina s jerusalimskog Hebrejskog univerziteta. Levinov tim analizirao je 185 studija rađenih između 1973. i 2011. godine sa ukupno 43.000 ispitanika odvojenih u dve grupe. U jednoj, nazvanoj kategorija zapadnog sveta, bili su ispitanici iz Evrope, Severne Amerike, Australije i s Novog Zelanda, a u drugoj muškarci iz Južne Amerike, Azije i Afrike, kod kojih ovaj trend nije uočen. Doduše, istraživači su upozorili da je s godinama znatno manje ovakvih studija rađeno u toj populaciji.
Ova vest odjeknula je kao bomba u vodećim svetskim medijima, tim pre što je dr Levin izjavio da je jako zabrinut kada su prognoze za budućnost u pitanju. On je za Bi-Bi-Si upozorio da, ukoliko se ovakav trend nastavi, ljudskoj vrsti preti izumiranje!
„Ukoliko ne promenimo način na koji živimo, životnu sredinu i hemikalije kojima smo izloženi, vrlo sam zabrinut šta će nam se dogoditi u budućnosti. Na kraju možemo imati problem s reprodukcijom uopšte, a možda i sa izumiranjem ljudske vrste”, bio je izričit dr Levin.
Naučnici ovako drastičan pad broja spermatozoida kod muškaraca dovode u vezu sa izloženošću hemikalijama, pesticidima i plastici, ali i sa gojaznošću, pušenjem, stresom, načinom ishrane, pa čak i s gledanjem previše televizije.
Urolog i seksolog dr Aleksandar Milošević kaže za „Ekspres” da rezultate ove studije možemo i mi u Srbiji da prihvatimo kao relevantne.
– Ne poklapamo se ekonomski, ali smo zato po ovim standardima veoma blizu Zapadu. Međutim, mi ovde u Srbiji ne znamo tačno do koje mere su naš vazduh i zemlja zagađeni, kao i koliko toga lošeg unosimo preko hrane i lekova koji se ne kontrolišu strogo kao na Zapadu. Tu je i stres kao posledica prelaska iz jednog uređenja, socijalističkog sistema, u tržišnu ekonomiju, tranzicionu, u kojoj preovladavaju nesigurnost, strah da se ne izgubi posao, razne neprijatnosti i neizvesnost koja ranije nije postojala. Budiš se, ne znaš da li ćeš ostati na poslu ili ćeš dobit otkaz. U takvom ambijentu, najmoćnija ljudska funkcija, a to je stvaranje novog života, ujedno je i najosetljivija i najpodložnija negativnim spoljnim faktorima. Stres često dovodi do izostanka menstruacije kod žena, baš kao što utiče i na broj i kvalitet spermatozoida kod muškaraca – kaže dr Milošević.

Sve je veći broj mladih ljudi koji imaju teškoće sa sterilitetom, a previše vremena za kompjuterom jedan je od uzroka problema, kaže dr Aleksandar Milošević, urolog i seksolog

Postajemo tehnološka bića

Sagovornik „Ekspresa” objašnjava da se ovaj nažalost globalni trend može potvrditi i na konkretnim primerima u njegovoj ordinaciji.
– To se vidi i iz rezultata spermograma poslednjih godina. Nekada je standard za normalan broj spermatozoida u ukupnom ejakulatu iznosio 250 miliona, a danas je prihvatljivo 40 miliona, dok je prosečan broj za plodnost u jednom mililitru sa 25 miliona spušten na 15 miliona. To mnogo govori iako ne mora da bude i presudno za plodnost ako muškarac ima veoma pokretljive i kvalitetne spermatozoide. Ne sećam se, međutim, da smo skoro dobili spermogram koji je sadržao više od sto miliona spermatozoida, a smanjila se i količina ejakulata. Nekada je to bilo i do šest mililitara, a danas je od 2,5 do tri mililitra. Menja se, odnosno snižava standard, i to je činjenica.
Doktor Milošević kaže da svakako veliki uticaj ima genetika, ali je veoma važan uticaj i fenotipa, odnosno spoljne sredine. Posebno danas, u eri kompjutera.
– Sve je veći broj mladih ljudi koji imaju teškoća sa sterilitetom, a previše vremena za kompjuterom jedan je od uzroka problema. Znamo da je sedenje za kompjuterom jedna faza posla i zabave, ali mnogi idu u krajnost i provede sate i sate za računarom i nakon posla. To znači manjak aktivnosti, ali i promene u moždanoj funkciji, gde polako prestajemo da budemo biološka i postajemo tehnološka bića, što direktno utiče na hormone, samim tim i na muški hormon testosteron, koji je zadužen za proizvodnju spermatozoida. Testosteron se obnavlja pri normalnom snu svake noći, a danju se troši prilikom fizičkih aktivnosti. Ako do pet ujutru sedite za kompjuterom, to automatski znači da je poremećena funkcija mozga i da se stvara manje testosterona, a time i manje spermatozoida. Laptop, recimo, ne bismo smeli da držimo u krilu upravo zbog njegovog pogubnog uticaja na organe reprodukcije kod muškaraca. Tu je i druga, ništa manje opasna dimenzija sedenja za računarom, posebno kada su mlade generacije u pitanju, gde se izvitoperio i odnos prema seksu i gde mladi sve više pribegavaju masturbaciji i gledanju porno-filmova, bez osnove za zdravu seksualnost i radoznalost prema suprotnom polu – upozorava dr Milošević.
Među lošim navikama, mušku plodnost minira i sve češće korišćenje anabolika. Odlazak u teretanu za mnoge znači i ulazak u svet stimulansa koji mogu biti kobni po fertililet. Sve je više mladića koji radi izvajanog, nabildovanog tela koriste razne suplemente.
– Stimulativna sredstva utiču na smanjenje spermatozoida, ali i na sve segmente spermograma. Kada se lekaru obrati par u kojem se muškarac bavi bodibildingom, potrebni su meseci da se oporavi od anabolika i da mu se, uz terapiju, korigovanu ishranu i način života, spermogram koliko-toliko vrati u normalu – kaže dr Milošević.

Jesmo li ozračeni?

Uticaj načina života nešto je čime će se baviti svetski naučnici u pokušaju da do kraja dokuče razloge drastičnog pada broja spermatozoida kod muškarca sa Zapada. Mi u Srbiji ćemo to moći tek kada, između ostalog, utvrdimo posledice ozračenosti našeg tla tokom NATO bombardovanja 1999.
– Tu je i Černobilj. Mi još od tada nemamo podatke do koje mere smo ozračeni i koliko je i kako to uticalo na spermatogenezu. Tek kada i to budemo znali, imaćemo realnu sliku našeg okruženja i uticaja na zdravlje nacije, samim tim i na sterilitet, koji poslednjih godina poprima razmere epidemije – zaključuje sagovornik „Ekspresa”.
Muška neplodnost je pre dvadesetak godina u 20 odsto slučajeva bila uzrok bračne neplodnosti, dok je danas taj procenat porastao na čak 40 odsto. Jedan od uzroka leži upravo u činjenici koju su obelodanili dr Levin i njegov tim: prosečan broj spermatozoida se u ejakulatu poslednjih godina skoro prepolovio. U takvoj situaciji uticaj sredine i načina života dodatno otežava sposobnost oplodnje jer u tako istanjenom ejakulatu sve je više slabo pokretnih ili nepokretnih, kao i morfološki nenormalnih spermatozoida.
Lekari koji se bave lečenjem muškog steriliteta i koji poslednjih godina upozoravaju na sve manji broj spermatozoida kod muškaraca navode listu spoljnih uzroka koji utiču ne samo na smanjenje njihovog broja već i na sve lošiju pokretljivost i kvalitet. Tu su duvan, alkohol i razne vrste droga. Uzimanje anaboličkih steroida izaziva skupljanje testisa i neplodnost, a muškarcima se ne preporučuju previše intenzivne vežbe u teretani. One, naime, proizvode visoke nivoe steroidnih hormona nadbubrežne žlezde, što izaziva nedostatak testosterona i što utiče na smanjenu produkciju spermatozoida. Tu su i faktori sredine, poput zračenja i toplote, rada u industriji boja i lakova, izloženost pesticidima i teškim metalima, olovu, živi, benzenu, radioaktivnim supstancama… Tesan donji veš, nedostatak vitamina C takođe su na listi, kao i prekomerni stres, koji teže možemo da izbegnemo ili prevaziđemo.
Podaci govore da svaki četvrti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom. U 40 odsto slučajeva reč je o muškom sterilitetu, u 40 odsto o ženskom, a u 20 odsto oba partnera imaju problem s neplodnošću.

VOZAČI IMAJU NAJVEĆI PROBLEM
Podaci govore da su profesionalni vozači najugroženiji kada je reč o muškom sterilitetu. Među njima je najveći procenat onih koji imaju problem da prirodnim putem dobiju potomstvo. Razlog je u tome što veći deo vremena provode sedeći u toplom, pri čemu se testisi greju, što dovodi do masovnog izumiranja spermatozoida.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar