UKRALI MILIJARDE EVRA I NIKOM NIŠTA

UKRALI MILIJARDE EVRA I NIKOM NIŠTA


Ilegalna seča stabala u šumama širom Srbije državi nanosi štetu koja se može uporediti s najvećim stranim ulaganjima

Srpske šume nestaju. Ova naizgled laička konstatacija nije puka fraza već turobna činjenica na koju ne stižemo ili ne želimo da obratimo neophodnu pažnju. Klizišta, poplave, požari, paraziti i svakojake prirodne nedaće svake godine naše šume ostave bez nekoliko hiljada stabala. Nažalost, kako se može slutiti i ponekad pročitati, najveće sakaćenje zdravih šumskih stabala prouzrokuju ljudi bespravnom sečom stabala. U poslednjih 10 godina krivično delo šumske krađe ubedljivo se istaklo na prvom mestu spram svih drugih dela protiv životne sredine.

Prema saznanjima nadležnih službi, nedovoljno organizovanih i opremljenih da spreče ovu vrstu zločina prema prirodi, u Srbiji postoji više organizovanih kriminalnih grupa koje patroliraju okolinom slabije naseljenih mesta i seku sve što im se nađe pod rukom. Na prostoru naše zemlje svake godine bespravno se poseče nekoliko desetina hiljada stabala, što je za državu koja se svrstava u srednje pošumljene ogroman, gotovo nenadoknadiv gubitak. U kojoj meri se ilegalna seča odražava na samu prirodu, ali i na ekonomiju države, u razgovoru za “Ekspres” objašnjava Dragana Ostojić, načelnica Odeljenja za prirodna dobra, predeone vrednosti i prostorno-plansku dokumentaciju Zavoda za zaštitu prirode Srbije:

sume 7“Naša najkvalitetnija i najcenjenija vrsta jeste hrast lužnjak. Njegov kubni metar košta i više od 100 evra”

“Da bismo dobili jedno kvalitetno drvo hrasta, koje će u odgovarajućem trenutku biti spremno za seču, potrebno je da prođe i do 100 godina. Ukoliko to uradite ranije, praktično je za sanaciju potrebno duplo više vremena. Samim tim je ekonomska i materijalna posledica duplo veća. Naša najkvalitetnija i najcenjenija vrsta jeste hrast lužnjak. Njegov kubni metar košta i više od 100 evra. Poslednji put smo se sa bespravnim radnjama susreli na Mojstirsko-draškim planinama, gde ‘Srbijašume’ sa svojim ljudstvom nisu u prilici da to prate jer se krađe dešavaju noću i u prilično udaljenim područjima. To su divni ekosistemi pod četinarima na čijim prostorima jedino u centralnoj Srbiji živi munika. Zato dolazimo u situaciju da se cela jedna strana šume oljušti zbog pristupačnosti kradljivcima. Pored Mojstirsko-draških planina, u velikoj meri su ugrožene Šar-planina i planina Radan.”

MOTIVACIONE KAZNE

Problem ilegalne seče šuma je mnogo veći od onoga koliko o njemu znamo. Tome u prilog svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku koji pokazuju da je 2017. godine samo u državnim šumama bespravno posečeno 25.130 kubnih metara drva, što je oko 1.100 hektara. Prema zvaničnim podacima vidi se i da je bespravna seča stabala najčešća u regionu južne i istočne Srbije. Ništa bolja situacija nije bila ni pre tri godine kada je bespravno posečeno 20.169 kubnih metara drva, od čega samo u južnoj i istočnoj Srbiji 14.485 kubnih metara.

Dr Predrag Aleksić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine u “Srbijašumama”, u razgovoru za “Ekspres” kaže da se problem bespravne seče stabala najčešće javlja na administrativnoj liniji sa Kosovom:

“Albanci često prelaze administrativnu granicu i odlaze do šumskih gazdinstava Vranja, Kuršumlije, Leskovca… gde prave veliku štetu. Šumokradice su na tom prostoru veoma dobro organizovane. Na svojoj strani teritorije su napravili puteve i pilane. Opremljeni su ozbiljnom mehanizacijom, traktorima, imaju čak i svoje osmatrače koji vode računa da li su naše kontrole u blizini. Opet, sa druge strane imamo međunarodne snage koje to ne kontrolišu. Štete koje načine su ogromne. Samo od 2000. godine oni su posekli više od 500.000 kubika i napravili štetu čija se vrednost procenjuje na nekoliko milijardi dinara. To je svima nama znano, država za to zna, ali je ovu vrstu kriminala izuzetno teško zaustaviti zbog kopnene zone bezbednosti gde šumari ne mogu da priđu. To je najveći problem”.

Pouzdanu procenu koliko bespravna seča šuma na godišnjem nivou košta državu Srbiju nije moguće dati. Međutim, ukoliko se pođe od procene da jedno zdravo na crnom tržištu vredi oko 1.000 evra, nije nemoguće sačiniti okvirnu sliku. Institucije koje su zadužene za kontrolisanje šuma, koje bi trebalo da vode brigu o njihovom očuvanju, jesu “Srbijašume” kao sistem sa svim svojim upravama i gazdinstvima, kao i Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu sa kompletnom šumarskom inspekcijom. Pored toga, ukoliko se radi o zaštićenim prirodnim dobrima, na terenu bi trebalo da se nalaze i inspekcije poput one za zaštitu životne sredine. Javno preduzeće “Srbijašume” gazduje državnim šumama i šumskim zemljištem na površini od 889.691 hektar, na kojima je raspoređeno oko 630 čuvara. Mimo procena da li je njihov broj dovoljan, a svakako nije, izvesno je da, uprkos tome što šumari redovno prate situaciju u svojim atarima, površina terena za koji su zaduženi prerasta njihovu realnu mogućnost da u pojedinim predelima spreče ilegalnu seču.

Opširniju priču o ilegalnoj seči šume možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kioscima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar