UMERENO ZAGAĐENI

UMERENO ZAGAĐENI

FOTO NEMANJA JOVANOVIC / bb


Pored kotlarnica, termoelektrana, toplana i drugih ložišta, najveći zagađivači vazduha u Srbiji su polovni automobili sa dizel motorima euro 3. Iako država najavljuje da će uvoz tih vozila biti zabranjen, pitanje je da li će alternativni euro 4 rešiti ekološki problem, budući da je i taj model odavno prevaziđen u EU. A za bolje para nemamo

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je zagađenje vazduha uzrok 5,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Time ovaj tihi ubica predstavlja veću opasnost od HIV-a i malarije zajedno. Dokazano je da aerozagađenost prouzrokuje ne samo kardiovaskularne i respiratorne tegobe, već se dovodi u vezu i sa oštećenjima mozga, niskom kilažom novorođenih beba i povećanim rizikom od dobijanja raka. Prema analizama SZO, samo u 2016. zbog zagađenosti vazduha umrlo je 600.000 dece od akutnih infekcija donjeg dela respiratornog sistema. Kako u razgovoru za “Ekspres” ističe profesor Petar Pfendt, čestice koje se nalaze u zagađenom vazduhu su opasne, jer su izuzetno sitne i nemoguće ih je izbeći.

– Zagađenje se meri prema broju mikrograma po kubnom metru vazduha. To su uglavnom prašina, aerosoli, čađ. Po najnovijim shvatanjima SZO najštetnija komponenta od svih zagađivača u vazduhu su upravo te takozvane inhalibirne čestice. One su toliko male veličine da prelaze sve prepreke u disajnim organima. Ne zadržavaju ih ni dlačice nosa, već idu do najsitnijih alveola pluća i tamo se talože. Čovek izdiše vazduh, ali su čestice zalepljene. Tako pluća propadaju – ističe Pfendt.

U najveće zagađivače spadaju termoelektrane, kotlarnice, toplane i druga ložišta. Međutim, saobraćaj je po svim merenjima i dalje prvi zagađivač vazduha u svetu. Naročito polovni, stari automobili, kojih je u Srbiji sve više.

Prema rečima direktora Agencije za zaštitu životne sredine Filipa Radovića, od ukupne emisije otrovnih gasova u vazduhu, motorna vozila ispuste čak 28 odsto.

– To je negde oko 35.000 tona emisije godišnje u vazduhu. Pored same činjenice da je došlo do povećanja broja vozila na putevima Srbije, najveći problem je taj što se kod nas pretežno uvoze polovna dizel vozila sa euro 3 motorima. Dok se vozila sa euro 3 modelom na Zapadu praktično rashoduju, kod nas se uvoze u velikom broju i prave probleme jer emituju najviše emisija – ističe Radović.

Problem je što je euro 3 model motora ispunjavao zahteve Evropske unije samo od 2000. do 2005. godine. Posle toga, od 2006. sastav opasnih materija u izduvima vozila reguliše još oštriji standard euro 4, a od 2009. uveden je i euro 5. Međutim, nisu samo zemlje EU te koje shvataju ozbiljnost situacije. Pozitivne primere imamo i u Bosni i Makedoniji, gde je uvedeno euro 4 ograničenje.
Iako su u Evropi standardi uveliko pooštreni, u Srbiji i dalje važe stara pravila. U uredbi koja propisuje uvoz motornih vozila za 2018. piše da “vozilo može da se uveze ako je proizvedeno u skladu sa uslovima propisanim normom euro 3. Dok u našoj zemlji uslovi još uvek nisu pooštreni, iz Nemačke nam dolazi jedan od najpozitivnijih primera kako se treba boriti protiv visokog zagađenja vazduha. Naime, savezni upravni sud u toj zemlji nedavno je presudio da gradovi u toj zemlji mogu da uvedu zabranu vožnje dizel automobila, i to u danima velike zagađenosti. Zabrana u Nemačkoj, prema oceni stručnjaka, može da znači samo jedno – u Srbiji bi moglo da se nađe više od 140.000 nemačkih polovnih dizelaša. Kada se na to dodaju podaci Zavoda za statistiku o broju automobila u našoj zemlji, koji rastu, stvar postaje ozbiljna. Naime, u Srbiji su 2016. registrovana ukupno 2.253.504 drumska motorna i priključna vozila (mopedi, motocikli, putnički automobili, autobusi, teretna vozila, priključna vozila, radna vozila), od čega je 1.824.628 putničkih automobila (529.783 u Beogradu). Naredne, 2017. je registrovano 2.432.527 vozila (putničkih automobila 1.968.787, u Beogradu 553.079), dok za 2018. još uvek nije napravljen izveštaj iako se zna da je zabeležen porast.

Dok ministar trgovine Rasim Ljajić s ponosom ističe da su takvi podaci samo potvrda sve bolje kupovne moći građana, ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan ne deli takav entuzijazam.

– Tokom 2017. uvezeno je oko 130.000 automobila, od kojih je 60 odsto starije od 12 godina. To je veliki problem. Uvešćemo niz mera i pokušaćemo da imamo što više elektronskih i hibridnih automobila. Razgovaraćemo u Vladi da pomognemo subvencijama – rekao je prošle godine Trivan.
Trivanova zabrinutost dobija na značaju kada uzmemo u obzir da je od 158.462 uvezena automobila, u 2017. godini, više od polovine (97.393) imalo upravo pomenute euro 3 motore.
Zanimljiva je priča kako smo postali lideri u regionu kada je u pitanju tržište polovnih automobila. U zemljama Evrope se, zahvaljujući subvencijama države ali i snažnoj propagandi, velika većina vozača rešava svojih starih vozila i kupuje ekološke. Subvencije za električne automobile, na primer u Sloveniji, idu i do 12.000 evra, a izgradnja mreže brzih elektropunjača se odvija izuzetno brzim tempom. Placevi polovnih vozila su krcati, a svi pokazatelji govore da najveći deo završava u zemljama istočne Evrope – pretežno kod nas.

Čini se da se crveni alarm upalio tek pre nešto više od nedelju dana kada je većina medija u Srbiji prenela podatak sa švajcarskog sajta “Air vision” koji je pokazao da je Beograd 30. januara bio najzagađeniji grad na svetu, sa blizu 400 mikrograma po metru kubnom. Iako je Agencija za zaštitu životne sredine demantovala podatke sajta tvrdeći da su njihovi merači izmerili “samo” 81 mikrogram na metru kubnom, to je zapravo samo potvrdilo da je ipak prekoračena dozvoljena granica zagađenosti. Naime, vazduh je zagađen onog trenutka kada se pređe granica od 50 mikrograma po kubnom metru.

Međutim, da zagađenost nije samo problem Beograda, priznaje i sam Radović.

– U Srbiji je 2017. u četiri grada i jednoj opštini zabeležana zagađenost vazduha više od 100 dana. U Pančevu i Užicu su bila 122 dana, u Valjevu 114, dok je u Novom Sadu bilo 117 dana. Ipak, realnije je da je u Novom Sadu zagađenost zabeležena 111 dana, jer je u blizini jedne stanice koja meri čestice bilo gradilište. Situacija je, međutim, bolja nego pre tri godine. U 2017. je vazduh bio bolji u šest gradova u odnosu na 2016. godinu – pokušao je da objasni direktor Agencije.
Za čistiji vazduh potrebno je mnogo vremena i mnogo novca. Kao i konkretna strategija države, kaže profesor Pfendt.

– Mislim da smo zagađeniji u odnosu na zemlje EU, gde se odavno voze bolja kola, sa katalizatorima u izduvnim ventilima. Problem je što i Srbija ima iste propise kao i Unija, ali se njih ne pridržavamo iz prostog razloga – nemamo novca za takva kola, sistem grejanja koji sprečava zagađenje, za autobuse koji imaju uređaje za naftno sagorevanje ili barem filtere – navodi Pfendt.
Sličnog stava je i Radović koji napominje da prevencija aerozagađenja zahteva dug period i velika finansijska ulaganja.

– Hronični nedostatak novca nam ne dozvoljava da radimo na modernizaciji industrije i povećanju stepena energetske efikasnosti. Međutim, i pored toga je puno urađeno u poslednjih par godina. Elektroprivreda Srbije trenutno sprovodi projekte životne sredine od nekoliko stotina miliona evra. I Ministarstvo energetike planira da osnuje fond za energetsku efikasnost, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine radi na pošumljavanju i gašenju kotlarnica. Napravljeni su prvi pomaci, međutim, potrebne su decenije da bismo imali stanje kao u zapadnoj Evropi. Važno je i to što će resorno ministarstvo ove godine pokrenuti inicijativu da se zabrani uvoz dizel vozila sa euro 3 motorima – ističe Radović.

Međutim, ostaje pitanje da li će sve ostati samo na najavi, ili će konačno zabraniti dizel zagađivače. Čak i ako se to desi, na tržište ulaze polovnjaci sa motorom euro 4, stari više od decenije, a prevaziđeni su po EU standardima. A za euro 5 prosečan građanin Srbije nema novca. Budući da prosečna cena ovakvog polovnog automobila iznosi oko 3.500 evra.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar