Uzmite, braćo, svu vlast, pa uradite nešto, ako umete!

Uzmite, braćo, svu vlast, pa uradite nešto, ako umete!

Foto: BETA/MILOS MISKOV


Dobro, evo nas ponovo u devedesetim. Studenti, demonstracije, diktatura, nesrećna opozicija, mediji…

Doduše, s druge strane nema rata, hiperinflacije, bonova, praznih prodavnica, ubijanja protivnika, bombardovanja, i raznih drugih stvari, zaboravljenih u nastupu neorganizovanog besa.

Nema ni izborne krađe, osim ako Vučić nije maznuo nekih pola miliona glasova, toliko više ima od svih ostalih zajedno, (i u tom slučaju rezultat bi bio tek nerešen), što je takođe zaboravljeno kada je neorganizovano nezadovovoljstvo, upravo tim rezultatima, krenulo da izražava svoj stav.

Ne sećam se, takođe, da je Slobi pomogla činjenica da jeste kontrolisao sve medije oktobra pod brojem pet, niti da je Tadića spaslo, pre pet godina, to što nije bilo jednih novina, ili televizije, u kojima, na kojoj, si mogao da pročitaš, čuješ, ono što danas možeš o Vučiću, nego su, obojicu, pobedili njihovi rezultati, ali kakve i to veze ima, kada mladi krenu da se bore, neorganizovano, protiv nepravde.

Frustracija, onih u medijima, koji su, izmišljajući biografije, u stalnoj potrazi za sopstvenom revolucijom, i koji su, za to vreme profesionalizam sveli na ispravni politički angažman, napravila je, od čaršije, idealno blato za valjanje raznih nezadovoljstava, bez ikakve zapitanosti o svrsi, razlozima, cilju…
U tome, onda nikome, naravno, ne padne na pamet da rezultati izbora, možda, imaju nekakve veze sa ekonomijom, međunarodnim odnosima, sa pokušajima, uspešnim, da se nešto izgradi, poboljšaju cifre, bilo šta promeni… ili, takoe možda sa opozicijom bez programa i plana.

Ma jok. Bes, idealni odgovor za nedostatak rešenja i sopstveni promašaj, proradio je, u svoj svojoj neorganizovanosti, iskuljalo nezadovoljstvo na ulice, i eto nas u divnoj neobuzdanoj prošlosti.

Još kada se tome doda patetika, u stilu “Računajte na nas”, razni slobodoljupci kojima je sada in da se pojave sa studentarijom, tepaju joj, češkaju poleđa, izigravaju Balaševića koji se kune Titu, eto ti zabave.

Vlast, za to vreme, ćuti, čeka mirno da sve prođe, nema neko rešenje za “male puževe”, bez kućice, sluša zahteve, neodgovara, osim onim, pomiriljivim – da svako ima pravo da protestuje, ako ima vremena, i ako se ne služi nasiljem.

Super. I skroz pogrešno.

Zato što je najbolje rešenje, za bes, da ga uvažiš i ispuniš i mnogo više nego što je i tražio.

S tim u skladu, hajde lepo da Vučić prihvati sve uslove, podnese ostavke na sve, povuče se iz politike, i prepusti državu i sve nas, ovima koji to od njega i traže, nezadovljni svojim i njegovim rezultatima na izborima.

Doduše, trebalo bi i sam, bar zbog onih dva miliona glasova, da postavi neke uslove.

Pod jedan, da svako dobije onoliko vlasti koliko je zaslužio, na izborima.

Pa tako, drugoplasirani Janković da postane predsednik, ali trećeplasirani Preletačević da bude premijer, bez pogovora. I da sve državnike prima u opancima. I da bude sarma na svakoj sednici vlade. Putinu i Merkelovoj da zavali po šamarčinu, a Trampu da traži ključ od Bele kuće.

Da Vuk Jeremić bude PPV, sa zadatkom da preuzme pregovore sa Kosovom, zaustavi izgradnju puteva, i svoju ženu postavi za direktora RTS.

Da Velja Ilić, pod obavezno, preuzme gradnju svih puteva i infrastrukture.

S tim u skladu, hajde lepo da Vučić prihvati sve uslove, podnese ostavke na sve, povuče se iz politike, i prepusti državu i sve nas, ovima koji to od njega i traže, nezadovljni svojim i njegovim rezultatima na izborima

Da Boško Obradović postane ministar za ljudska prava, i zabrani sve te gej parade, i gejeve, generalno, i da uvede redovno batinanje žena.

Da braća Trifunović, koji su primećivali razne službe tokom kampanje, preuzmu policiju i BIA i sve ostale službe bezbednosti (koordinator službi da bude Zoran Čičak).

Vlada Georgiev – ministar kulture, a da za informisanje bude zadužen Lekić, ne bi li lepo, zauvek, zabranio sve tabloide, Parove, pa posle može i Dnevnik, kada mu se ne bude svideo, sve u skladu sa evropskim vrednostima i standardima, pošto je ta praksa, zabrana, odomaćena, svuda po Evropi.

Jelena Mačić, ministar za evrointegracije.

Saši Raduloviću da se vrati privreda, kako bi sjebao ove strane investitore i ukinuo im sve subvencije.

Umesto Vulina – Žarko Jokanović, sa suprugom, plus Biljana Lukić.

Ministarstvo spoljnih poslova da se preda Jeleni Tinskoj, a Vesna Pešić da bude ambasador zauvek.

Da za prosvetu i prosvetare bude zadužen Nikola Kojo, a za zdravstvo i zdravstvene radnike Nikola Đuričko.

Takođe da se i svi ostali potpisnici raznih apela, i govornici na mitinzima, obavežu da će preuzeti bar jedno javno preduzeće – recimo Koraks da uzme Bor, Zoran Kesić Resavicu, Tanja Vojtehovski Železnicu, Srđan Škoro EPS… uz obavezu da će svakog prvog u mesecu isplaćivati plate, vratiti sve dugove, podići proizvodnju i učiniti sve te firme profitabilnim.

I, pod tim uslovima, Vučić lepo da se povuče.

A da mi nastavimo da se zajebavamo, pa dokle stignemo.

Sve u skladu sa rezultatima, htenjima i zaslugama.

Uostalom, zašto bi i hteli nešto manje od toga. Smeniti Bujoševića, REM i Maju Gojković je smejurija.

Uzmite braćo svu vlast, pa uradite nešto. Zar niste o tome pričali?

Jedino, da ne zaboravimo, da se obavežete da ćete za godinu dana da položite račune. I to svima, a ne samo onima koji nisu za vas glasali.

P.S. I da se nekako, kako god, vrati Boris Tadić, da ne zaboravim. Glupo je ovako, sa ovim, nadrndanim i ozbiljnim, ne može čovek ni kaficu da popije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar