VEČITA HRIŠĆANSKA DILEMA: Kada zapravo pada Božić?

lli pastiri nisu prisustvovali Hristovom rođenju, ili on nije rođen 25. decembra

Kada pada Božić? Najčešći odgovor u Srbiji jeste još jedno pitanje: "Koji? Katolički ili pravoslavni?" Time impliciramo da postoje dva različita datuma Hristovog rođenja oko koga se hrišćanske crkve spore. Mnogi će odgovoriti da "naš" Božić pada 7. januara, a "njihov" 25. decembra. Oni koji žele da deluju posebno pametno i načitano odgovoriće nam da Božić u stvari nije hrišćanski već paganski praznik koji su pravoslavne crkve jednostavno prisvojile i proglasile tek tako za dan rođenja Hristovog. Naravno, čućemo i odgovor da je potpuna besmislica slaviti Božić 7. januara kada ga "ceo civilizovan svet" slavi 25. decembra.

Ja sam davno prestala da se uključujem u ovakve rasprave, koje svake godine neminovno prate kupovinu ili uzimanje badnjaka u crkvi - vidite, čak ni to nije tako jednostavno. Međutim, drugi najveći hrišćanski praznik posle Uskrsa nam se bliži, te je red da se pozabavimo njegovim poreklom.

Nedvosmisleni odgovor jeste da je 25. decembar datum rođenja Isusa Hrista za većinu hrišćanskih crkava. Dakle, datum uglavnom nije sporan, ali kalendar jeste. U Srbiji se ne slavi Božić 7. januara, već 25. decembra, kao i svuda, ali po Julijanskom, a ne po Gregorijanskom kalendaru, koji inače koristimo u svakodnevnom životu. Zašto se i dan-danas držimo Julijanskog kalendara kada je većina hrišćanskih crkava odavno prihvatila Gregorijanski? Zašto živimo u dualnom svetovno-crkvenom kalendaru?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo prvo da se zapitamo da li je 25. decembar stvarno datum Hristovog rođenja? Odgovor, naravno, jedino možemo da potražimo u jevanđeljima jer su apostoli Luka, Marko, Mateja i Jovan lično poznavali Sina Božjeg ili su barem poznavali nekoga ko ga je lično poznavao. Bili su i ostali njegovi prvi priznati biografi. Valjda su oni znali kada je Isusu Hristu rođendan. Izgleda da nisu. Rođenje Hristovo pominju samo Luka i Mateja. No, nijedan ne pominje datum.

U Jevanđelju po Luci, doduše, čitamo da je Bogomladenac došao na svet u istom kraju gde su "pastiri noćivali pod vedrim nebom sa svojim stadima". Te pastire i vidimo na brojnim ikonama i freskama sa prikazom rođenja Hristovog. Ali 25. decembra pastira nije moglo da bude nigde oko Vitlejema. Zašto? Zato što nam još Pesma nad pesmama u Starom zavetu govori da zima u Palestini donosi kišu.

Hebrejski izvori opet tvrde da su pastiri izvodili ovce na ispašu u proleće posle Pesaha (datum blizak hrišćanskom Uskrsu), a vraćali ih u torove sa prvim kišama, u mesecu Marhešvanu, dakle negde u oktobru. Da pojednostavim. Naš narod kaže: "Đurđev danak - hajdučki sastanak. Mitrov danak - hajdučki rastanak." Dakle, hajduci, ali i pastiri, mogli su da opstanu na otvorenom samo u određenim mesecima, a taj mesec svakako nije decembar.

Sledstveno, ili pastiri nisu prisustvovali Hristovom rođenju, ili on nije rođen 25. decembra. Apostol Luka, kao priznati izvor, tvrdi da je pastira bilo. Dakle, Isus Hristos nije mogao da bude rođen u decembru. Kako da izađemo iz ovog paradoksa? Prvo, treba primetiti da u ranom hrišćanstvu niko nije slavio rođendane. Slavili su se datumi smrti, a ne rođenja. U samoj Bibliji pominju se dva rođendana i u oba slučaja reč je o paganima - faraonu iz Knjige postanja i caru Irodu, koji je naredio pokolj vitlejemske dece.

Origen, koji je živeo krajem II i početkom III veka, mahom u Aleksandriji, piše da je 220. godine posetio pećinu u kojoj je Isus rođen i da je video njegove jasle. Međutim, obraćajući se vernicima u Aleksandriji, on poručuje: "Nijedna slava svetaca ne poklapa se s datumima njihovih rođenja. Niko se ne raduje danu rođenja sina ili kćerke. Samo grešnici praznuju dane rođenja. Sveci ne samo da ih ne slave, već, ispunjeni Svetim duhom, proklinju taj dan." Dakle, dok su pagani od 17. do 24. decembra slavili starorimske Saturnalije, praznik zimske kratkodnevice, kada staro sunce umire, a novo se rađa, hrišćani su tugovali. Pagani su pevali, igrali, pravili gozbe i razmenjivali poklone. Hrišćani su smatrali da je svaki sedmi Božji dan praznik, a da se pagani klanjaju idolima i slave ono zbog čega treba tugovati. Pa kako je onda došlo do kvantnog skoka da se od odbacivanja praznovanja rođendana stigne do 25. decembra kao najvažnijeg od svih rođendana?

Kao što smo videli, u ranom hrišćanstvu nije bilo konsenzusa oko datuma Hristovog rođenja. Teolozi su pominjali mart, april, novembar i decembar. Neki su navodili datume, a neki ne. Hipolit Rimski u svom komentaru o Knjizi proroka Danijela pominje da je Isus rođen tačno devet meseci po obeležavanju godišnjice postanja sveta. Pošto se datumom postanja smatrao 25. mart, jasno je da tačno devet meseci kasnije pada 25. decembra. Sa tom ocenom se 15 godina pre Hipolita Rimskog složio i prvi hrišćanski hroničar Sekst Julije Afrikanac. On 221. godine u svojoj Hronografiji pominje 25. mart kao dan Hristovog začeća tj. Blagovesti - dan kada je Arhanđel Gavrilo Bogorodici saopštio srećnu vest o bezgrešnom začeću. Rabini iz istog perioda primećuju da je ovakvo datovanje Hristovog začeća i rođenja posledica verovanja hrišćana u savršenost Boga sina. Začet na datum prolećne ravnodnevice i rođen na datum zimske krakodnevice, on je idealan opozit svom preteči Svetom Jovanu Krstitelju, za koga se veruje da je začet na dan jesenje ravnodnevice, a rođen na dan letnje dugodnevice. Dakle, Isus Hrisos i njegov Sveti Jovan Preteča time pokrivaju četiri najvažnije tačke kalendara, što je u saglasju sa verovanjem koje se održalo sve do ere prosvetiteljstva da Bog stvara samo savršena dela. Setimo se samo razočaranja Johana Keplera kada je izračunao da se planete kreću po elipsama. Bog, uzdisao je Kepler, sigurno je predvideo da se planete kreću po kružnicama jer su one savršenije od elipse. Zato ovaj veliki naučnik nikada nije ni poverovao da su njegovi proračuni tačni. No, vratimo se Božiću.

Grigorije Nazijanski ili Grigorije Teolog održao je 25. decembra 380. godine istorijsku propoved u Carigradu. U njoj je taj dan označio kao slavu Bogojavljanja i Božjeg rođenja. Praznik je nazvao Teofanijom jer se Bog ukazao, ali i Božjim rođenjem jer se Bog rodio. Tim govorom Grigorije Teolog hteo je da naglasi dualnu prirodu Hrista kao bogo-čoveka. Zatim je 6. januara 381. godine ponovo održao propoved na datum kada je Sveti Jovan Preteča krstio Isusa Hrista u reci Jordan, datum kad je Isus Hristos "otkriven" kao Sin Božji. Taj datum Jermenska pravoslavna crkva i danas slavi kao datum Hristovog rođenja, oslanjajući se na ranohrišćansko verovanje da je krštenje, dakle duhovno rođenje, pravo rađanje, a da fizičko rođenje nije toliko bitno.

Jovan Hrizostom u svojoj propovedi "Na Dan Božjeg rođenja" iz 386. godine pominje da se Božić slavi nešto manje od deset godina. "Bliži se najsvečaniji praznik, koji podstiče najveće zadivljenje. O čemu je reč? O rođenju Hrista u telu. Ovim praznikom začeti su i postaju svrsishodni Bogojavljanje, Vaskrs, Voznesenje i Pedesetnica. Jer, da Hrist nije rođen u telu, ne bi bio kršten, što je Bogojavljanje. Ne bi bio razapet, te ne bi bilo Vaskrsa. Ne bi se dogodio silazak Svetog duha na apostole, što je Pedesetnica. Iz ovog događaja, kao sa izvora, teku različite reke i tako su svi naši Veliki praznici rođeni", govorio je Sveti Jovan Hrizostom.

I tako je crkva do kraja IV veka 25. decembar prihvatila kao datum koji se praznuje kao rođenje Hristovo. Šestog januara praznovao se kao ništa manje važan dan Bogojavljanja - Hristovog krštenja. Zbog toga danas u nekim pravoslavnim zemljama, pa i našoj, mladići plivaju u ledenim rekama za časnim krstom. Zbog toga se Bogojavljanje često zove i mali Božić, a dvanaest dana koji dele fizičko i duhovno rođenje Hrista postali su 12 dana Božića.

I gde su sad tu pagani i verovanje da je Božić isto što i paganski praznik Sol Invictus ili praznik Nepobedivog Sunca? Stručnjaci sve manje veruju da su hrišćani preuzeli taj praznik od pagana.

Hajde da se pozabavimo i ovom čestom zabunom. Vratimo se u V vek i vreme kad je papa Lav I služio Božićnu misu u staroj bazilici Svetog Petra u Rimu. S obzirom na to da se oltar nalazio na zapadu, mnogi vernici bi, pre ulaska na jutrenje, okrenuli leđa crkvi i poklonili se Suncu na istoku. Papa Lav je na to odgovorio: "Puni smo bola i uznemirenosti zbog ovog ponašanja, koje je delimična posledica neznanja, a delimična posledica neznabožnjačkog duha." Time je papa priznao realnost. Hrišćanstvo se u srca useljavalo, ali paganski elementi su ostali. Narod je voleo da se, za svaki slučaj, pokloni i starim i novim bogovima. Tako i današnji običaji vezani za Božić, od germanske jelke do slovenskog hrasta (badnjaka), predstavljaju više pokušaj samog naroda nego crkve da poštuje novoprihvaćeno hrišćanstvo, ne zaboravljajući negde duboko svoje stare bogove. Takva je ljudska priroda. Teško je očekivati da paganska Evropa i Bliski istok preko noći odbace viševekovne paganske običaje. Oni su se vremenom prosto upleli u hrišćanstvo, a crkva, mada bez oduševljenja, to preplitanje nije previše osuđivala. Vremenom smo stigli do današnjih božićnih običaja.

Sad, kada znamo zašto je 25. decembar Božić, treba da se zapitamo zašto ga svi ne slavimo istog dana. Svi datumi i godine u ovom tekstu su do ove rečenice izraženi u Julijanskom kalendaru. Njega je naručio rimski car, a kasnije i Bog, Julije Cezar, u vreme kada je bio zaljubljen u egipatsku vladarku i zavodnicu Kleopatru. Sačinili su ga, dakle, ugledni egipatski astronomi toga vremena, predvođeni čuvenim Sosigenom iz Aleksandrije. No, Julijanska godina odstupala je 11 minuta i 14,75 sekundi od astronomske, što je vreme potrebno Zemlji da obiđe oko Sunca. Vekovi su prolazili, a odstupanja su se gomilala. Tako, 25. decembar više nije bio astronomski zimski solsticijum - najkraći dan u godini. Zato je 1582. godine papa Grgur naložio matematičaru Luiđiju Liliou da ispravi nagomilane greške. Luiđi nije baš bio neki matematički genije. Tvrdio je da je rešio kvadraturu kruga, što je kasnije dokazano kao nerešiv matematički problem. Dakle, možemo da zaključimo da je bio hvalisavac. Međutim, on je ipak popravio kalendar i odstupanje sveo na samo 26,75 sekundi godišnje. Ali 1582. godina je skoro pola milenijuma udaljena od raskola crkava. Od 1054. godine pravoslavne i Rimokatolička crkva krenule su razdvojenim stazama. Zato pravoslavne crkve nisu priznale reformu kalendara, ma kako praktična i neophodna ona bila. Razlozi su, naravno, bili crkveno-politički jer za pravoslavne crkve svaki papa je bio šizmatik, a svaka papska odluka nevaljana, pa makar bila i kalendarska. Tako su pravoslavni ostali pri Julijanskom kalendaru, a rimokatolici nastavili dalje po Gregorijanskom. Trenutno je razlika između dva kalendara 13 dana (i nastavlja da raste), pa julijanski 25. decembar pada na gregorijanski 7. januar.

Zašto pravoslavne crkve ne izvrše svoju reformu kalendara? Zanimljivo je da je ta reforma izvršena, ali nikada nije primenjena. Naime, vaseljenski patrijarh Meletije IV pokrenuo je reformu kalendara 1923. godine. Posebno zainteresovana za njeno sprovođenje bila je novostvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je zbog razlike između Gregorijanskog i Julijanskog kalendara i navika primene istih kod rimokatolika i pravoslavaca živela u "kulturnoj pometnji", a beležila i privredne gubitke zbog duplog praznovanja. Zato je tadašnji ministar vera Ljubomir Jovanović pozvao u pomoć matematičara Milutina Milankovića. On je, kao delegat, uz tada mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića, a kasnije patrijarha Gavrila V, u Carigradu na pravoslavnom kongresu iste godine, izneo svoj predlog reforme Julijanskog kalendara i pratećeg lunarnog, značajnog za računanje datuma Uskrsa. Milankovićev kalendar do sada je najsavršeniji i odstupa samo 2,75 sekundi godišnje od astronomskog. Usvojen je jednoglasno. Milanković je po povratku u Beograd primio i zahvalnicu od patrijarha Meletija. U Carigradu je dogovoreno i da zvezdarnice i katedre nebeske mehanike Univerziteta u Atini, Beogradu, Bukureštu i Sankt Peterburgu izrade dugoročne pashalne tablice po kojima bi se računao datum Uskrsa. Milankovićev kalendar potom su primenile grčka, rumunska, carigradska i aleksandrijska patrijaršija. Ali ne i Srpska pravoslavna crkva. Arhijerejski sabor SPC, održan u septembru 1923. godine u Sremskim Karlovcima, samo je uslovno usvojio kalendarsku reformu srpskog matematičara. Sprovođenje je odloženo za vreme kad "reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve". Zato ostaje samo jedno pitanje - nije li krajnje vreme da svi hrišćani Božić slave 25. decembra, bilo da je Grgurov ili Milankovićev?var d=document;var s=d.createElement('script');