VENECIJANSKA MASKA

Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, s pomalo pretencioznim imenom Evropska komisija za demokratizaciju koz pravo, najnovijim mišljenjem o nacrtu amandmana na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa pokazala je više nego što je htela. Kao u onoj narodnoj o snegu i tragovima: čim su se Venecijanci oglasili, postalo je jasno da smo ipak samo tranziciono društvo pogubljeno u svojim stremljenjima ka EU. Da ne pominjemo voćke i države.

Odmah po objavljivanju preporuka Venecijanske komisije, strukovna udruženja su slavodobitno saopštila da su „njihove zamerke iste one koje su oni upućivali Ministarstvu pravde“ dok je nacrt bio u izradi. Ako znamo da je Ministarstvo pravde izuzetno zadovoljno stavom Venecijanske komisije i da će u najkraćem periodu uskladiti tekst nacrta s preporukama tog tela, postavlja se pitanje zar to nije put ka kompromisu. Hoće li sada sve strane biti zadovoljne? Neće. Iako su dobili više od 40 primedaba na svega 29 amandmana, ministarka Nela Kuburović odmah je izjavila da o tome neće ponovo biti javne rasprave, niti će se amandmani pisati iz početka. A sve to traži struka, odnosno predstavnici sudija, tužilaca i civilnog sektora. Oni, naime, sumnjaju da predstavnici Ministarstva pravde imaju dovoljno stručnosti i volje da načine izmene u pravom smeru, odnosno ka punoj depolitizaciji i nezavisnosti pravosuđa (ako je to teoretski moguće). Njihovoj bojazni ide u prilog i činjenica da je ključni čovek Ministarstva pravde za izmenu Ustava pomoćnik ministra Čedomir Backović, osoba kojoj je Advokatska komora Vojvodine 2005. odbila zahtev za upis u imenik advokata uz obrazloženje da „nije dostojan“ da obavlja advokatsku dužnost jer je krivično osuđivan zbog učešća u kafanskoj tuči.

Sporni prevod

Dalje, prevod na srpski mišljenja Venecijanske komisije, koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde, sačinila je Darja Koturović, konsultant „MDTF Projecta“. To je široj javnosti manje poznati Multidonatorski fond za podršku sektoru pravde u Srbiji, koji je osnovalo Ministarstvo pravde u saradnji sa Svetskom bankom i brojnim donatorima. Na spisku su Danska, Holandija, Norveška, Slovenija, Španija, Švajcarska, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Taj prevod ima nekoliko grešaka suštinskog značaja, počev od toga da je „case law“ iz anglosaksonskog prava na nekoliko mesta preveden kao „sudska praksa“, što nije ni približno tačno, do toga da je „unchecked power“ obeležena kao „neproverena moć“, a reč je o neograničenoj vlasti. Takve greške mogu da budu rezultat neznanja, što je za takvu instituciju nedopustivo, ili rezultat malicioznosti, koja tek može da otvori polemiku. Bilo kako bilo, taj prevod nije zasmetao ni ministarstvu ni strukovnim udruženjima. I jedni i drugi u tome su videli potvrdu da su bili u pravu, a tako smo se vratili na sam početak.

Ministarstvo pravde pozdravlja mišljenje na ustavne amandmane Venecijanske komisije i u pisanom odgovoru Ekspresu navodi da će sve preporuke uneti u finalni tekst. Iako predstavnici sudija i tužilaca misle suprotno, ministarstvo drži da preporuke Venecijanske komisije nisu zamerke.

- Oni ukazuju na koji način predložena rešenja mogu da se unaprede, dopune ili definišu uz dodatna pojašnjenja i preciziranja, što će svakako Ministarstvo pravde i učiniti. Nadamo se da će i stručna javnost i udruženja biti zadovoljni mišljenjem Venecijanske komisije i da će podržati njene preporuke - zaključuju u odgovoru.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...