ZA NJIH JE I SRBIJA ŠVAJCARSKA

Sve je više stranih radnika angažovanih na poslovima u Srbiji u oblastima poput građevinarstva. Stranci koji bi trebalo da zamene radnike iz Srbije koji su otišli na Zapad dolaze iz Turske, Albanije, Kine, pa čak i iz Tadžikistana

Srpski poslodavci uskoro bi, po svoj prilici, sve češće mogli da traže i usluge prevodilaca. Zbog sve većeg nedostatka kvalifikovane radne snage, firme iz Srbije imaju potrebu da sve češće radnike traže u inostranstvu.

To je za sada najprisutnije u oblastima poput građevinarstva i transporta. To su, naime, struke koje su vrlo tražene na Zapadu pa se zanatlije i vozači kamiona i autobusa iz Srbije relativno lako odlučuju na posao u Austriji, Nemačkoj, Sloveniji...

Često ne pomaže ni to što, recimo, dobar bagerista i u Srbiji može da zaradi dnevnicu od 100 ili 120 evra, jer su primanja na Zapadu ipak veća.

Zato se nemojte iznenaditi ako, recimo, dok prolazite pored nekog gradilišta, sa skele čujete kako vam neko na turskom jeziku dovikne: „Pazi pada čekić" ili vas u autobusu GSP-a vozač ljubazno upita da mu pokažete gde je sledeća stanica jer je „tek juče počeo da radi", a dolazi, recimo, iz Republike Srpske.

Na problem nedostatka radne snage, naročito one stručne, ponovo je nedavno tokom Kopaonik biznis foruma ukazao Branislav Grujić, predsednik kompanije „PSP Farman".

- Ako pogledate gradilišta u Srbiji, videćete da imamo kinesku, tursku, čak i radnu snagu iz Tadžikistana - rekao je Grujić.
Jesenas su, takođe, prilikom kaldrmisanja Njegoševe ulice u Beogradu bili angažovani radnici Albanci, jer u Srbiji jednostavno nije bilo moguće pronaći nikoga ko bi taj posao uradio kvalitetno i u roku.

U istom se problemu našao i jedan građevinski investitor koji priznaje da u jeku sezone nije uspeo da nađe desetak radnika  koji bi radili na građevini, pa je rešenje potražio angažovanjem nekoliko Makedonaca.

- Tražio sam radnike u jeku sezone, kad je bilo mnogo posla. Ljudi se, međutim, nisu baš pretrgli s javljanjem pa sam morao da angažujem radnike iz Makedonije - kaže ovaj investitor.
Da je vrag odneo šalu, i to odavno, upozorava i Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. Radnici iz inostranstva, bar kad je sektor građevinarstva u pitanju, masovno dolaze, a najviše ih je, kaže, iz Turske. Oni su, pored ostalog, angažovani i na gradilištima „Beograda na vodi".
- Dolaze masovno. U aprilu najavljuju dolazak čak 14 firmi iz Turske koje će angažovati svoje ljude. Dolaze i Albanci. A investitori angažuju i migrante iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Iraka... - priča Rodić za „Ekspres".

Tu, međutim, postoji jedna velika razlika. Radnici iz Turske i Albanije gotovo po pravilu rade legalno jer ih firme angažuju po ugovoru, uz plaćanje svih prinadležnosti i izmirivanje obaveza prema državi.

To, međutim, nije slučaj i s migrantima, koje investitori angažuju na crno kao jeftine fizikalce.

- Angažuje ih ko i kako hoće. A oni rade onoliko koliko im treba. Oni su najprostija fizička radna naga. Nema tu nikakvih kvalifikovanih radnika - kaže Rodić.

Ima, doduše, i onih migranata koji su se dobrovoljno javili da doprinesu svojim angažmanom, poput onih iz Prihvatnog centra u Obrenovcu, koji su pre nekoliko dana potpuno besplatno krečili fekalno-crpnu stanicu lokalnog vodovoda, koja je bila poplavljena maja 2014. godine.

Srbiji, međutim, trebaju kvalifikovani radnici jer je mnogo domaćih koji znaju znanje uhlebljenje pronašlo na Zapadu - u Nemačkoj, Švedskoj, Irskoj, Kanadi, Danskoj...

Ukoliko se nešto brzo ne promeni, prema Rodićevom mišljenju, nedostatak radne snage osetiće se još više. Ni stranci, kako kaže, neće više hrliti da dolaze u Srbiju ukoliko se ne povećaju primanja.
- Oni koji budu dolazili organizovano predstavljaće skupu radnu snagu. Njihov sat rada nije više od tri do pet evra, već ide od 15 do 20 evra - kaže Rodić. Dnevnica, dakle, košta od 120 do 140 evra.
Ukoliko poslodavac nije spreman da ispuni takve uslove, logično je da će ostati bez radne snage. Možda će, kako kaže, neki i doći iz bliskoistočnih zemalja ili iz država poput Ukrajine i Gruzije, ali će i za njih Srbija biti samo usputna stanica na putu ka Zapadu.

Ali, dodaje Rodić, to je zakon ponude i potražnje. Čim je mala ponuda, a velika potražnja, i cene skaču.

- A mi nemamo ekonomsku snagu da bismo bili za nekoga interesantni. Jednostavno, ostajemo na margini - kaže Rodić za „Ekspres".

Osim trenutnog akutnog nedostatka radne snage, odlazak stručnih kadrova, koje nema ko da zameni, u perspektivi stvara još jedan mnogo veći problem. A to je, prema Rodićevim rečima, da ubuduće neće imati ko da održava infrastrukturu: puteve, mostove, železnicu...

- A kada tako nešto izgubite, to se onda debelo plaća. Ozbiljnih firmi je malo. A ove druge, manje firme, često se ponašaju kao neki divljaci. Gledaju samo kako da uzmu pare od danas do sutra. Kvalitet obavljenog posla nije na vrhu njihovih prioriteta - upozorava Rodić.

Srbija, kako kaže, danas plaća ceh neulaganju u oblast građevinarstva. A posledice su, kako kaže, vidljive gotovo svakodnevno.

- Nedavno smo imali sastanak oko novog zakona o zaštiti na radu. Pitanje koje se postavlja je zašto ginu radnici. Odgovor je jednostavan. Svi traže niže cene. I u toj situaciji investitori angažuju radnike na crno, uglavnom nekvalifikovanu radnu snagu, ne obezbeđuju im nikakvo osiguranje na gradilištu... I rezultat toga je da dobijaš loš kvalitet i pogibiju ljudi - kaže Rodić i dodaje kuriozitet da je prosečna starost radnika na građevinama u Srbiji čak 55 godina!

- Mlađi su otišli - zaključuje on.

Stranci u Srbiji, inače, mogu da rade ukoliko imaju odobrenje za privremeni boravak, bez obzira na vremensko trajanje boravka ili stalno nastanjenje, kao i dozvolu za rad.

A broj izdatih dozvola za rad u 2018. godini je skoro 20 odsto veći u odnosu na 2017. godinu, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, koja te dozvole i izdaje.

Najviše radnih dozvola prošle godine je, kako za „Ekspres" navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, izdato državljanima Kine, Rusije, Makedonije, Turske, Italije i Grčke.

„U zavisnosti od vrste dozvole, zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi poslodavac ili stranac, koji mogu imati punomoćnika. Zahtev za privremeni boravak podnosi stranac lično", navodi se u pisanom odgovoru NZS.

Na pitanje u kojim oblastima rada stranci najviše dobijaju radnih dozvola, kao i koliko je zahteva izdato u sektorima građevinarstva, saobraćaja i medicine, iz Nacionalne službe su nam odgovorili da ne vode evidenciju o traženim podacima.

Odgovore na ta pitanja nismo dobili ni od Ministarstva rada, koje, međutim, objašnjava da je najviše dozvola izdato strancima s visokom stručnom spremom.

- Zakon o zapošljavanju stranaca usvojen krajem 2014. godine na sveobuhvatan način je uredio oblast zapošljavanja stranaca u Srbiji. Do donošenja novog zakona, u primeni je bio akt iz 1978. godine, kada se na godišnjem nivou u proseku izdavalo oko 1.500 dozvola za rad strancima. Ovim zakonom, naime, bila je uređena isključivo mogućnost zasnivanja radnog odnosa, tako da se nije imala celokupna slika o broju stranaca koji rade u Srbiji. Već u prvim godinama nakon stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca primetni su pozitivni efekti njegove primene, tako da se sada raspolaže preciznijim podacima. Takođe, u periodu od početka primene tog akta uočava se da je najveći broj dozvola za rad izdato strancima s visokom stručnom spremom, zatim slede oni sa četvrtim stepenom stručne spreme i s trećim stepenom stručne spreme. Struktura izdatih radnih dozvola strancima s visokom stručnom spremom pokazuje da je najveći broj onih koji se zapošljavaju tehničke struke (elektrotehnika, IT sektor, inženjeri građevinarstva, saobraćaja, finansijski stručnjaci i dr.). Od decembra 2014. do danas izdato je oko 33.000 radnih dozvola - navode iz Ministarstva rada, dodajući da će tek nakon „sagledavanja stanja u oblasti ekonomskih migracija biti određene adekvatne intervencije i rešenja" kada je reč o kontrolisanju stranaca u sivoj zoni rada.

- Za sada postoji namera da se smanji, odnosno zaustavi odlazak radno sposobnog stanovništva, kao i da se podstakne povratak stručnjaka iz dijaspore u Srbiju. Koordinaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija formirano je s ciljem da se uradi sveobuhvatna analiza migracija, da se utvrde potencijalni problemi kako bi se dali predlozi Vladi o preduzimanju daljih koraka u cilju prevencije daljeg odlaska naših građana u inostranstvo i podsticanja povratka stručnjaka iz dijaspore u Srbiju, kao i stvaranja poslovnog i privrednog ambijenta za dolazak stranih stručnjaka u našu zemlju - navode u tom ministarstvu.

 © Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava

Radne dozvole za strane državljane

2017 - 7.642 dozvola za rad
2018 - 8.990 dozvola za rad
2019 - 2.088 dozvola za rad (zaključno sa 12. 3. 2019)

- Strancima sa stalnim nastanjenjem u Srbiji 2018. izdato je 465 ličnih dozvola za rad, a ostale su izdate strancima s privremenim boravkom. Za istu godinu strancima s trećim stepenom stručne spreme izdate su 1.043 dozvole za rad, a sa četvrtim stepenom stručne spreme 2.421 dozvola

* Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva rada