ZAŠTITNICI OBMANE

ZAŠTITNICI OBMANE


Savetnici pacijenata postoje već pet godina. Istraživanje „Ekspresa“, međutim, pokazalo je da se od njih 145 malo ko javlja na telefon, a još manje koji zna kako da posavetuje građane

Iako institut savetnika za zaštitu prava pacijenata pri lokalnoj samoupravi u Srbiji postoji ravno pet godina, i dalje ga je teško do kraja definisati a da ne bude po principu: „Šta je to na nebu? Ptica? Avion?“ Nerealno je jednog savetnika upoređivati sa Supermenom, ali već sa licem zaduženim za kontrolu zabrane pušenja ili upravnikom zgrade… Dakle, tu su, postoje, neke dodatno plaćamo, ali retko im do kraja znamo ovlašćenja. Za njihovo postojanje najčešće znaju samo oni sami i nadležni inspektori, kojih uvek nedostaje i retko navraćaju.

5-reasons-why-patient-engagement-means-consumer-engagementMogu da odem da se svađam, ali lekari uvek mogu da se pravdaju time da imaju gužvu. Moja supruga isto čeka, a i ja sam čekao dva meseca za pregled u Paraćinu, rekao je savetnik iz Varvarina

Pacijenti u Srbiji obično ustanove koliko su nezaštićeni tek kada se ozbiljnije razbole i kada zbog jake esnafske solidarnosti i nejakih institucija upadaju u birokratski lavirint iz kojeg se teško izlazi: liste čekanja, korupcija, odavanje poverljivih informacija o pacijentima, kršenje prava, zapostavljanje, loša komunikacija… E, tada bi na scenu trebalo da nastupi savetnik za zaštitu prava pacijenata, koji zarad nepristrasnosti sedi u kancelariji lokalne samouprave umesto po bolnicama, i čiji kontakt se može lako pronaći na internetu, te koji će vam ljubazno objasniti prava pacijenata i pomoći da ih ostvarite. Tako to zvuči u zakonu i stripu. U realnosti je, nažalost, sve daleko drugačije.

Samo godinu dana nakon uvođenja savetnika u sve veće opštine, NVO „Narodni parlament“ iz Leskovca sprovela je istraživanje u kojem su, predstavljajući se kao pacijenti, redom pozivali savetnike i tražili pomoć. Najveći broj pozvanih uopšte nije znao odgovor na pitanje šta treba uraditi kada je pacijentu specijalistički pregled zakazan tek za dva i po meseca, a tek dvoje od 54 savetnika ponudila su korisne savete. Zanimljivo je da neki čak nisu ni znali da su imenovani na pomenutu dužnost.

Iako je od tada prošlo ravno četiri godine, novinari „Ekspresa“ i sami su se uverili da se stanje na terenu nije drastično poboljšalo. Od ukupno 145 savetnika, koje smo pronašli na neažuriranom spisku Ministarstva zdravlja, nismo uspeli da pronađemo broj telefona 85 savetnika, iako bi on morao da bude istaknut na svakom zvaničnom sajtu opštine. Među njima su: Apatin, Bačka Palanka, Bor, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Gornji Milanovac, Irig, Kanjiža, Ljubovija, Negotin, Požega, Prijepolje, Priboj, Smederevo, Smederevska Palanka, Trstenik, Tutin..

doctor-and-patient-sitting-at-a-deskSuper je ako su vam zakazali termin za mesec dana. Može bolje, ali je i to sasvim okej. Tu potvrdu za privatnika nećete dobiti jer niko njih ne može da natera da je daju, poručila je savetnica iz Beograda

Kako se ispostavilo, brojevi zaštitnika u Aleksandrovcu Malom Zvorniku, Užicu i Paraćinu su nepostojeći, dok je u Novom Pazaru savetnik bio nedostupan. Niko se nije javio ni u Kraljevu, Valjevu, Nišu, Novoj Crnji, Sečnju, Leskovcu, Požarevcu, Pećincima, Lebanama, Titelu, Ivanjici, Brusu, Kraljevu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Zrenjaninu i Loznici, dok savetnik u Lajkovcu prima samo pismene prigovore. Na drugoj strani, pojedine savetnike smo uspeli da dobijemo i da im se, predstavljajući se kao pacijenti, požalimo da su nam u lokalnom domu zdravlja specijalistički pregled kod endokrinologa zakazali tek za početak septembra mada je zakonski rok najviše 30 dana. Odgovori su bili različiti, od toga da je odlično što su nam i u tom roku zakazali termin (?!) pa sve do floskule „lekari znaju najbolje“.

grafika medicina (1)

„Lekar zna najbolje“

– Ne mogu ništa da vam pomognem. Kako taj sistem funkcioniše, doktori znaju bolje od mene – rekao nam je savetnik u Novom Bečeju, a vezanih ruku su bili i u Kovinu.

– Ne mogu da vam pomognem jer ste me pozvali na privatni broj. Nađite kontakt Doma zdravlja Kovin pa tamo zovite – naveo je savetnik iako smo i do njega došli preko zvaničnog sajta.

U Varvarinu su nas uputili na lekara koji „zna koliko može da se čeka na pregled“

– On procenjuje koliko je hitno, a zna i koliko pacijenata ima. Ništa ja tu kao zaštitnik ne mogu da vam pomognem ni da utičem. Mogu da odem da se svađam, ali lekari uvek mogu da se pravdaju time da imaju gužvu. Moja supruga isto čeka, a i ja sam čekao dva meseca za pregled u Paraćinu. Sve razumem – saosećao je savetnik koji je na naš komentar da prema zakonu pacijent ima pravo da dobije potvrdu i ode kod privatnika o trošku države ukoliko na specijalistički pregled čeka duže od 30 dana, odgovorio:

– Šta zakon kaže, to retko može da se primeni u praksi. Tako su rekli da automobil ne može da prođe tehnički ako je stariji od 15 godina, ali su sad promenili pa može. Nije izvodljivo sve što piše u zakonu.

Pesimističan je bio i savetnik u Prokuplju, koji je naglasio da ćemo teško nešto promeniti.

– Ako su vam rekli da tada imaju slobodan termin, onda je to to. Ukoliko hoćete kod privatnika, morate prvo da pitate u domu zdravlja ako vam je hitno ili se ne osećate dobro. Valjda ćete posle toga dobiti potvrdu – podvukao je pravnik.

Zaštitnica u Čačku nije čak bila sigurna koliki je zakonski rok za zakazivanje pregleda.

– Mislim da je rok za snimanja čak tri meseca, ali nisam sigurna. Mogu sutra da se raspitam ili da vam dam broj telefona koleginice koja je zaštitnica prava pacijenata osiguranih lica ispred RFZO. Ona može da prekontroliše te liste i način zakazivanja.

S druge strane, vrlo upućena u pravne opcije bila je savetnica u Vrbasu. Ona je, međutim, bila skeptična oko toga da li će lekari uspeti da zakažu pregled u roku, budući da se u bolnici u Vrbasu spremaju neke promene…

– Po zakonu lekar ne može da vam zakaže za dva meseca. E sad, pitanje je da li vi treba da budete srećni što ste zakazali i za ta dva meseca. Ne znam kakva je situacija s lekarima u bolnici budući da su rekli da šest doktora treba da je napusti. U tom slučaju, ako i za dva meseca dođete kod lekara koga nemaju, to je uspeh. Pošto kod tog lekara pregled nije na listi čekanja od šest meseci, oni moraju da vas pregledaju u roku od 30 dana od trenutka kada ste im se javili, a ne kada ste dobili uput. Druga varijanta je da vam lekar opšte prakse da uput bez termina i da s njim odete u bolnicu pa onda oni moraju u roku od 30 dana da vam zakažu pregled. Što se tiče privatnika, morate prvo u bolnicu da vam oni overe uput i tek tada imate pravo da tražite refundiranje. To je prilično komplikovano. Ne bi bilo loše da se pre toga informišete o tome šta sve oni traže kako bi vam vratili novac i da odete do bolnice da vidite kakva je situacija – posavetovali su nas.

U pojedinim kancelarijama nismo zatekli savetnike, kao ni njihovu zamenu. Tako su nas u Odžacima uputili na pravnika opštine jer je zaštitnik na godišnjem odmoru.

– Ne mogu vam pomoći jer mogu da vam zakažu za tri meseca. Nažalost, niste samo vi tako prošli. Ja sam imao problem sa kičmom. Išao sam na snimanje, čekao sam pet meseci – požalio se službenik. Sličnu situaciju zatekli smo i u Kruševcu.

– Trenutno sam na porodiljskom i niko me ne zamenjuje. Najbolje bi bilo da pozovete glavnu sestru u Domu zdravlja i da se s njom posavetujete – navela je trudna savetnica. Na svom radnom mestu nije bio ni zaštitnice u Petrovcu na Mlavi jer je „otišla da izjavi saučešće“.

Neki bi očekivali da je situacija u prestonici nešto drugačija, ali je odgovor savetnice bio je vrlo pomirljiv.

– To je super ako su vam zakazali termin za mesec dana. Verujte, endokrinologija i ofalmologija su dve rak-rane. Može bolje i trebalo bi, ali je i to sasvim okej. Ogromna je gužva. Tu potvrdu za privatnika nećete dobiti jer niko njih ne može da natera da je daju. Posle se to naplaćuje od njih, a oni su vam već pružili uslugu. Sve to ne važi ako niste hitan slučaj – saopštili su u beogradski savetnici.

Možda najzanimljivija situacija stoji s Velikom Planom, gde ne samo da pacijenti ne mogu na sajtu da pronađu broj telefona savetnika već prigovore mogu, kako su mediji pisali početkom godine, da podnesu pokojniku. Naime, u domu zdravlja je stajalo obaveštenje da se nezadovoljni građani mogu obratiti Tijani Rajić i Radoslavu Timotijeviću, koji je pre tri godine smrtno stradao dok je sekao drva.

Svetli primeri

Da nije sve tako crno i da postoje svetli primeri prakse, pokazali su savetnici iz Vrbasa, Aleksinca, Inđije, Jagodine, Kragujevca, Pančeva, Šida, Sombora i Subotice.

– Trebalo bi kontaktirati s doktorkom u bolnici, prvim menadžerom i zamenikom direktora, i tamo otići po uput. Bojim se da ćete možda od njih dobiti odgovor da vaš slučaj nije hitan i da morate da se strpite. Međutim, treba da vam, ako ne može u roku od mesec dana, stave pečat i paraf na uput. Onda odete privatno i refundirate troškove. Nije u redu da se čeka dva meseca jer je zakon jasan! Ako slučajno prođe dva meseca pa vas odbiju iz bilo kog razloga, obavezno mi se javite – rekao nam je ljubazni savetnik iz Subotice, dok smo i u Aleksincu dobili konkretne odgovore:

– Pregled mora da bude zakazan u roku od mesec dana. Međutim, mogu da vam napišu da nisu u mogućnosti da izvrše pregled u tom roku. To potpišu, vi idete kod privatnika, i onda možete da refundirate novac od RFZO.

Radom savetnika se 2016. pozabavio i zaštitnik građana saopštivši da sistem zaštite prava pacijenata nije zaživeo u praksi jer Ministarstvo zdravlja i lokalna samouprava nisu preduzeli mere propisane zakonom o pravima pacijenata.

– Ministarstvo zdravlja ne postupa u skladu sa obavezom nadzora nad sprovođenjem zakona jer ne raspolaže podacima da li se u svim lokalnim samoupravama prave saveti za zdravlje, niti je preduzelo aktivnosti kako bi odredilo savetnike. Takođe, ministarstvo nije uradilo ništa kako bi pribavilo godišnje izveštaje o radu saveta za 2014. Pojedine lokalne samouprave nisu organizovale i obezbedile kontinuiran rad savetnika, niti adekvatne uslove za njihov rad – navodi u svom izveštaju ombudsman.

Problem je, naime, što se zbog nedostatka kadra koji ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje posla savetnika ova funkcija često dodeljuje osobama koje su već zaposlene u opštinskoj upravi, kao i što se za taj rad najčešće ne dobijaju nikakve finansijske nadoknade. Iz kancelarije aktuelnog zaštitnika građana dobili smo odgovor da ta institucija redovno postupa po pritužbama građana kada je reč o kršenju prava u zdravstvu.

– Pritom, zaštitnik građana posebnu pažnju posvećuje ukazivanju građana na neophodnost korišćenja zakonom propisanih mehanizama, jer veliki broj njih navodi da pre podnošenja pritužbe nisu koristili raspoložive mere iz razloga nepoverenja. Kada je reč o lokalnoj samoupravi, nakon izveštaja iz 2016. organi javne vlasti su postupili po većem broju preporuka i o tome su nas obavestili. Postupanje po pojedinim preporukama nije moguće jednokratno, recimo kad je reč o osnaživanju savetnika i saveta za zdravlje u lokalnim samoupravama.

I dalje pratimo njihovo postupanje – naveli su iz te institucije. Na pitanje da li je i koliko seminara i edukacija organizovano za savetnike, poručili su nam da te informacije imaju opštine i gradovi, kao i Ministarstvo zdravlja, koje nam, uprkos tome što smo u više navrata zatražili odgovore na pitanja, do zaključenja ovog broja nije poslalo ni jednu jedinu informaciju.

S druge strane, dr Borko Josifovski iz udruženja „Doktori bez korupcije“ kaže da situacija sa zaštitom pacijenata s godinama nije bolja i da zaštitnici građana jednostavno ne rade svoj posao.

– Kada je izbila afera u Sremskoj Kamenici jer naši onkološki pacijenti nisu mogli da stignu na red za zračenje budući da su mesta prodavana stranim pacijentima, mi smo tražili od ombudsmana da izdejstvuje da se oštećenim pacijentima izdaju potvrde i da lekarsku pomoć dobiju na nekom drugom mestu u regionu ili Evropi. Naravno, o trošku države. Zaštitnik je tražio da mu navedemo makar jedan konkretan primer, a nakon toga je prestao da nam se javlja. I tada je njihova uloga bila prilično problematična jer su bežali od posla i odgovornosti. Uloga zaštitnika je čista fikcija! Ništa on nije uradio ni po pitanju mnogobrojnih ljudi i dece za čije lečenje u inostranstvu građani skupljaju donacije. To država treba da im plati kada već ne može da im se pomogne u Srbiji. To nije stvar dobre volje, već obaveza države. Takvih pacijenata nema milion pa da se ne može izdvojiti za njih neki fond, a pritom se za zdravstvo iz budžeta izdvaja čak tri milijarde dinara. I kako onda objasniti pacijentima da nema para? – apeluje Josifovski.

Supermene, ko će mene spasti od Leksa?

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar