BANKARSKA PRAVILA: Zašto banke napuštaju srpsko tržište?

Na pitanje zašto banke žele da napuste ovakva tržišta, dobićemo dva odgovora - tvrdiće da je reč o malim tržištima koja su veoma zasićena i da nisu sigurne u političku i ekonomsku stabilnost. A istina je da zarade koje su ostvarivale u Srbiji nisu više onakve kakve su bile pre deceniju i više

Jedna poučna pri­ča kaže, ako bankar ima veštačko oko, kako ćeš prepoznati koje je? Odgovor je lak - ono koje te gleda toplije. Te­ ško da iko osim zaposlenih žali ako se neka banka zatvori. Uglavnom je više onih koji su zadovoljni. Početkom aprila meseca u javnosti je odjeknula vest da francuska banka Sosijete ženeral napušta srpsko tržište.

Informacija je prvo objavljena u bugarskim medijima koji su spekulisali da francuska banka prodaje svoju podružnicu u toj zemlji, a koja je opet zadužena za poslovanje u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Moldaviji. Izvor informacije nije imenovan, ali se kao mogući kupac banke pojavila mađarska OTP banka koja je prethodne godine od Sosijetea kupila Splitsku banku u Hrvatskoj.

Dozvolili smo strancima da uzmu kajmak i kad oni ocene da im tržište više ne odgovara, a mi smo stabilizovali dosta privredu, te su pale kamate, oni nemaju interesa da ovde ostanu, ocenjuje Ljuba Mihajlović

Kao drugi mogući investitor spominjao se američki investicioni fond „Apolo global menadžment“, ali bitno je naglasiti da se prilikom prodaje Splitske banke, Sosijete zvanično u januaru 2017. godine oglasio saopštenjem o tome da „razmatraju moguć­ nost da napuste tržište Istoč­ne Evrope“.

Slično razmišlja još jedna banka koja posluje u Srbiji, Rajfajzen banka, koja već dve godine pokušava da proda svoju podružnicu u Poljskoj, ali iako je posao bio skoro zaključen sa BNP Paribasom, u poslednjem momentu se stvar izjalovila.

Ako postavimo pitanje za­ što banke žele da napuste ovakva tržišta, dobićemo dve vrste odgovora. Banke će tvrditi da je reč o malim tržištima koja su veoma zasićena, da nisu sigurni u političku i ekonomsku stabilnost i stim u vezi ni u pravnu sigurnost.

Istina je, ipak, malo druga­ čija. Jednostavno, zarade koje su banke ostvarivale na tržištu Srbije nisu više onakve kakve su bile pre deceniju i više. Ekonomski sistem je postao stabilniji, konkurencija je veća, a samim tim tržišna utakmica je povoljnije regulisala kamatne stope u korist zajmoprimca. U takvim okolnostima kapital koji su plasirale ove banke traži pogodnije tlo i samim tim se seli na druga tržišta poput Afrike i Azije.

Bankar sa višedecenijskim iskustvom Ljubomir Mihajlović, poznatiji kao Ljuba Šiptar, smatra da će strane banke nastaviti da odlaze iz Srbije, posebno velike, a dok će se male spajati u veće ili gasiti.

- Svako traži bolje tržište za sebe, gde će da zaradi ve­ ći profit. Mi nismo sad interesantni, jer su oni došli u periodu kad smo bili u krizi, kad su bile visoke kamate. Oni su imali dosta novca, koji je plasiran tamo gde im je odgovaralo i oni su tu dosta zaradili. Onda su dosta kapitala izneli iz zemlje, što nije dobro. Da smo sačuvali deo domaćih banaka, one bi ulagale i one bi taj profit ostvarile i ponovo vraćale privredi ovde. Ulagali bi mo­ žda u neke razvojne projekte, koji bi imali značaja za širu zajednicu. Ovako, dozvolili smo strancima da uzmu kajmak i kad oni ocene da im tržište vi­ še ne odgovara, a mi smo stabilizovali dosta privredu, te su pale kamate, oni nemaju interesa da ostanu ovde - ocenjuje Mihajlović dodajući da su im sledeća destinacija azijske i arapske zemlje.

- Tamo je sad najviše novca. Ima tu i druga stvar koju retko ko sagledava. Mi smo malo tržište za veliki broj banaka. Ovde imaju veliku konkurenciju. To je kao u prirodi, u borbi za opstanak vlada zakon jačeg. Zato je trebalo da se fokusiramo na svoje banke i njih pospešujemo. Ovu jednu što imamo trebalo je da država malo favorizuje, da sve firme koje imaju neke veze sa dr­ žavom budu usmerene na nju, ali su odlučili drugačije - ističe Mihajlović.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović pak kaže da je sve ovo uobičajeno, jer banke stalno kupuju ili prodaju određene delove ili celine.

- Informacija o odlasku Sosijete ženeral banke nije potvrđena, to je pustio neki sajt. Sve strane banke koje posluju kod nas deo su nekih većih sistema. Tako se desi da Inteza kupi neku banku, pa preuzme i njen deo na Balkanu. To je deo strategija individualnih banaka, koje imaju fokuse na odre­ đena tržišta. Kad ispune svoje ciljeve, oni to prodaju, obi­ čno skuplje. Ništa se nije promenilo u samom tržištu. To su trendovi svuda u svetu. Banke kod nas posluju po evropskim standardima. Bankarski sistem je potpuno savremen i usklađen sa evropskim pravom i procedurama. Mi smo relativno malo tržište, možda imamo više banaka nego što ima potrebe, tako da očekujem da se nastave te konsolidacije, da neko nekog kupuje i ukrupnjuje poslovanje - navodi Musabegović.

Biznismen Đorđije Nicović, međutim, za „Ekspres“ ocenjuje da je vrlo zabrinjavaju­ će ukoliko se ispostavi da se jedna ozbiljna banka, poput Sosijete ženeral, povlači sa srpskog tržišta.

- Ako je to tačno, onda je to loš znak. Priča oko Hipo Alpe Adrija banke je nešto potpuno drugačije, u to ne želim ni da ulazim, jer to je oduvek bila špekulantska banka. Moguća su tri razloga zbog kojeg banke odlaze sa našeg tržišta: loše uređeno finansijsko tržište, lo­še funkcionisanje pravnog sistema i treće da se banke, koje drže do pravno ispravnog poslovanja, kod nas ne osećaju bezbedno. To nije problem samo Srbije, već i kompletnog regiona. Ceo region je u suštini isti. Možda im je čak poslovanje u Srbiji bilo najbezbednije - kaže Nicović i dodaje da je za banke trenutno najprimamljivije tržište koje je u ekspanziji i koje ima bolju pravnu regulativu.

Sigurno je da bankarima u Srbiji nije baš ni bio po volji sudski tretman famoznog kredita u švajcarcima, jer su skoro sve presude po ovim pitanjima uglavnom bile u korist gra­ đana. Mada bi teško u bilo kojoj uređenoj zemlji banke mogle da utiču ili na bilo koji na­ čin komentarišu presude sudova, vreme „predusretljivosti“ prema stranim bankama očigledno je iza nas.