BORBA PROTIV KORUPCIJE - DRUGI ČIN

U sredu je istekao rok Srbiji da pošalje odgovore na 13 preporuka GRECO o prevenciji korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima. Preporuke su izrečene još jula 2015. i do marta ove godine nijedna od njih nije u potpunosti (neke nisu uopšte) ispunjena. Kakvo je stanje osam meseci kasnije?

Dok čitate ovaj tekst, u Strazburu predstavnici GRECO (Grupa država protiv korupcije), tela koje je formirao Savet Evrope, čitaće, nadamo se, reviziju izveštaja koji je Vlada Srbije trebalo da dostavi kao odgovor na prilično nepovoljan izveštaj GRECO iz marta ove godine.

Kažemo nadamo se, jer je i sama premijerka Ana Brnabić dva dana pre roka (sreda, 31. oktobar) za slanje odgovora, kako je navedeno u saopštenju sa otvaranja salona inovacija u Narodnom muzeju, „izrazila uverenje da će Srbija stići da u sredu dostavi GRECO reviziju izveštaja".

Ocenjujući da su kritike koje je GRECO u martu izrekao „zaslužene", ona je dodala i da je nakon tog izveštaja, u kojem je ocenjeno da je od 13 preporuka koje je dobila, Srbija sedam ispunila delimično, a šest nije uopšte, oformljeno Koordinaciono telo u okviru Vlade koje je radilo na tim preporukama.

Podsetimo, izveštaj GRECO odnosio se na prevenciju korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce.
- Mislim da je u poslednjih šest meseci puno urađeno, ali u ovom sektoru ima još mnogo da se radi - poručila je premijerka i dodala da pitanje borbe protiv korupcije nikada nije ni bilo institucionalno rešeno, a da je namera da se to reši sistemski.

Srbija će, kako je rekla, nastaviti da sarađuje sa GRECO, pri čemu je na primeru nacrta zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ilustrovala koliko je Vladi Srbije važan izveštaj tog tela.

Ona je ukazala na to da je završen nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i dodala da je zatraženo da, bez obzira na to kakvi su komentari Evropske komisije, GRECO da svoje komentare na taj dokument, jer Srbija neće usvajati taj zakon ako GRECO ne kaže da je on u skladu sa svim pravilima.

A šta tačno piše u odgovorima koji su iz Beograda, nadamo se, otišli u Strazbur i da li će oni zadovoljiti stručnjake iz GRECO? Da li će u njima biti dovoljno „mesa" kojim će se potkrepiti da je Srbija zaista spremna da se bori protiv korupcije? Nedavno je jedan od zvaničnika OEBS koji je učestvovao na skupu u Beogradu ocenio da se borba protiv korupcije ne može gledati samo „kroz hapšenje saobraćajaca koji uzimaju mito zbog nevezivanja pojasa". U prevodu, potrebna je sistemska borba protiv korupcije na svim nivoima.

Nekako baš posle toga u medijima/tabloidima počele su da se pojavljuju „najave" hapšenja trojice ministara - jednog aktuelnog i dvojice iz vremena vlasti Demokratske stranke. Za aps su do kraja godine, takođe prema pisanju tabloida, viđena i četiri direktora državnih firmi (jedan aktuelni) i šest predsednika opština.

Sve da do tih hapšenja i dođe, dokaz da se u borbu protiv korupcije ozbiljno krenulo bile bi pravosnažne presude. A njih ćemo, pod uslovom da do suđenja dođe, čekati bar još nekoliko meseci, ako ne i godina.

U Ministarstvu pravde uvereni su da će GRECO, posle svega, ipak pozitivno oceniti najnoviji izveštaj Vlade Srbije. Urađeno je, kažu, dosta na preporukama koje su, inače, izrečene još jula 2015. godine, a trebalo je da budu ispunjene do kraja 2016. godine.

Ukratko, GRECO je tada Srbiji preporučio preduzimanje mera za poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila. Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.

Među preporukama iz 2015. godine bilo je i jačanje nezavisnosti i uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i promena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca. Savetovano je isključenje Narodne skupštine iz tog procesa i obezbeđivanje izbora na osnovu zasluga, kao i kontinuirana reforma sistema procene učinka sudija i tužilaca.

GRECO je pozdravio i mere preduzete za jačanje uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, ali je pozvao Beograd i da revidira način i kriterijume za izbor sudija i tužilaca, kao i sistem procene učinka sudija.
U Ministarstvu ističu da su urađeni amandmani na Ustav Srbije koji se tiču pravosuđa, odnosno izbora članova VSS i DVT, urađen je Predlog zakona o lobiranju, kojim bi trebalo da se uvedu pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.

Dodaju i da je pokrenut veliki broj slučajeva prema odredbama novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. I mada se spekuliše da je od marta, kada je počela primena ovog zakona, Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo čak 250 slučajeva, tačan broj nismo uspeli da dobijemo, jer iz Republičkog javnog tužilaštva nismo dobili odgovore na pitanja koja smo im poslali.

Da je nešto po pitanju preporuka koje je izrekao GRECO urađeno niko ne spori. Za mnoge je, međutim, sporno kako su određene stvari rešene, odnosno kako je predloženo da se one rešavaju.

Primera radi, način izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva večito je meta kritika sudija okupljenih oko Društva sudija Srbije, odnosno Udruženja tužilaca Srbije. I jedni i drugi, naime, navode da predloženi ustavni amandmani vode politizaciji pravosuđa i smanjenju njegove nezavisnosti.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže za „Ekspres" da, prema predloženim ustavnim amandmanima, formalno deluje kao da Skupština neće biti prisutna suviše u izboru članova VSS, da neće biti ministra pravde u Visokom savetu sudstva i predsednika Odbora za pravosuđe i uopšte aktivnih političara...

- Ali nije baš tako i mi to stalno objašnjavamo. Skupština neće imati samo deklarativnu funkciju, što je inače preporuka iz skrininga o poglavlju 23. Skupština će birati polovinu članova Visokog saveta sudstva i to tako da to ne garantuje, što je i Venecijanska komisija rekla, da VSS neće biti zatvorena grupa političkih istomišljenika. Rešenja koja se nude nisu dobra, jer neće dovesti do toga da VSS preuzme svoju ulogu i da bude istinski samoupravno telo koje deluje na proaktivan i transparentan način. VSS će, na različite načine, biti zakovano telo - sastavom, izborom članova, redukovanom nadležnošću, koje neće preuzeti na sebe celokupan sudski budžet, već samo onaj koji se tiče sudija i tužilaca, neće preuzeti rukovođenje sudskim sistemom - nabraja Boljevićeva.

Dodaje i da je nerealno bilo očekivati da se ustavne promene, koje je inače trebalo da budu završene do kraja 2017. godine, završe do 31. oktobra, isto kao što je bilo nerealno i neodgovorno obećavati da će taj posao biti završen u tom roku.

-  Ustav se ne menja svaki čas. Za taj posao potrebna je dubinska analiza i dobra javna rasprava, a sve to je nedostajalo - kaže Boljevićeva.

Slično se, kao i Boljevićeva o izboru članova VSS, svojevremeno i izboru članova DVT izjašnjavao i predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić, navodeći da ustavni amandmani vode politizaciji pravosuđa i smanjenju nezavisnosti.

- Ako vrhovnog javnog tužioca i ostale tužioce bude birala Skupština Srbije prostom većinom, oni neće moći uspešno da sprovode istrage protiv političke garniture koja ih je postavila - ocenio je nedavno Ilić.

Govoreći o primedbama GRECO na račun sistema ocenjivanja rada sudija prenošenja Etičkog kodeksa svim sudijama i njegovog dopunjavanja, Dragana Boljević kaže da njihovo neispunjavanje ide naruku najviše Visokom savetu sudstva.
- Ustavne promene nisu sprečavale da ove preporuke budu ispunjene. VSS je odgovoran za sistem ocenjivanja sudija koji je trebalo da bude revidiran. Bilo je dovoljno vremena i prostora da se pravilnik unapredi - kaže Boljevićeva.
U nadležnosti VSS, ali i Vrhovnog kasacionog suda bilo je i efikasno prenošenje Etičkog kodeksa svim sudijama, na čemu se, bar prema njenim saznanjima, gotovo ništa nije uradilo.

- Jednostavno, nema albija zbog čega po ovim tačkama nije postupano - kaže sagovornica „Ekspresa".
Sa druge strane, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ocenjuje da je pozitivno što je konačno urađen Predlog zakona o lobiranju, iako ocenjuje da ni on „nije u potpunosti odgovorio na preporuke".

- Njime se uređuje samo oblast profesionalnog lobiranja preko posrednika, ali ne i drugi uticaji na organe vlasti - kaže Nenadić za „Ekspres".

Među problemima koji će ostati nerešeni, ako se usvoji predloženi tekst, prema Nenadićevom mišljenju, biće i to da zakon ne uređuje pokušaje uticaja na donošenje pojedinačnih odluka organa vlasti i funkcionera, već isključivo zakona i drugih opštih pravnih akata.

- Nisu uređeni pokušaji ni uticaja na donošenje opštih akata koji dolaze neposredno od zainteresovanih lica, već samo situacije kada takav uticaj vrše profesionalni posrednici - lobisti. Zakonom je propisana obaveza podnošenja izveštaja Agenciji za borbu protiv korupcije o izvršenom lobiranju, ali ne i objavljivanje tih podataka, tako da proces lobiranja nije dovoljno transparentan. Ne postoji dužnost izveštavanja u vezi sa „nezvaničnim" lobiranjem - pokušajima uticaja koji se vrše pre upućivanja zvaničnog dopisa o lobiranju. Zakon se ne bavi rešavanjem ozbiljnog problema - da državni organi ostaju nemi na obrazložene inicijative građana, udruženja i privrednih subjekata da se donese ili promeni neki propis ili da arbitrerno biraju koje će od tih inicijativa uzeti u obzir - navodi Nenadić.

Na kraju, postavlja se i pitanje šta će biti ako se GRECO ponovo negativno izjasni o odgovorima Vlade Srbije.

- To je pitanje reputacije i pitanje je kako će EU da reaguje. EU čita izveštaje GRECO, koji sam nema neke delotvorne mehanizme. Oni mogu da obaveste ministre spoljnih poslova preko Saveta Evrope da zemlja nije ispunila obaveze. A kako će to da utiče na proces pridruživanja, zavisiće od EU. Oni su do sada davali veliki značaj mišljenjima GRECO - zaključuje Nenadić.