CENA FINANSIJSKOG INŽENJERINGA: Kompanije u SAD potrošile sedam hiljada milijardi dolara za kupovinu sopstvenih akcija da stvore idilu

CENA FINANSIJSKOG INŽENJERINGA: Kompanije u SAD potrošile sedam hiljada milijardi dolara za kupovinu sopstvenih akcija da stvore idilu


U SAD kompanije na berzi su potrošile fantastičnih sedam hiljada milijardi dolara za 10 godina za kupovinu sopstvenih akcija! Sve to je potrošeno da bi se napravila slika stalno rastućih akcija i idile na berzama.

Finasijski inženjering je negativan termin koji se na zapadu jasno isprofilisao kao grupa tehnika i sistema za predstavljanje finansijskih izvešstaja i situacija lepšim nego što jesu. Ti su metodi legalni po trenutnim pravilima i zakonima finasijskog izveštavanja koji pokušavaju da ih prate, ali ta je tematika kao bubašvabe – ako zgazite jednu ostaje gomila drugih. I ne samo što ima onih koje vidite, već još više ima onih koje ne vidite.

Jedna od glavnih i najobimnijih metoda za finasijski inženjerig koja je praktikovana na tržištima tokom dugogodišnje epizode neverovatno niskih kamata je kupovina sopstvenih akcija od strane kompanija. Na prvi pogled neki manje bitan tehnički detalj, to je u stvari sistem koji veoma utiče na izgled i percepciju finasijskog stanja kompanije listane na berzi.

Razlog je što je glavni faktor finansijskog uspeha kompanije na berzi količina profita po akciji koja je zarađenja u finasijskom periodu (obično kvartalu). Taj broj je razlomak i tu leži srce metode – kompanija može da napravi privid većeg profita po akciji, čak iako je ukupan profit isti, time što će da smanji ukupan broj akcija koji je imenilac razlomka koji je pomenuti profit po akciji.

Ne treba biti veliki genije da se shvati da ovaj sistem pruža velike mogućnosti zloupotrebe i manipulacije. Za divno čudo, u nedavnoj fazi neobuzdanih tržišta i berzi preplavljenih životinjskim nagonima, ta tehnika se masovno koristila. Menadžeri kompanija koje masovno praktikuju ovaj sistem tvrde da je to legitiman način vraćanja kapitala akcionarima, koji uvek treba da stoji na raspolaganju kompaniji.

Naravno druga strana je da je novac koji je uložen u kupovinu sopstvenih akcija mogao i trebao da bude  uložen u investicije, u porast rasta kompanije. Nije onda nikakvo iznenađenje da se ukapira da je to onda jedan od glavnih metoda prikirivanja prestanka rasta stvarnog biznisa kompanija i stvaranja iluzije rasta preko rasta cene akcija.
Ove nedelje je u fokus došao jedan od glavnih pobornika ovog metoda, američka kompanija Dženeral elektrik, kojoj su akcije pale na nivo iz 1995. godine! Kao prvo, treba da se uzme u obzir da je to ogroman konglomerat koji pravi svašta uključujući i najmodernije tehnologije kao što su turbine, oprema za medicinu, istraživanje nafte itd. Oni su decenijama bili glavni pobornici finansijalizacije, gde su se takođe balivil raznim finasijskim i bankarskim uslugama, ali sada pokušavaju iz toga da izađu.

Razlog za taj izlaz su računi svih ovih tehnika i metoda finasijskog inženejeringa koji su počeli da stižu. A veličina računa za kupovanje sopstvenih akcija je nevrovatna – Dženeral elektrik je potrosio 153 milijarde dolara za kupovinu sopstvenih akcija. Ispostavlja se da je to većinom bilo urađeno preko dugova sa niskim kamatama, koji su tada delovali kao džabe, ali sada se ispostavlja da su daleko od toga. Oni su postali toliki kamen oko vrata, da Dženeral elektrik mora da počne da prodaje prave, dobre biznise, koji generišu profit, samo da bi smanjili ove enormne dugove.

Tržišta su odjednom ovo prepoznala i prozvala ih time što su srozali cenu njihovih akcija na berzi. Postavlja se pitanje, zašto se to prozivanje odjednom naprasno desilo i zašto ta manje-više očigledna stvar nije pomenuta pre. U stvari jeste bila pomenuta kritički, pošto ima dosta trezvenijih investitora koji su na ove bahanalije upozoravali, ali oni su bili ignorisani od strane mase na tržištima i berzama.

Na ključno pitanje, zašto se ovo sve odjednom dešava i šta je to što je naprasno promenilo njihove stavove, naši čitaoci verovatno već znaju odgovor. To su finasijski životinjski nagoni na berzama, koji su se rasplamsali tokom dugogodišnje represivne politike niskih kamata. To je, takođe, izvnaredan primer koliko su kamate bitne  kao jedan od glavnih faktora ponašanja tržišta i berzi.

Epizode niskih kamata dovode do ekscesa i iracionalnog ponašanja čija ogromna cenu mora da se plati kada terevnka prođe. Sada smo jasno ušli u tu fazu i pored pokušaja poricanja pobornika večnog i neprestanog rasta. Inače, dalko od toga da je Dženeral elektrik jedina kompanija koja se time bavila. U SAD kompanije na berzi su potrošile fantastičnih sedam hiljada milijradi dolara za 10 godina za kupovinu sopstvenih akcija! Sve to je potrošeno da bi se napravila slika stalno rastućih akcija i idile na berzama.

Drugi veliki ekonomski blok koji ce imati gomilu računa u vezi kamata je Evropska unija. Najnoviji izveštaji pokazuju da se ekonomski rast u Evropskoj uniji usporava i da je praktično jedva iznad nule. Poenta je da je Evropska centralna banka već objavila da će početi da prestaje da kupuje obveznice dugova na tržištima i, navodno, početi da normalizuje finasijsku situaciju. To je veoma interesantna vest povodom ogromnih dugova u vidu državnih obveznica zemalja kao što su Italija, Španija i Grčka. Istovremeno i glavna ekonomska lokomotiva EU, Nemačka, počela jasno da posustaje iz raznih razloga. Jedan od glavnih je situacija u Kini, koja je u stvari bila glavni pokretač nemačke ekonomske renesanse. Ali ima tu i druguh faktora, kao što je opsadno stanje nemačke automobilske industrije, koja je jedna od glavnih okosnica njihovog izvoza, a koja je u padu koji je počeo kada je obelodanjeno da su rezultati emisija izduvnih gasova dizel motora bili masivno lažirani.

Kolo sreće se okreće i računi pijančenja dolaze na naplatu. Svo pretvaranje i foliranje da to nije tako i da će beskonačni finansijski provod da se nastavi, samo će povećati cenu koja već sada ima veoma velike razmere. Sada ćemo imati prilike da vidimo koliko tih kula enormnog kapitala na tržištima i berzama stvarno postoji.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar