Da li je Hrvatska razumela?

Da li je Hrvatska razumela?

Foto: Nemanja Jovanović


Dogovoru o uvoznim taksama na voće i povrće nadaju se i u Zagrebu i u ostalim regionalnim prestonicama, svesni da zaoštravanje situacije u ekonomskom pogledu nikome neće doneti ništa dobro

Ni mesec dana nije prošlo od kako je Hrvatska drastično povećala takse za uvoz voća i povrća iz zemalja van Evropske unije, a ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić moraće da ustukne i cene naknada za inspekcijski nadzor voća i povrća vrati na primereniji nivo. One, verovatno, neće biti vraćene na prethodnih 90 kuna (12 evra), ali sasvim sigurno neće ostati ni na nivou od 2.000 kuna (270 evra). Kako sada stvari stoje, kompromis će se naći na nivou od dvadesetak evra koliko te takse iznose u regionu. Razloga za tako brzo hrvatsko povlačenje ima više.
Najpre su se pobunile zemlje regiona, potpisnice CEFTA sporazuma – Srbija, BiH, Makedonija i Crna Gora koje su najviše i pogođene ovakvim merama, s obzirom na to da na taj način, po osnovu adminstrativnih mera, a ne kvaliteta, roba proizvedena u ovim zemljama postaje nekonkurentna u Hrvatskoj. Na skok taksa koje su uvećane 22 puta blagonaklono nisu, očigledno gledali ni u Briselu, mada Evropska komisija i dalje samo „procenjuje” da li Hrvatska, ali i druge zemlje regiona, a pre svega Srbija, uvođenjem „kontramera” krše odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
I konačno, posle svega toga, sam predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković odredio je ministru Tolušiću rok od nedelju dana da raspetlja ovaj voćno-povrtni balkanski čvor koji bi u suprotnom mogao toliko da zategne omču oko vrata hrvatskoj poljoprivredi, da bi njen izvoz u zemlje regiona bio drastično smanjen.
Štetu bi, naravno, trpela i Srbija, što samo potvrđuje da bilo kakvo zaoštravanje situacije nikome ne koristi, te da je u interesu svih da se zaustavi ta pogubna spirala mera i kontramera.

Na udaru komšija
Ovo je, inače, drugi carinski rat između Srbije i Hrvatske za samo dve godine. Prvi je izbio septembra 2015. godine kada je Zagreb zatvorio za kamione granicu prema Srbiji optužujući je da u dogovoru sa Mađarskom namerno sve migrante šalje ka Hrvatskoj. Srbija je potom zatvorila granicu za robu iz Hrvatske, da bi se potom iz Zagreba odlučili da prelaze zatvore za sve, pa i za obične građane Srbije. Ovoga puta, međutim, u igri nisu samo Beograd i Zagreb, već i Sarajevo i Skoplje, a donekle i Podgorica, koji su ovog puta na strani Srbije. Hrvatska se našla na udaru komšija iz regiona i, mada je saterana u ćošak, pokušava da se izbori za što manje ustupke i da, koliko-toliko, dobije na vremenu.
Iz te vizure treba posmatrati ponašanje ministra Tolušića koji izbegava da se sa ministrima ove četiri države nađe licem u lice negde van Hrvatske, pravdajući se da će mu to oduzeti političke poene. Zbog toga se pregovori ovih dana vode telefonom dok se ne postigne konačan dogovor o vraćanju uvoznih taksa u normalu.
A prema procenama nekih hrvatskih analitičara, osim legitimne potrebe da se zaštite hrvatski poljoprivrednici, Tolušić je, kao rođeni Slavonac iz Virovitice, ovim potezom hteo donekle da se dodvori i svojoj biračkoj bazi, koja se inače rapidno smanjuje, zbog masovnog iseljavanja žitelja ovog dela Hrvatske.
Za hrvatskog političkog analitičara Davora Đenera upravo je ujedinjavanje četiri bivše jugoslovenske republike protiv mera koje je donela peta eks-Ju država „jedna od retkih prilika pojave evropskog ponašanja u regionu”, jer države zastupaju svoj ekonomski interes.
– Da nije bilo galame iz Beograda sa trgovinskim ratom i protivmerama koje su uvedene, cela priča bi imala evropski okvir i davala bi dobru sliku o regiji – ocenjuje Đenero za “Ekspres”.
On kaže da je „onaj ko je napravio klaster Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, napravio izrazito dobar potez”, jer se problemi poput ovog koji je izazvao hrvatski ministar poljoprivrede tako i rešavaju, „dogovorom, a ne izazivanjem trgovinskih ratova”.
– A verujem da iza tog poteza stoji predsednica srpske vlade Ana Brnabić koja ima iskustva u takvom načinu delovanja – dodaje Đenero.

Opširnije čitajte u novom Ekspresu koji je na kioscima od petka, 11. avgusta. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar