Da li je Hrvatska razumela?

Da li je Hrvatska razumela?

Foto: Nemanja Jovanović


Dogovoru o uvoznim taksama na voće i povrće nadaju se i u Zagrebu i u ostalim regionalnim prestonicama, svesni da zaoštravanje situacije u ekonomskom pogledu nikome neće doneti ništa dobro

Ni mesec dana nije prošlo od kako je Hrvatska drastično povećala takse za uvoz voća i povrća iz zemalja van Evropske unije, a ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić moraće da ustukne i cene naknada za inspekcijski nadzor voća i povrća vrati na primereniji nivo. One, verovatno, neće biti vraćene na prethodnih 90 kuna (12 evra), ali sasvim sigurno neće ostati ni na nivou od 2.000 kuna (270 evra). Kako sada stvari stoje, kompromis će se naći na nivou od dvadesetak evra koliko te takse iznose u regionu. Razloga za tako brzo hrvatsko povlačenje ima više.
Najpre su se pobunile zemlje regiona, potpisnice CEFTA sporazuma – Srbija, BiH, Makedonija i Crna Gora koje su najviše i pogođene ovakvim merama, s obzirom na to da na taj način, po osnovu adminstrativnih mera, a ne kvaliteta, roba proizvedena u ovim zemljama postaje nekonkurentna u Hrvatskoj. Na skok taksa koje su uvećane 22 puta blagonaklono nisu, očigledno gledali ni u Briselu, mada Evropska komisija i dalje samo „procenjuje” da li Hrvatska, ali i druge zemlje regiona, a pre svega Srbija, uvođenjem „kontramera” krše odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
I konačno, posle svega toga, sam predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković odredio je ministru Tolušiću rok od nedelju dana da raspetlja ovaj voćno-povrtni balkanski čvor koji bi u suprotnom mogao toliko da zategne omču oko vrata hrvatskoj poljoprivredi, da bi njen izvoz u zemlje regiona bio drastično smanjen.
Štetu bi, naravno, trpela i Srbija, što samo potvrđuje da bilo kakvo zaoštravanje situacije nikome ne koristi, te da je u interesu svih da se zaustavi ta pogubna spirala mera i kontramera.

Na udaru komšija
Ovo je, inače, drugi carinski rat između Srbije i Hrvatske za samo dve godine. Prvi je izbio septembra 2015. godine kada je Zagreb zatvorio za kamione granicu prema Srbiji optužujući je da u dogovoru sa Mađarskom namerno sve migrante šalje ka Hrvatskoj. Srbija je potom zatvorila granicu za robu iz Hrvatske, da bi se potom iz Zagreba odlučili da prelaze zatvore za sve, pa i za obične građane Srbije. Ovoga puta, međutim, u igri nisu samo Beograd i Zagreb, već i Sarajevo i Skoplje, a donekle i Podgorica, koji su ovog puta na strani Srbije. Hrvatska se našla na udaru komšija iz regiona i, mada je saterana u ćošak, pokušava da se izbori za što manje ustupke i da, koliko-toliko, dobije na vremenu.
Iz te vizure treba posmatrati ponašanje ministra Tolušića koji izbegava da se sa ministrima ove četiri države nađe licem u lice negde van Hrvatske, pravdajući se da će mu to oduzeti političke poene. Zbog toga se pregovori ovih dana vode telefonom dok se ne postigne konačan dogovor o vraćanju uvoznih taksa u normalu.
A prema procenama nekih hrvatskih analitičara, osim legitimne potrebe da se zaštite hrvatski poljoprivrednici, Tolušić je, kao rođeni Slavonac iz Virovitice, ovim potezom hteo donekle da se dodvori i svojoj biračkoj bazi, koja se inače rapidno smanjuje, zbog masovnog iseljavanja žitelja ovog dela Hrvatske.
Za hrvatskog političkog analitičara Davora Đenera upravo je ujedinjavanje četiri bivše jugoslovenske republike protiv mera koje je donela peta eks-Ju država „jedna od retkih prilika pojave evropskog ponašanja u regionu”, jer države zastupaju svoj ekonomski interes.
– Da nije bilo galame iz Beograda sa trgovinskim ratom i protivmerama koje su uvedene, cela priča bi imala evropski okvir i davala bi dobru sliku o regiji – ocenjuje Đenero za “Ekspres”.
On kaže da je „onaj ko je napravio klaster Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, napravio izrazito dobar potez”, jer se problemi poput ovog koji je izazvao hrvatski ministar poljoprivrede tako i rešavaju, „dogovorom, a ne izazivanjem trgovinskih ratova”.
– A verujem da iza tog poteza stoji predsednica srpske vlade Ana Brnabić koja ima iskustva u takvom načinu delovanja – dodaje Đenero.

Ujedinjavanje četiri bivše jugoslovenske republike protiv mera koje je donela peta, jedna je od retkih prilika evropskog ponašanja u regionu, kaže analitičar Davor Đenero

On ocenjuje da Zagreb nije bio iznenađen združenim nastupom nekadašnjih bratskih republika jer „to je racionalno ponašanje nekoga ko štiti svoje ekonomske interese”, koliko su neugodno iznenađenje predstavljale najavljene, pa i sprovedene kontramere Beograda.
– Ako bi se tako nastavilo, došlo bi do neugodnih incidenata u kojima Hrvatska ne bi dobro prošla, ali bi Srbija platila veću cenu – ocenjuje Đenero obrazlažući taj svoj stav jednostavnom činjenicom da bi iza Zagreba, pod uslovom da nije napravio nešto što je izrazito protivno njegovim obavezama kao članici EU, stao i Brisel. Bilateralni rat između Srbije i Hrvatske bi, prema njegovom mišljenju, dugoročno bio štetan za Srbiju, jer bi ona dobila ocenu da je reč o nesigurnom, volatilnom tržištu na kojem je moguća opasnost od političkih pritisaka.
Đenero, međutim, relativno olako prelazi preko činjenice da ni potez hrvatskog Ministarstva poljoprivrede nije baš „evropski”, ocenjujući da je to „rubni problem” koji se rešava dijalogom.
Dodaje, međutim, da „kako ni Hrvatska nije u svemu savršeno čista”, Zagreb neće na sva zvona udarati po srpskim kontramerama.
Hrvatska je, međutim, prema Đenerovom mišljenju, pogrešila samo u tome što je legitiman cilj, zaštite hrvatskih poljoprivrednika, pokušala da ostvari na pogrešan način, određivanjem previsoke takse za inspekcijski nadzor uvoznih proizvoda.
– Izgleda, međutim, da će to ovog puta biti rešeno kompromisom koji će Hrvatska da ponudi, a Brisel da prihvati, čime će taj dodatni trošak da bude smanjen, ali ne i vraćen na prvobitni nivo – kaže Đenero ocenjujući i da je dobro što Hrvatska nije politički odreagovala na „političku reakciju Srbije”, te nije koristila poziciju članice EU da se postavi kako bi se postavila u vreme vlade Zorana Milanovića i uzvrati blokadom granice.
– Jasno je da je Hrvatska mogla potpuno da zatvori svoje granice kao što je učinila u vreme Milanovića, ali to nije ponašanje koje se očekuje od članice EU – kaže Đenero uz primedbu da se, naravno, ekonomski rat ne bi nikome isplatio.

Skrivena politika
A da se, pored ekonomskih interesa, iza svega delom krije i politika, makar ona unutrašnja, veruje Denis Kuljiš, zagrebački novinar i analitičar, koji kaže da je Tolušić na ovaj način pokušao da kupuje političke poene kod svojih Slavonaca, koji su žrtve propalog projekta Obiteljskih poljoprivrednih gospodarstava – OPG.
– On pokušava da uvede protekcionizam za sistem OPG koji ne funkcioniše. Svi ti OPG su propali jer su premali i beznačajni. Sad im je još propao i “Agrokor” koji im je bio plasmanska baza, jer je otkupljivao proizvode OPG-ova – kaže Kuljiš za “Ekspres”.

Verujem u postizanje kompromisa do kraja nedelje, jer ima naznaka da će Zagreb da popusti, kaže Rasim Ljajić

Ima i drugih mišljenja da su problemi sa “Agrokorom” doveli do ideje da se ovako drastično povećaju takse. Dok su stvari funkcionisale i dok je “Agrokor” kao paradržavna firma otkupljivao proizvode od OPG-ova, kolika god da je njihova cena bila, nije se postavljao problem uvozne robe, jer domaća proizvodnja svakako nije mogla da podmiri sve potrebe hrvatskog tržišta. Novo rukovodstvo “Agrokora”, međutim, ima zadatak da spase šta se spasti može, te se zato radije odlučuje za kupovinu jeftinijih uvoznih artikala, što stvara dodatni problem hrvatskim proizvođačima voća i povrća. U želji da to nekako kompenzuje, ministar Tolušić se, prema Kuljiševim rečima, izleteo sa političkim gestom.
– Plenković ga je odmah pomeo i rekao mu da reši taj problem za nedelju dana. Vratiće takse na nivo na koji se dogovore, jer četiri države regiona su se povezale i sad moraju da se dogovore s Hrvatskom – kaže Kuljiš za “Ekspres”.
On dodaje da je istina da sve države pokušavaju da zaštite svoju proizvodnju, ali primećuje da nije isto kada, na primer, Francuska štiti svoje sirare, ili kad Hrvatska hoće da zaštiti svoje proizvođače jabuka.
– Prvi imaju neku dodatu vrednost vrhunskog proizvoda, a ovi drugi nemaju ništa sem što žele da ih država sponzoriše – objašnjava Kuljiš.
Srpski ministar trgovine Rasim Ljajić veruje u postizanje kompromisa do kraja nedelje, jer, kako kaže, ima naznaka da će Zagreb da popusti. A šta će se desiti ako Hrvatska ne popusti ili to popuštanje ne bude zadovoljavajuće?
– Idemo dalje sa merama i gotovo. Ali mi nismo sami u ovome, jer tu su i druge zemlje sa kojima smo zajedno – kaže Ljajić za “Ekspres” ističući kako ipak veruje u kompromis jer inače će svi da budu na gubitku.
– Šta mene briga što je neko tamo izgubio 200 miliona ako sam ja izgubio 50 miliona – pragmatično razmišlja Ljajić.

Razmere štete
A štete već ima. Prema izveštavanju medija, oko 230 tona lako kvarljive robe iz Hrvatske praktično je blokirano na granici, jer se sprovodi detaljna fitosanitarna, veterinarska i poljoprivredna inspekcija. Ta inspekcija može da potraje i do 30 dana, a za to vreme dobar deo robe vredne oko 500.000 evra može i da se pokvari. Kolike su tačne razmere moguće štete, niko ne može ili ne želi čak ni grubo da procenjuje.
– Komplikovana je to matematika. Ako se nastavi primena ovako visokih taksa u Hrvatskoj, najviše će, sa srpske strane, da pogodi one koji u kamionima imaju mešovitu robu, jer će za svaku vrstu robe morati da plate po 2.000 kuna, odnosno oko 270 evra za inspekcijski nadzor – kaže za “Ekspres” Veljko Jovanović, direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Sa druge strane, prema oceni ekonomista iz Srbije, u slučaju da carinski rat potraje, teže posledice osetila bi Hrvatska. Srbija je, naime, među prvih pet zemalja u koje Hrvatska izvozi prehrambene proizvode. Istovremeno, 7,6 odsto celokupnog hrvatskog izvoza ide za Srbiju, dok istovremeno svega 3,8 odsto srpskog eksportnog kontingenta odlazi u ovu bivšu jugoslovensku republiku.
Tako recimo, prema analizi Miroslava Zdravkovića sa portala makroekonomija.org, četvrtina ukupnog izvoza čokolada iz Hrvatske završava u Srbiji, a taj izvoz je prema podacima Svetske trgovinske organizacije u prošloj godini iznosio 11,8 miliona evra. Slična situacija je i sa izvozom cigareta, jer je 23,5 odsto od ukupnog izvoza Hrvatske ušlo u Srbiju i taj posao je vredan oko osam miliona evra. Trećina izvoza mandarina i sardina iz Hrvatske ide u Srbiju, kao i skoro polovina svinjskih šunki. Hrvatska je, sa druge strane, značajno tržište za izvoz suncokretovog ulja, sirovog i rafinisanog. Čak 23 odsto rafinisanog ulja iz Srbije vrednog 14 miliona evra i 15 odsto sirovog ulja vrednog 6,4 miliona evra završava u Hrvatskoj. Hrvatska je značajno tržište i za izvoz boranije pošto je prošle godine tamo završilo 27 odsto ukupnog srpskog izvoza, odnosno boranije vredne dva miliona evra.

Vratiće takse na nivo koji ugovore, jer četiri države regiona su se povezale i sad moraju da se dogovore s Hrvatskom, kaže novinar Denis Kuljiš

Ali za najvažnije srpske izvozne proizvode hrvatsko tržište je na nivou statističke greške. Tako je na primer izvoz kukuruza u Hrvatsku svega 0,58 odsto ukupne vrednosti izvoza ove žitarice, izvoz cigareta je svega 0,44 odsto ukupnog izvoza, smrznutog voća 0,2 odsto koliko Hrvatska učestvuje i u našem izvozu pšenice.
Mogućih negativnih posledica svesni su i u Hrvatskoj gospodarskoj komori, ocenjujući da bi, premda je sporni pravilnik „donet s ciljem osiguranja većeg obima kontrole voća i povrća i u krajnjem zaštite potrošača, efekat koji je izazvao mogao bi imati negativne posledice za hrvatsku privredu”.
– Nadamo se da do ozbiljnijih posledica za naš izvoz neće doći. Očekujemo hitno donošenje odgovarajućeg rešenja kako bi se nastavila uobičajena dinamika trgovanja. Premda se značaj izvoznog tržišta CEFTA smanjio od ulaska Hrvatske u EU, zemlje regije i dalje su naša vrlo značajna izvozna tržišta. Na to tržište izvozimo robu u vrednosti pola milijarde evra. Treće, peto, osmo i deveto mesto na lestvici naših izvoznih tržišta zauzimaju BiH, Srbija, Crna Gora i Makedonija u 2016. godini – kažu za “Ekspres” u HGK.
Prema podacima za 2016. godinu, Hrvatska je uvezla voća i povrća u vrednosti od 288 miliona evra, što je 11 odsto ukupnog uvoza. Oko 12 odsto uvezenog povrća i oko pet odsto uvezenog voća dolazi iz zemalja regiona. Podaci HGK o spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za prva četiri meseca 2017. godine pokazuju rast ukupnog uvoza od sedam odsto i rast izvoza od devet odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine.
– Uvoz povrća i voća ostao je na istom nivou – 46 i 54 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom kod voća i povrća nam je tek na nivou 20 odsto, što govori o nedovoljnoj domaćoj proizvodnji – dodaju u HGK.
Dogovoru se, dakle, očigledno nadaju i u Zagrebu, ali i u ostalim regionalnim prestonicama, svesni da zaoštravanje situacije u ekonomskom pogledu nikome neće da donese ništa dobro. Ostaje da se vidi šta će o svemu tome da kaže Brisel, koji se za sada zvanično drži prilično rezervisano i apeluje na sve da se uzdrže i izbegnu zaoštravanje situacije, te da sve strane treba da poštuju svoje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i priključivanju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar